Za sprečavanja gubitka biodiverziteta potreban sporazum poput pariskog

Svetu je potreban sporazum o biodiverzitetu poput Pariskog sporazuma. Jer, kada gubimo šume, mi ne gubimo „ samo “ zeleni prostor ili prirodno stanište. Gubimo ključnog saveznika u našoj borbi protiv klimatskih promena, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen u Davosu. Nijedan od 20 ciljeva biološke raznolikosti Aiči iz 2010. radi sprečavanja gubitka biodiverziteta i ublažavanja pritiska na prirodu, nije u potpunosti postignut.

„Kada gubimo šume, mi ne gubimo „samo “ zeleni prostor ili prirodno stanište. Gubimo ključnog saveznika u našoj borbi protiv klimatskih promena “, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije na Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj u utorak (26. januara).

„Zbog toga ćemo ovde u Evropi zaštititi najmanje 30% kopna i mora. Spremni smo da posredujemo u istim ambicijama na globalnom nivou, na sledećem samitu UN o biodiverzitetu u Kunmingu. Ovo će morati da bude kao COP21 za klimu. Jer nam je potreban sporazum za biodiverzitet u pariskom stilu“, naglasila je fon der Lajen.

Prema sopstvenoj strategiji biodiverziteta, EU planira da uvede pravno obavezujuće ciljeve za zaštitu 30% kopna i mora, od čega je 10% pod strogom zaštitom.

U januaru se pedeset zemalja, uključujući 14 iz EU, prijavilo za isti nivo zaštite na Samitu Jedna planeta (One Planet) u Francuskoj.

„Globalni sporazum o krizi biodiverziteta u pariskom stilu, sa ambicioznim pravno obavezujućim ciljevima, bio bi od pomoći. Ali do sada nijedan međunarodni cilj biodiverziteta nije uspešno postignut – tako da će morati da imaju ovlašćenje da pozovu države na odgovornost ako ne ispune svoj deo“, rekao je Friedrich Vulf, međunarodni zagovornik biodiverziteta u Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth).

Prethodna zaštita biodiverziteta više puta nije uspevala. Nijedan od 20 ciljeva biološke raznolikosti Aiči (Aichi), postavljenih 2010. godine, radi sprečavanja gubitka biodiverziteta i ublažavanja pritiska na prirodu, nije u potpunosti postignut.

Skoro tri četvrtine Zemljine površine je izmenjeno, što donosi pretnje ekonomijama, isto kao i povećane klimatske promene, u vidu ekstremnih vremenskih uslova, porasta nivoa mora i povećanog rizika od pandemija.

Na crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode nalazi se više od 40.000 vrsta, a više od 16.000 preti izumiranjem.

Više od polovine globalnog BDP-a oslanja se na biodiverzitet i ekosisteme, ali najnoviji Izveštaj o globalnom riziku Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je prvih pet rizika povezano sa životnom sredinom.

„Klimatske promene i gubitak biodiverziteta koje su izazvali ljudi – utiču na našu ekonomiju i blagostanje i pokreću zarazne bolesti – među najvišim su rizicima sa kojima se svet suočava u narednoj deceniji“, rekao je Marco Lamberini, generalni director WWF International.

Zaštita biodiverziteta mora biti uključena u sve vladine politike, uključujući borbu protiv pokretača biodiverziteta, poput industrijske poljoprivrede i krčenja šuma, poručuju iz WWF-a.

Prema procenama EU, evropska potrošnja odgovorna je za oko 10% globalnog krčenja šuma.

„Predložićemo zakone koji će osigurati da tržište EU ne izaziva krčenje šuma na drugom kraju sveta. Znamo koliko je ovo važno za investitore koji traže istinski održive projekte“, rekla je von der Lajen dodajući da javno finansiranje neće biti dovoljno i da treba da postoji rastuća kultura održivog korporativnog upravljanja.

Predsednica EK je predložila jačanje svesti i obaveza kompanija.

„Vlade moraju osigurati transformativni sporazum o biodiverzitetu koji je podjednako sveobuhvatan i ambiciozan poput Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji usmerava prirodu na put oporavka do 2030. godine“, istakao je Gavin Edvards iz WWF International.

Greta Tunberg je, govoreći na forumu, kritikovala lidere zbog postavljanja „nejasnih, nedovoljnih, hipotetičkih ciljeva u budućnost“, poput obećanja o nultoj emisiji, rekavši da su trenutna obećanja „daleko od toga da su dovoljna“.

„To je kao da se probudite usred noći, vidite kuću kako gori, a zatim odlučite da sačekate 10, 20 ili 30 godina pre nego što nazovete vatrogasce, dok etiketirate kao uzbunjivače one koji pokušavaju da probude ljude“, rekla je Tunberg.

Podsetnik na Aiči ciljeve

Strateški plan Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period 2011-2020. godine ili Aiči cilj, usvojen je na desetom sastanku država članica u Nagoji 2010. godine i uključuje 20 ciljeva razrađenih u pet strateških oblasti. Države članice su pozvane da uspostave sopstvene ciljeve u okviru fleksibilnog okvira, uzimajući u obzir nacionalne potrebe i prioritete i vodeći pri tom računa o dostizanju globalnog cilja. Države članice su se, između ostalog, složile da prepolove i, gde je moguće, potpuno smanje stepen gubitka prirodnih staništa uključujući šume, kao i da do 2020. godine uspostave cilj od 17% zaštićenih kopnenih i vodenih područja. Takođe, jedan od ciljeva je da se do 2020. godine zaustavi nestanak vrsta za koje se zna da su ugrožene, kao i da se njihov status zaštite poboljša.

Aiči ciljevi u pet strateških oblasti su:

  1. smanjiti uzroke gubitka biodiverziteta kroz integrisanje biodiverziteta u aktivnosti vlade i društva, 
  2. smanjiti direktne pritiske na biodiverzitet i promovisati održivo korišćenje,
  3. poboljšati status biodiverziteta kroz očuvanje raznovrsnosti na svim nivoima (ekosistemski, specijski i genetički diverzitet),
  4. povećati dobiti koje obezbeđuje biodiverzitet i usluge ekosistema,
  5. poboljšati sprovođenje kroz participativno planiranje, upravljanje znanjem i izgradnju kapaciteta.

Izvori: Euractiv.com i CHM portal Konvencije o biološkoj raznovrsnosti

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti