Wabio tehnologija biogasa: Od njive do korisnika

Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja? - pitanje je na koje se, usled aktuelne energetske krize, intenzivno traži odgovor. U skladu s tim, brojna pitanja pokrenuta su i nakon predstavljanja Wabio tehnologije kojom se dobija zeleni gas (metan) od žetvenih ostataka i na taj način omogućava postizanje gasne nezavisnosti države. Zanimljiva diskusija na ovu temu odvijala se na Panel diskusiji na Okruglom stolu, održanog u organizaciji Wabio Investment Holding RS, Energije Balkana i Udruženja „Za održivu energetsku tranziciju“ (ZOET).

Koji su benefiti za proizvođače, a koji za korisnike biogasa dobijenog Wabio tehnologijom? Da li usitnjenost poljoprivrednih poseda u Srbiji umanjuje finansijski efekat proizvodnje zelenog gasa (metana) od žetvenih ostataka? Koliki je krajnji stepen toplotnog iskorišćenja jednog biogasnog postrojenja?… – samo su neka od pitanja koja su postavljena u okviru Panel diskusije na Okruglom stolu „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja?“, u organizaciji Wabio Investment Holding RS, Energije Balkana i Udruženja „Za održivu energetsku tranziciju“ (ZOET).

Predstavljanje Wabio tehnologije na Okruglom stolu posvećenog temi „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja” izazvalo je veliko interesovanje i pokrenulo brojna pitanja stručne javnosti i predstavnika privrede, na koja su odgovor pružili čelni ljudi Kompanije WABIO tehnologije.

Benefiti za sve učesnike

Rafael Fic, direktor nemačke kompanije, detaljno je upoznao prisutne sa Wabio tehnologijom, predstavljajući njene benefite i za proizvođače i za korisnike dobijenih proizvoda, a time i za celu zajednicu, s obzirom na finalne efekte – gasnu nezavisnost i očuvanje životne sredine.

Foto: Rafael Fic, EO Wabio Technologie GmbH

Mogućnost proizvodnje zelenog gasa od žetvenih ostataka u Srbiji bilo je povod da se na postavljena pitanja dobiju dodatne informacije, ali i da se ukrste argumenti stručnjaka u proceni efekata različitih tehnologija kojima se dobijaju (zeleni) energenti.

Dr Dragoljub Dakić, naučni savetnik Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu (u penziji), podsetio je da je prosečna površina poljoprivrednog zemljišta po jednom domaćinstvu u Srbiji oko pet hektara. U skladu s tim, a i s obzirom na činjenicu da bi razdaljina za transport poljoprivrednih ostataka sa tako malih površina iznosila i preko 50 km, Dakić je postavio pitanje koliko bi takvi transportni troškovi uticali na isplativnost rada postrojenja?

„Razvoj zemlje zavisi od toga na koji način ona koristi svoje prirodne i ljudske resurse. Taj problem svakako postoji i on može da zahteva od realizacije projekta značajne organizacione sposobnosti, ali nije nerešiv. U Srbiji imamo, takođe, veliki broj privatnih kompanija koje imaju od sto, pa do nekoliko hiljada hektara. Naša kompanija je već otkupila nekoliko SPV firmi sa svim dozvolama i uskoro ćemo krenuti sa investiranjem. Mi možemo našim sredstvima da nadomestimo rad takvih gasnih postrojenja, uz domaću industriju”, rekao je Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding SR.

Foto: Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding SR

Jasna isplativost

Rafael Fic je potvrdio da prevoz jeste značajan faktor koji mora da se uzme u obzir.

„Ako imate postrojenje na jednoj farmi gde je potrebno 15 do 20.000 tona kukuruzovine za jedan megavat – sa kojih područja će se prikupljati taj materijal? U pravu ste kada je reč o postrojenju od, recimo, pet tona, ali uvek će biti sitnih zemljoposednika koji će imati kamion od 25 tona, pogodan za prevoz materijala. Ukoliko prevozite 25 tona slame, čak i preko 50 km, možda je cena po kilometru, odnosno, toni, jedan evro za troškove prevoza. Ukoliko je cena slame 30 do 35 evra po toni za ove proizvođače, mi moramo da im platimo više, kako bi oni ostvarili dodatni profit. Ali jedan evro po toni nije veliki trošak i zato mislim da transport ne utiče mnogo na isplativost. Zapravo, prevoz utiče na vas samo kad imate tako malu zaradu da vaš posao čak i mala kilometraža čini neisplativim. Ovde možete vrlo lako da pokrijete troškove”, rekao je Fic.

Wabio tehnologija, postrojenje u Indoneziji / Foto: Wabio.de

Stepen toplotnog iskorišćenja

Dakića je interesovalo i koliki je krajnji stepen toplotnog iskorišćenja jednog biogasnog postrojenja? Za bilo koje termičko postrojenje gde se koristi sagorevanje, stepen iskorišćenja je oko 85 odsto. Da li je toliki krajnji stepen iskorišćenja i kod ovih biogasnih postrojenja, pogotovo kad se koriste slama i kukuruzovina?

„Ukoliko se na farmi koristi struja – imate 45-50 odsto iskoristivosti toplotne energije. Ukoliko se koristi miks toplotne i električne energije, ukupna efikasnost biće oko 90 odsto. Zapravo, ukupna efikasnost je slična kao kod spaljivanja, možda i bolja. Međutim, spaljivanje proizvodi mnogo otrovnih gasova i pepela koji se dižu u atmosferu. Ekološko zagađenje jedne palionice je mnogo veće nego biogasne, jer ovde nema nikakvih emisija”, odgovorio je direktor WABIO tehnologije i podsetio da kod spaljivanja ostaje pepeo koji se koristi za izgradnju puteva, izradu betona, ali ne može da se koristi kao đubrivo.

Na Dakićev komentar da pepeo, kao ostatak iz digestora može da se vrati u zemlju i bude od koristi i da se na taj način smanji upotreba veštačkog đubriva, što je, kako je rekao, dokazano kroz multidisciplinarni projekat koji je ocenjen kao najbolji projekat iz energetike, predstavnici Kompanije su pokazali otvorenost za saradnju i razmenu znanja.

Efekti za lokalnu sredinu

Govoreći o prednosti Wabio tehnologije za zemlju u kojoj se realizuje, Fic je naglasio da moraju da se sagledaju svi benefiti na lokalnom nivou.

„Mi ne prodajemo proizvod. Čitavo postrojenje se gradi na lokalnom nivou –  lokalni ljudi, lokalna građevinska kompanija, sve je sa lokalnog područja. Wabio ne prodaje nikakve alate, mi imamo dizajn, inženjersku tehnologiju koju implementiramo sa lokalnim proizvodima. Ekonomska vrednost bi izgledala ovako – ukoliko napravite postrojenje od 20 miliona evra, od toga će, verovatno, 18 otići na lokalno tržište. Dakle, kompletna vrednost onoga što je izgrađeno ostaje u lokalnim okvirima. Zato nam je drago što možemo da pridobijemo mlade talente iz lokalne sredine koji će raditi sa nama. Imamo nekoliko specijalizovanih procesa, ali sve ostale tačke uvek mogu da se unaprede. Otvoreni smo za takvu saradnju, jer grupa uvek više zna nego pojedinac”, poručio je direktor nemačke kompanije.

Za čistiji vazduh u Srbiji

Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju je izrazila zadovoljstvo zbog toga što se ova tema pokreće u Srbiji.

„S obzirom da se bavim zaštitom životne sredine, znam da je od oktobra, pa sve do početka proleća, kvalitet vazduha u Srbiji veoma loš. Nije reč samo o posledici toga što koristimo kućna ložišta za grejanje, već je i rezultat toga što naši poljoprivrednici spaljuju žetvene ostatke na njivama. Kada dišemo, udišemo, ne samo produkte sagorevanja, već i sve one ostatke pesticida, herbicida koji se preko godine koriste u poljoprivredi”, rekla je Đorđević i dodajući u vezi sa mogućnošću Wabio tehnologije da se nadogradi biogas, kako bi udeo metana mogao da se podigne i na više od 95 procenata.

„Mislim da bi tehnologija anaerobne digestije sa nadogradnjom biogasa bilo pravo rešenje za Srbiju zato što je Srbija poljoprivredna zemlja i preko 70 procenata njene teritorije je pod poljoprivredom. Mi imamo taj resurs kojim možemo da podmirimo naše gasne potrebe”, rekla je Đorđević.

Očišćeni biometan

„Kada govorimo o biometanu, mislimo na očišćeni biometan. Dakle, čistimo biogas do čistog metana u zavisnosti od zahteva – 96, 97, 98, do 99,5% i on onda zamenjuje prirodni gas koji je,takođe,  na 95 – 96%. On se takav može koristiti kao prirodni gas – odnosno, kao zamena fosilnih gasova. Znači, radi se o očišćenom biogasu – mi čistimo biometan i koristimo ga kao gas. Ukoliko se koristi za motore, može i da ostane takav, ali ako želimo da ga koristimo kao gas, onda je potrebno da ga očistimo. I u Kini ga čistimo na 99,5%, a zatim kao CNG ide na tržište”, objasnio je Fic.

Objašnjavajući da se, upravo, radi na jednoj inovativnoj tehnologiji – kako da se proizvede biometan u biogasnom postrojenju već sa čistoćom 98%, Dušan Bošković je dodao da u tom slučaju uopšte ne bi bilo potrebno bilo kakvo prečišćavanje.

Kontinuitet proizvodnje tokom godine

Dušana Jakovljevića iz Kompanije NIS-a i člana YES EUROPE organizacije koja se bavi zelenom energijom i promocijom zelene energije, interesovalo je kako se obezbeđuje kontinuitet proizvodnje tokom cele godine, s obzirom da Wabio tehnologija koristi bio-otpad od žita i kukuruza. Da li to znači da će se u periodima kada nema žita – zimi, manje proizvoditi biogas, jer će nedostajati sirovine?

 „Slamu čuvamo u postrojenjima – kompresujemo je i na taj način je moguće čuvati ostatke useva tokom cele godine. Kada stigne sledeća sezona žetve, skladišta se ponovo pune. Ponekad nisu potrebna velika skladišta. Ukoliko imate kompanije koje se bave različitim vrstama proizvodnje useva, oni vam redovnim tempom mogu dostavljati potrebne sirovine. Moguće je i povećavanje kapaciteta skladišta, u zavisnosti od toga kakve su vam ulazne sirovine”, objasnio je Fic.

Jakovljevića je interesovalo i da li se razlikuje tehnologija, u zavisnosti od vrste otpada koji se koristi –otpad od hrane ili otpad žita…?

„Što se tiče mešanja sirovina, u principu možemo da primimo bilo kakav oblik otpada. Imamo određene bakteriološke filtere, možemo da obradimo bilo kakvu vrstu biološkog otpada u našim postrojenjima. U nekom slučaju možda morate dodati neki dozer ili uključiti  mašine koje usitnjavaju sirovine ali, generalno, oprema za proizvodnju gasa je postavljena tako da možete koristiti bilo koje ulazne sirovine za proizvodnju”, odgovorio je direktor.

Projekti na Zapadnom Balkanu

Pitanje Ozrena Ocića, naučnog savetnika i redovnog univerzitetskog profesora u penziji odnosilo se na dosadašnju zastupljenost Wabio tehnologije na teritoriji Zapadnog Balkana.

„Imamo već postrojenja na Zapadnom Balkanu – u oblasti Novog Sada već se nalazi jedno postrojenje gde koristimo otpad iz šećerane. I sva ostala postrojenja na ovom području neće biti ništa drugačija od onih koje već imamo u Italiji, Nemačkoj, Kini…  U Kini su nas pitali da li ćemo primenjivati ista rešenja kao što su naša postrojenja i u drugim delovima sveta. Dakle, što se tiče naše tehnologije, ona će na isti način raditi na bilo kom mestu u svetu”, objasnio je Fic.

Da li radite nešto u pravcu proizvodnje vodonika, energenta 21. veka, koji će zameniti prirodni gas?, takođe je pitao Ocić.

„Biometan i metan, u velikoj meri predstavljaju prirodan izvor za vodonik, jer u procesu kreiranja biometana vezujemo CO2 i vodonik. Šta se dešava u reaktoru? CO2 i H2O se kombinuju, tako da nema ništa lakše nego da se metan ponovo podeli na CO2 i H2O. Znači, svako postrojenje za biometan je potencijalno postrojenje za vodonik. To je samo jedan dodatni deo koji će deliti metan na vodonik i CO2”, rekao Fic, izrazivši sumnju da će proći još najmanje deset godina pre nego što budemo u stanju da proizvodimo zeleni vodonik.

Vodonik – omiljena tema političara

„Mnogo toga je potrebno – dodatna energija iz vetroparkova, iz solarnih farmi, pa i politička odluka, kako bismo imali dovoljno postrojenja za obnovljivu energiju, bilo kog tipa. Tek u tom momentu možemo da govorimo o višku energije. Jer, kada imate višak energije koju ne možete da stavite na mrežu, onda je to višak i ne predstavlja pouzdanu proizvodnju vodonika. Mislim da još vremena treba da prođe da bi vodonik mogao da se pravi iz zelene energije. Političarii vole tu temu, jer to zvuči kao zelena budućnost, visoka tehnologija, ali mislim da će proći još dosta vremena do tada”, prokomentarisao je Fic.

Velibor Đurić, magistar naftnog rudarstva u NIS-u  postavio nekoliko pitanja u vezi sa Wabio tehnologijom: Koja je kalorična vrednost biogasa? Koliko je potrebno gasa za jedan megavat? Koliko se sirovine potroši za jedan megavat dnevno? Koliki je potreban skladišni prostor? Koliki je broj sati rada tog postrojenja u toku godine? Kakva je efikasnost tog postrojenja?

Sankcije odložile saradnju

„Imali smo korisne sastanke sa Vašom kompanijom i postoji konkretan razlog zašto nismo ušli u saradnju sa NIS-om, a to je bio početak rata u Ukrajini. Dakle, zbog sankcija ne možemo da poslujemo sa ruskim kompanijama. Vaša kompanija je izabrala našu tehnologiju kao nešto što je mnogo bolje od svega što je ikada ponuđeno NIS-u. Jedini razlog zbog koga nismo ušli u saradnju sa vama jesu sankcije prema Rusiji, rekao je Fic, pa nastavio:

„Biogas koji dolazi iz proizvodnje ima oko 65 % metana, ostatak odlazi na CO2. Kada očistimo biogas u biometan, delimo ovaj CO2,  tako da tih 65 % raste na 99, 5 % , što ulazi u cevovod ili u postrojenje. Kalorijska vrednost po jednom kubnom metru biogasa iznosi oko 6, 6 i po kilovat sati toplotne vrednosti gasa.“

Skladišni prostor

Što se skladišnog prostora tiče, objašnjeno je da su potrebna manja skladišta za jednogodišnju proizvodnju. Troškovi za skladišta za slamu su niži od skladišta za naftu. Na otpad od hrane koji dolazi svakodnevno, potrebna su privremena skladišta i nema prestanka proizvodnje.

Kada je reč o efikasnosti, istaknuto je da se mora praviti razliku između različitih efikasnosti. Ukoliko se radi o proizvodnji električne energije iz gasa, CHP je između 85 i 90%. Kod gasa efikasnost je 100%, jer se gas transportuje direktnom korisniku, bez obzira da li su u pitanju elektrane , rudnici, farmaceutska industrija…

„Od jedne tone organske suve materije – slame, možemo da proizvedemo oko 500 kubnih metara biogasa, sa prosekom od šest i po kilovat sati kalorijske vrednosti. Na kraju, to je 3.500 kilovat sati kalorijske vrednosti iz jedne tone suve materije slame. Ako to stavite u elektromotor, imate oko 40 %, odnosno, oko 1.500 kilovat sati električne energije iz jedne tone organske suve materije. U zavisnosti od kupovne cene, to iznosi oko 180-190 evra za električnu energiju. Mislim da je to prilično profitabilno – s obzirom da tonu slame  plaćate oko 25 evra”, pojasnio je Fic.

Period isplativosti

Efikasnost postrojenja našla se i u jednoj od ključnih poruka sa Panel diskusije posvećene Wabio tehnologiji:

„Ukupna efikasnost postrojenja je vrlo visoka, vrlo isplativa i unapređuje profitabilnost samog postrojenja. Uvek posmatramo period isplativosti u trajanju od oko četiri, četiri i po godine. Postrojenja su profitabilna i mi iz Wabia želimo da investiramo u Srbiji.  Dva projekta počinjemo da realizujemo u narednom periodu, a za 10 projekata su pregovori u finalnoj fazi”, poručio je Rafael Fic, direktor nemačke kompanije WABIO tehnologije.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.