Za dekarbonizaciju u pomorskom saobraćaju ključna infrastruktura za LNG

Potrebno je više infrastrukture za bunkerisanje brodova sa pogonom na LNG radi podrške dekarbonizaciji - novih brodova ili malih LNG terminala. LNG nudi put ka ugljenično neutralnom bioLNG-u. Iako vodonik i amonijak kao buduća goriva bez ugljenika nude primamljive mogućnosti, oba goriva moraju da prođu iste operativne, tehnološke, regulatorne, bezbednosne i komercijalne izazove, koje je LNG već prošao.

LNG će igrati ključnu ulogu u tranziciji čiste energije u decenijama koje dolaze. LNG nudi put ka ugljenično neutralnom bioLNG-u. Upotreba 20% mešavine bioLNG-a u pomorskom transportu smanjilo bi emisiju CO2 i do 34%. Podrška novoj LNG infrastrukturi – bilo da je u obliku novih brodova za bunkerisanje ili malih LNG terminala – od suštinske je važnosti za obezbeđivanje dostupnosti bioLNG-a u godinama koje dolaze.

Ovo se posebno odnosi na LNG u morskom sektoru, gde je globalna flota brodova sa pogonom na LNG, koji su operativni ili su u izgradnji narasla na gotovo 500 brodova. Ove godine je zabeleženo prihvatanje vozila sa LNG pogonom u okeanskom sektoru, posebno u porudžbinama za ultra velike kontejnerske brodove, tankere za sirovu naftu i tankere za hemikalije / proizvode.

Trenutna knjiga porudžbina za 295 brodova u izgradnji sa pogonom na LNG uključuje 59 kontejnerskih brodova, 58 tankera sirove nafte, 31 tanker za proizvode / hemikalije, 30 brodova za krstarenje, 23 broda za rasuti teret, 11 trajekata i brojne druge vrste okeanskih i priobalnih brodova, prema DNV-ovom Uvidu u alternativna goriva.

Povlačenje daljih ulaganja u infrastrukturu za skladištenje LNG-a, koje je zagovarala Svetska banka, nije dobra strategija. To bi potkopalo investicije brodovlasnika u dekarbonizaciju njihove flote i odgodilo dalje napore da se odmah smanje emisije CO2.

Kompanijama koje upravljaju brodovima je potrebno jemstvo prilikom donišenja odluka u vezi sa alternativnim gorivima, koja će im pomoći da ispune ambiciozne ciljeve smanjenja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (GHG), koje je postavila Međunarodna pomorska organizacija (IMO) za 2030. i 2050. godinu. LNG kao gorivo je široko dostupan, ima vrlo konkurentnu cenu i dokazanu tehnologiju.

Pored toga, iako je fosilno gorivo, LNG nudi put ka ugljenično neutralnom bioLNG-u. Članak koji su prošle godine zajednički objavile Evropska asocijacija za biogas, Gasna infrastruktura Evrope, Asocijacija vozila na prirodni i bio gas i SEA / LNG ukazuje na put ka daljem smanjenju CO2 korišćenjem bioLNG-a.

Dostupnost bioLNG-a će rasti, a očekuje se da će se proizvodnja u Evropskoj uniji povećati deset puta do 2030. godine.

Upotreba 20% mešavine bioLNG-a u pomorskom transportu smanjilo bi emisiju CO2 i do 34%. BioLNG se već koristi u sektoru brodarstva, istakao je Total u nedavno održanom Marine LNG Forumu. U novembru, najveće plovilo sa pogonom na LNG na svetu, CMA CGM od 23.000 TEU Jackues Saade, natankovalo je 17.300m3 LNG-a u luci Roterdam, pri čemu je 13% činio bioLNG.

BioLNG ne zahteva nikakve modifikacije na brodu sa pogonom na LNG i može se transportovati koristeći postojeću LNG infrastrukturu, bez tehnoloških prilagođavanja ili dodatnih troškova. Podrška novoj LNG infrastrukturi – bilo da je u obliku novih brodova za bunkerisanje ili malih LNG terminala – od suštinske je važnosti za obezbeđivanje dostupnosti bioLNG-a u godinama koje dolaze.

U pogonu je 31 brod za bunkerisanje LNG-a (koji služi za dopunu LNG u brodovima sa pogonom na LNG) i još 20 je u izgradnji. Potrebno ih je još više, kako bi se podržao porast novih brodova sa pogonom na LNG. Anketa sprovedena tokom nedavnog vebinara, koji je organizivala Riviera Maritime Media pokazuje da se mnogi u industriji slažu. Na pitanje: „Da li ima dovoljno brodova za dopunu LNG-a (LNG brod za bunkerisanje) u službi?“, 91% ispitanika odgovorilo je „Ne“.

Pored toga, drugo pitanje u anketi je glasilo: „Odabrani pogon u industriji za 30 godina biće …“ – 42% ispitanika izabralo je LNG, 26% amonijak, 24% vodonik, 5% skruber i 5% drugo.

Iako vodonik i amonijak kao buduća goriva bez ugljenika nude primamljive mogućnosti, oba goriva moraju da prođu iste operativne, tehnološke, regulatorne, bezbednosne i komercijalne izazove sa kojima je LNG morao da se suoči prilikom usvajanja od strane brodarstva. Iako LNG nije savršeno rešenje, to je pravo rešenje za ovu generaciju brodova u borbi za postizanje ciljeva smanjenja gasova sa efektom staklene bašte i smanjenje emisije CO2.

Izvor: John Snyder za RivieraMM

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.