Elektroprivreda Srbije, kao i ceo region, napravila je iskorak u ulaganjima u projekte obnovljivih izvora. EPS intenzivno ulaže i završava Vetropark Kostolac, Solarnu elektranu Petka, razvija projekte izgradnje Reverzibilne HE Bistrica i 1 GW solarnih elektrana. Istovremeno se preuzima zelena energija od drugih proizvođača, preko feed in tarifa i kroz ugovore iz aukcija za tržišne premije. To otvara prostor za pregovore sa Evropskom unijom i Energetskom zajednicom u vezi sa sistemom trgovine emisijama (ETS) i sa mehanizmom prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM),  rekao je Boriša Davidović, direktor Sektora za energetsko-ekonomsko planiranje i sistemske usluge u EPS, na panelu „ETS i CBAM – šta je za Srbiju i region bolje?“.

Davidović je istakao da EPS uveliko meri emisije i izveštava o tome. Verifikacija je trenutno u proceduri, ali da se u slučaju plaćanja CBAM ulaganja u OIE ne vide u energetskom miksu.

„EPS ima izbalansiran portfolio. Ali, u slučaju dobre hidrologije ne bismo mogli da izvozimo u EU jer bi se i na zelenu, hidro energiju naplatila taksa kao da je poreklom iz termoelektrana. Tako se i EU odriče čiste energije. Ako gledamo u budućnost, za nas je 2030. godina juče, 2035. je danas, a 2040. sutra“, objasnio je Davidović.

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglašava da Srbija, kao zemlja kandidat, teži da razvija ETS sistem – da u trenutku pristupa EU bude spremna i da može da trguje emisijama. Istakla je da je uspostavljen sistem MRVE – monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija. Dokić je navela i da je Srbija spremna za pregovore, ali da su potrebne studije i analize koliko će neke takse i mere koštati, uvažavajući specifičnosti svake zemlje.

„Zemlje EU su mogle da se prilagode putem besplatnih alokacija, a trošak CO2 je morao da se ukalkuliše u trošak proizvodnje. Namera EU nije da poremeti Zapadni Balkan, fokus je na velike zemlje, koje plasiraju velike količine robe na tržište EU, kao sto je Kina“, ukazala je Dokić.

Jasmina Trhulj, šef jedinice za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, objasnila je da EU radi studiju koja se fokusira na struju kao CBAM proizvod i da bi trebalo i da bude završena sredinom godine. Rrekla je da region mora da uspostavi svoje pregovaračke pozicije, te da je bitno da se ubrza integracija tržišta električne energije, kako bi i moglo da dođe do eventualnog izuzeća do 2030. godine.

„Srbija i Crna Gora su na korak. Imamo šansu da do leta krenu u spajanje tržišta. Svako rasparčavanje otežava trgovinu. Poenta je da se olakša investiranje“, rekla je Trhulj.

Teško do pravedne tranzicije bez fondova

I predstavnici elektroprivreda Crne Gore i Bosne i Hercegovine predstavili su svoje viđenje ove goruće energetske teme u pravcu pravedne tranzicije.

„Ova godina je, bez dileme, označila novo poglavlje u pogledu dekarbonizacije i regionalne integracije. Ključno pitanje više nije da li, već kako i kada. Mi definitivno ne možemo biti ni potpuno izuzeti, ni potpuno van sistema. Crna Gora već preduzima konkretne korake ka povezivanju sa tržištem Italije, kroz proces tzv. market coupling-a, koji podrazumijeva usklađivanje regulatornih i tehničkih mehanizama. Prema trenutnim informacijama, prvi slobodan termin za uspostavljanje tehničkog povezivanja je tek krajem 2026. ili početkom 2027. godine. Slične izazove imaju i druge zemlje regiona – poput Severne Makedonije, koja planira spajanje sa Grčkom. Dakle, tehnički i fizički, značajne promene ne mogu se desiti preko noći“, objasnio je Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije EPCG.

Ukazao je na važnost uvođenja zaštitnih mehanizama prema trećim stranama.

„Ako bi Crna Gora bila izuzeta, a Srbija ne – naši trgovci bi pri kupovini električne energije iz Srbije morali da plaćaju dodatne takse. To bi značajno narušilo konkurentnost našeg tržišta“, poručio je.

Mrvaljević je naglasio da je dekarbonizacija jasno postavljena kao obaveza koju su sve zemlje regiona već preuzele. Preostaje otvaranje jasnog i sveobuhvatnog dijaloga sa Evropskom komisijom, jer bez institucionalne podrške, tranzicija neće biti ni pravedna ni izvodljiva. Tim pre što region trenutno ne raspolaže fondovima koji bi obezbijedili pravednu tranziciju.

„Procenjujemo da će regionu do 2030. godine biti potrebno oko 30 milijardi eura za ispunjenje svih ciljeva – a to otvara ključno pitanje: ko će to finansirati? Pozivamo na zajednički i realističan pristu jer,ulazak u ETS sistem je neminovnost. Ono što je sada najvažnije jeste da svi razumijemo dubinu izazova i da se region pripremi na vrijeme – kako bi 2030. dočekali spremni“, rekao je predstavnik EPCG.

Anes Kazagić, pomoćnik generalnog direktora za razvoj u Elektroprivredi Bosne i Hercegovine, objasnio je da se radi na dekarbonizaciji i uvođenju čistih tehnologija uz obezbeđenje energetske sigurnosti. Međutim, CBAM i ETS su nepovoljni i svojeversne su omče oko vrata elektroprivreda.

„Sve to dolazi u trenutku kada su uslovi potpuno drugačiji u odnosu na vreme, prvenstveno cene, kada je EU uvodila ETS. Zemljama EU su bili na raspolaganju fondovi za modernizaciju i pravednu tranziciju. Potreban nam je zajednički pristup za odlaganje i stava smo da treba tražiti postepene takse“, rekao je Kazagić.

Najavljene mere reket EU prema Zapadnom Balkanu

I privreda ima svoj pogled na ove teme i Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarž Srbija, istakao je da najavljene mere i takse izgledaju kao svojevrsni reket EU prema Zapadnom Balkanu, te da je ključno da se ukaže na sve manjkavosti i posledice.

„EU je imala 20 godina da se prilagodi, a nas izlagati preko noći je neprimereno.Naše kompanije u Evropi su godinama trgovale sa CO2 i pravile 30 do 40 odsto profita. Pitanje je ko garantuje da taksa preko noći neće biti 400 evra. Lafarž je pogođen kao EPS, jer koristimo tradicionalno gorivo i naša sirovina ima karbonat. Brine nas neizvesnost, jer imamo tri milijarde investicija u „carbon capture“ u šest cementara u Evropi i ne znamo da li CBAM dolazi“, rekao je Knjeginjić.