Wabio tehnologija: Od organskog otpada do zelene energije

Upotrebom biogoriva proizvedenim Wabio tehnologijom, tradicionalna elektrana na gas postaje zelena, odnosno, ekološka. Metan može da se koristi i u hemijskoj industriji, kao bazni materijal. Suština je u tome da se dobije zeleni materijal, čijim se korišćenjem postiže bolji ugljenični otisak. Naš princip rada nije samo da prodamo projekat i odemo, već mi i upravljamo ovim postrojenjima, poručili su iz nemačke komanije WABIO tehnologie, na Okruglom stolu „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja?“, koji su organizovali Wabio Investment Holding RS, Energije Balkana i Udruženja „Za održivu energetsku tranziciju“ (ZOET).

Wabio tehnologija omogućava proizvodnju zelenog gasa (metana) od žetvenih ostataka, a upotreba ovako nastalog energenta moguća je u proizvodnji električne i toplotne energije u kogeneraciji, kao i u proizvodnji samo toplotne energije u industriji, uz maksimalnu zaštitu životne sredine. Na taj način moguće je postići gasnu nezavisnost države. To je glavna poruka sa Okruglog stola na temu „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja? – koji su organizovali Wabio Investment Holding RS, Energije Balkana i Udruženja „Za održivu energetsku tranziciju“ (ZOET).

Foto: Rafael Fic, CEO Wabio Technologie GmbH, Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding SR i Raša Kojčić, pomoćnik ministarke za naftu i gas u Ministarstvu rudarstva i energetike, na konferenciji: Kako obezbediti gasnu nezavisnost Srbije?

Rafael Fic, direktor nemačke kompanije, detaljno je upoznao prisutne sa Wabio tehnologijom, predstavljajući njene benefite i za proizvođače i za korisnike dobijenih proizvoda, a time i za celu zajednicu, s obzirom na finalne efekte – gasnu nezavisnost i očuvanje životne sredine.

Wabio tehnologija prisutna je ne samo u Evropi, već i u Kini, Maleziji i Indoneziji… Ono što je posebno istaknuto u predstavljanju ove tehnologije jeste da se u njenoj realizaciji koristi lokalna oprema, na lokalnom tržištu i na taj način se ostvaruju ekonomski efekti u interesu države u kojoj se proces odvija.

 Višedecenijski razvoj

„Mi smo snabdevači tehnologijom. Počeli smo devedesetih godina u Nemačkoj, i danas, dvadeset i nešto godina kasnije, ta postrojenja za obradu biološkog otpada i dalje rade. Kada smo počeli ovo naše putovanje, shvatili smo da možemo da promenimo i strukturu same energije –da imamo kompaktna postrojenja koja mogu da proizvedu 150 megavata, koja se skoro mogu uporediti sa redovnim elektranama”, objasnio je Fic.

U Wabio tehnologiji najviše se koristi slama, zatim, ostaci od proizvodnje šećera, odnosno,šećerne repe, otpad iz pivara, odnosno, otpad iz bilo kakvih postrojenja koja proizvode hranu ili iz bilo kakv organski otpad.

Wabio tehnologija podrazumeva i testiranja u sklopu procesa, koja se odvijaju u kompanijskim laobratorijama i to od 1997. godine.

„Naš princip rada nije da samo prodamo projekat i odemo, već mi i upravljamo ovim postrojenjima. Zapravo, našim postrojenjima upravljamo već preko 20 godina, a za naše klijente – od dve do pet godina, u zavisnosti od toga gde se postrojenje nalazi”, kaže direktor Kompanije.

Foto: Wabio 30MW postrojenje u Kini koristi pirinčanu i suvu kukuruznu slamu / Izvor: Wabio.de

Proizvodnja bez otpada

Wabio tehnologija podrazumeva potpuno drugačiji princip rada u odnosu na slične tehnologije, jer nakon završetka procesa nema otpada već se, pored glavnog,  dobijaju i sporedni prozvodi. U najkraćem, to izgleda ovako – ulazak otpada, korak metanizacije i fermentacije, gde se dobija digestat i, na kraju, proizvodnja djubriva.

Metanizacija predstavlja prirodni proces. Kako to u praksi izgleda? Ukoliko imate neki otpad, stavite ga u zatvoren kontejner, bez kiseonika i počeće proces fermentacije.

„Međutim, kao i u svakoj industriji i u tehnologiji možete da unapredite proces. Struktura samih koraka i dobijanje metana je komplesan postupak koji čini nekoliko biohemijskih koraka, sa različitim procesnim parametrima, temperaturom, PH vrednostma i ostalim parametrima koje možete da podešavate. Dakle, naša ideja je bila da posmatramo taj proces i svaki korak metanizacije, sa namerom da ga unapredimo, i da pronađemo najbolju sredinu za svaku fazu procesa  – različite rezervoare, odgovarajuću temperaturu… Dakle, za svaki materijal se istražuje najbolji način za postizanje što bolje efikasnosti”, objašnjava Fic

Namenske mašine

S obzirom na različite tehnološke procese, kao što je stiskanje, sečenje sirovina…, u nekim slučajevima se prave i namenske mašine za različite materijale. Na primer, u Indoneziji se radi sa ostacima biljaka koji nastaju nakon proizvodnje palminog ulja, i Wabio kompanija je osmislila mašinu kako bi se na najbolji način mogli iskoristiti ti ostaci, odnosno, prazne ljušture tih biljaka.

„Ukoliko sledite naučni pristup, shvatićete šta je potrebno da uradite da biste dobili najoptimalnije proizvodne efekte. Mi svaki od proizvodnih koraka obavljamo u posebnom rezervoaru i zbog toga smo razdvojili rezervoare i određivali najbolju sredinu, odnosno, najbolje uslove za izvođenje svakog od tihkoraka. Hidroliza, kao prvi korak u razbijanju lanaca masnih kiselina, dešava se samo u jednom rezervoaru, zatim, stvaranje kiselina, alkohola i, na kraju, metana. Definisali smo četiri ili pet koraka koji podsećaju na korake metanizacije i uz male promene napravili smo veliko unapređenje”, kaže direktor WABIO tehnologie.

Svi proiozvodi su za tržište

Posle biohemijskog procesa nastaje mehaničku separaciju – prvo izbacujemo vodu i dobijamo suvu materiju, zapravo, filtrat koji se reciklira i na taj način mi u našem procesu koristimo našu recikliranu vodu. Zašto je to važno? Pri anaerobnom procesu, povećava se nivo amonijaka i to zaustavlja sam proces fermentacije. Dakle, Wabio tehnologija taj otpad ne izbacujete na teren kao što se to radi na uobičajenim farmama – jer taj način može dovesti do zagađenja, i zato to nije idealan postupak za odlaganje ovakvog otpada. Što se tiče đubriva koje iz ovog procesa dobijamo kao gotov proizvod – ono može biti čvrsto, suvo, i može se prodavati na tržištu.

„Nema otpada, nema dodatnih otpadnih voda. Sve pretvaramo u gas, odnosno, metan od 98%, koji može da se koristi u elektranama na gas, a može da se koristi i kao biogorivo – biometan. Samim tim, sa upotrebom ovog proizvoda, elektrana na gas postaje momentalno zelena, odnosno, ekološka i tako prestaje da izaziva zagađenje fosilnim gorivom. Metan može da se koristi i u hemijskoj industriji, kao bazni materijal”, poručuju iz ove komanije.

„Suština je u tome da se dobija zeleni materijali i što ga više koristite, bolji je vaš ugljenični otisak. To je dobro i zbog karbonskih kredita i trgovine. Dakle, naš cilj je bio da sve pretvorimo u obnovljivi proizvod, i da na kraju celog procesa ne bude uopšte otpada”, dodaje Fic.

Zeleni ugljen-dioksid

U prilog tome, prvi čovek nemačke kompanije objasnio je i da se prilikom odvajanja biogasa, odnosno, kada se radi separacija na metan, drugi veliki deo predstavlja zeleni ugljen-dioksid.

„Tako odbijen ugljen-dioksid je zelen i obnovljiv, pošto dolazi od biljaka. On nije štetan, ali je prednost da se čak i organski ugljen-dioksid ne oslobađa u vazduh. Mi u ovom procesu njega pretvaramo u tečni ugljen-dioksid – suvi led koji je svima potreban kao industrijski proizvod. On se, obično, proizvodi u ogromnim fabrikama, pošto jedna opslužuje veliku oblast i onda se, uglavnom, prenosi klijentima u cilindrima od 10 kilograma. Ugljen-dioksid koji se oslobodi tokom prevoza je veći od onoga koji bi se oslobodio tokom proizvodnje. Zeleni ugljen-dioksid može da se prodaje onima koji su u blizini postrojenja. Ništa što mi koristimo ne ostaje kao otpad, čak tako dobijen ugljen-dioksid se koristi kao zamena za fosilni ugljen-dioksid”,objasnio je direktor Kompanije.

Niži operativni troškovi

Da Wabio fabrike nisu samo ekološke, već i izuzetno komercijalno zanimljive, potkrepljeno je obrazloženjem da se dobija veća efikasnost na osnovu istog unosa materijala, pri čemu su operativni troškovi niži, zbog značajne uštede energije.

„Rezultat celog procesa je veći profit u odnosu na tradicionalnu gasnu elektranu. Naime, u tradicionalnim gasnim postrojenjima morate da koristite kukuruzovinu i kukuruz, što je skupo – za jedan megavat vam je potrebno oko 50 do 20.000 tona kukurozovine, a nama bi trebalo samo oko 6.000 tona slame. Znači, to je samo trećina potrebne količine, a slama je, definitivno, jeftinija od kukuruza. Troškovi su smanjeno oko 20% i to znatno povećava vaš profit“, poručuje Rafael Fic, direktor Kompanije WABIO tehnologie.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti