Vozila na fosilna goriva sporo voze u istoriju

Ideja Evropske Unije da do 2035. prestane prodaja vozila s unutrašnjim sagorevanjem, a da se do 2050. potpuno uklone sa saobraćajnica je odlična - jedino što za to nema uslova. Mali su izgledi da će do tada biti dovoljno zelene energije i infrastrukture za njih , kao i da će velike mašine poput bagera i kombajna, u tom periodu postati- električne.

Svakodnevno gledamo nove načine „ozelenjavanja“ Evrope koje smišljaju „pametne” glave u EU parlamentu i Komisiji. Tako su se ugasile i nuklearke (koje su se smatrale zelenima), u mnogim državama Evrope, a sve nade se polažu u obnovljive izvore energije, koji ni približno ne mogu da nadoknade proizvodnju energije iz tradicionalnih izvora. Ko kaže da mogu, laže!

Naravno, zelena revolucija nije „promašila” ni automobilsku industriju pa je Evropski parlament naložio da se do 2035. godine zabrani prodaja automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Moglo bi se sa sigurnošću reći da su birokrate iz Unije ucenile autoindustriju. Prema planu, motori sa unutrašnjim sagorevanjem trebalo bi da do 2035. godine ne budu u prodaji, a da se do 2050. potpuno uklone iz saobraćaja.

Autoindustrija na testu

Međutim, jesmo li zaista spremni za taj veliki korak? Iako se zacrtana 2035. godina čini daleko, zapravo nije, pa su neki počeli da se pripremaju za takav scenario, a neki poput, recimo, Nemačke, ipak, smatraju da je zabrana pogrešna. Teško da će se oni složiti za zahtevima Unije, posebno jer je nemačka autoindustrija jedna od najjačih u svetu.

 Naravno, i nemački proizvođači već rade električne modele, ali nije im drago zbog toga što moraju da ostave iza sebe klasične motore koji nas prevoze već veke i po  i koji, što je još važnije, pokreću industriju. Još nismo čuli za, recimo, električne bagere, kombajne i velike mašine koji se upotrebljavaju u industriji, a zapravo o tome se u Uniji i ne priča. Problem su automobili, kao da su oni najveći zagađivači planeta Zemlje.

Nedovoljna infrastruktura

Valjda birokrati Unije misle da će se od 2035. godine sva struja proizvoditi od obnovljivih izvora, ali ako pogledate realno, to se neće dogoditi. Unija je već jednom odbila žalbu Nemačke, koja je rekla da se do navedene godine neće ispoštovati infrastruktura. Zapravo, da ona neće biti dovoljno razvijena i da neće biti dovoljno punionica, kao i da cene električnih automobila neće pasti dovoljno da bi većini bili dostupni. Međutim, birokrate to ne zanima. Kad vam neko pruži činjenice, a vi ne želite da ih priznate, nešto nije u redu ili su džepovi puni.

SAD kaska za EU

Kada je reč o prelasku na električna vozila, u SAD-u je stanje lošije nego u Evropskoj uniji. Manje od dva odsto američkih automobila danas je električno, a u Kaliforniji se taj procenat penje na šest odsto. Čak i kad bi svaka druga država sledila primer Kalifornije, decenija do 2035 godine će proći brže nego što sva benzinska vozila nestanu s američkih puuteva. Jedan analitičar predviđa da će električna vozila porasti na 58 odsto prodaje novih automobila u svetu do 2040, ali će to još uvijek činiti samo 31 odsto svih automobila u saobraćaju.

 Uprkos tome, investitori su energični. Deonice kompanija za električna vozila i obnovljive izvore energije su skočile, čak i onih koje još nisu proizvele vozila. Na primer, deonice malo poznatog SPI Energyja nedavno su skočile čak 4000 odsto, nakon što je kompanija objavila da ulazi u posao s električnim vozilima.

Šta sa litijum-jonskim baterijama?

Međutim, čak i uz investicije vredne više milijardi i promene u društvenom prihvatanju električnih vozila, postoje ozbiljne prepreke koje se moraju savladati prije nego što električna vozila postanu pristupačna i prikladna za sve.

To uključuje jeftinije baterije i razumne cene električnih vozila, stabilno snabdevanje kobaltom i drugim mineralima za izradu ogromnog broja potrebnih litijum-jonskih baterija, veći domet kao i masovno dostupnu i bržu infrastrukturu za punjenje. A, o zbrinjavanju tih baterija takođe niko ne priča, a navodno se i tu kriju problemi.

Stanje u Hrvatskoj

Električni automobili nisu loša ideja, da ne bi bilo samo „hejtovanje“ ali uz uslov da vozači imaju gde da ih pune, zatim, da ta električna energija dolazi iz obnovljivih izvora, kao i da nije preskupa. Ali, u većini slučajeva, struja nije iz obnovljivih izvora, pa sve to pada u vodu.

Takođe, domaćima su takvi automobili preskupi, a mnogi nemaju kuće da ih pune na jeftinoj tarifi. Iako je prema statistikama veći broj građana koji stanuju u kućama, realnost je ta da se u kućama većinom živi u delovima Hrvatske koji su siromašniji, pa je teško očekivati da će se i ta mesta pripremiti za elektrifikaciju do navedene godine, a o punionicama u takvim krajevima da i ne govorimo.

Mnogo uslova za „ozelenjavanje”

Kada smo kod punionica, ovog leta su se mogli videti veliki redovi kod punionica duž obale. Nepregledni redovi automobila čekaju na svoj „električni juice”, dok vozačima prolaze sati pred očima. A ti sati bi se, ukoliko se infrastruktura ne proširi, mogli pretvoriti u dane, mesece, godine. Pa ko može da čeka dva, tri sata da bi napunio automobil? Niko, ili gotovo niko.

Svi smo mi za nove tehnologije, ali ne na silu i ne pod pretnjama koje su već počele i ne nauštrb trenutnog komfora koji imamo. Da, jeftinije je, ekološki je, ali imamo li mi mogućnosti za potpunu elektrifikaciju? Sve dok sva energija ne bude zelena, nemamo. I ne, nema pisac ovih redova problema s prelaskom na struju, ali tek kada svi uslovi za to budu ispunjeni, što, trenutno, nije slučaj.

Punionice i turizam

Da se na trenutak vratimo na letne mesece u našoj državi i sve većem broju električnih automobila, što domaćih vlasnika, što stranaca koji dolaze na odmor. Primera radi, kako će više od 200 hiljada automobila stići do mora na udarne turističke vikende s automobilima na struju? Trenutno, još uvek najveći broj turista stiže automobilima. Zatim, koliko bi punionica bilo potrebno da nahrani sve te automobile i koliko bi snaga bila potrebna u vrhuncu sezone? Ko će sve to da proizvede i na koje načine? Sve su to legitimna pitanja na koja ne postoje odgovori. Svi smo mi svesni zagađenja, ugljenika i slično, ali pameti tu, očito, nema. Neko je odlučio, pa se mora tako, bez obzira na posledice.

Čini se da još niko ne zna kako bi sve to trebalo da izgleda od te 2035. godine. Hoće li se punionice čudom pojaviti na drumovima, hoće li električni automobili postati jeftini, hoće li struja biti jeftina? Odgovor je, verovatno, da automobili neće biti jeftini, kao ni struja. Električna mobilnost mogla mnoge da isključi iz te vrle nove zelene mobilnosti.

Izvor: Lider

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti