Vodonična strategija Evropske komisije

Vrtoglavi rast tržišta zelenog vodonika

Studija istraživačke kompanije Frost & Sullivan predviđada će se globalna proizvodnja zelenog vodonika povećati sa 40.000 tona u 2019. na 5,7 miliona tona u 2030. godini. Mnoge vlade, uključujući UK, Nemačku, Japan i Singapur, počele su da priznaju činjenicu da bi ekonomija zasnovana na zelenom vodoniku mogla biti odgovor na rastuću zabrinutost zbog emisije ugljenika, energetske sigurnosti i klimatskih promena.

Novi izveštaj koji je objavila istraživačka kompanija Frost & Sullivan navodi da će se, zahvaljujući naporima za dekarbonizaciju, proizvodnja zelenog vodonika povećavati godišnjom stopom rasta za 57% između 2019. i 2030. godine. U izveštaju se predviđa godišnje povećanje sa 40.000 tona u 2019. na 5,7 miliona tona u 2030. godini.

Sve veća zabrinutost zbog emisije ugljenika kao i potreba za dekarbonizacijom industrijskog, transportnog i elektroenergetskog sektora primorali su zemlje da smanje svoju zavisnost od sistema zasnovanih na fosilnim gorivima i povećaju ulaganja u alternativne nisko-ugljenične tehnologije, uključujući zeleni vodonik.

Istraživačka kompanija je dala sledeće preporuke u cilju pospešenja rasta tržišta zelenog vodonika:

  • Zemlje treba da osnaže svoje strategije vezano za proizvodnju vodonika i ulažu u pilot projekte za održive tehnologije i energetska skladišta. Potrebna je snažna saradnja i partnerstvo kako bi se tehnologija podigla na viši nivo.
  • Evropske zemlje i SAD treba da dodaju vodonik smešama prirodnog gasa kako bi se smanjila emisija gasova koji imaju efekat staklene bašte, povećala efikasnost sistema i pospešila dekarbonizacija električne i toplotne energije, industrije i transportnog sektora.
  • Kompanije za gorivne ćelije treba da razviju male, modularne sisteme napajanja gorivnim ćelijama, koji mogu da se prilagode potrebama udaljenih zajednica ili kritičnim infrastrukturnim objektima.
  • Kompanije za proizvodnju gorivih ćelija sa kombinovanom toplotnom i električnom energijom treba da se pozabave svojim troškovima, pouzdanošću i manjom efikasnošću, kako bi nadmašile svoje glavne konkurente – dobavljače litijum-jonskog sistema za skladištenje energije i postigle konkurentsku prednost.

„Ukupna dekarbonizacija određenih sektora poput transporta i električne energije ne može da se postigne samo elektrifikacijom. Ovaj izazov se može rešiti zelenim vodonikom proizvedenim elektrolizom iz obnovljivih izvora energije, posebno vetra i sunca. Trenutno zeleni vodonik čini manje od 1% od ukupno proizvedenog vodonika u svetu. Očekuje se da će se globalna potražnja za zelenim vodonikom i njegovim novim aplikacijama eksponencijalno povećati u narednih 20 godina, stvarajući potrebu za značajnom infrastrukturom koja će se baviti proizvodnjom i isporukom“, kaže industrijski analitičar Swagath Navin Manohar.

Ističući da je tokom poslednjih pet godina poraslo interesovanje za korišćenje zelenog vodonika kao energije sa niskim sadržajem ugljenika ili bez ugljenika Manohar je rekao da su mnoge vlade, uključujući UK, Nemačku, Japan i Singapur počele da priznaju činjenicu da bi ekonomija zasnovana na zelenom vodoniku mogla biti odgovor na rastuću zabrinutost zbog emisije ugljenika, energetske sigurnosti i klimatskih promena.

„Tehnološke institucije u raznim zemljama (Nemačka, Velika Britanija, SAD i Australija) već su investirale u pilot projekte koji se odnose na proizvodnju, skladištenje, distribuciju i upotrebu vodonika u različitim poslovnim sferama. Da bi ekonomija zelenog vodonika postala stvarnost, potrebna su tehnološka i ekonomska dostignuća kako bi se smanjili troškovi povezani sa proizvodnjom, povećala promocija, i pospešili istraživanje i razvoj“, zaključuje ovaj analitičar.

Izvor: Smart Energy Internacional

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti