Rad vetroelektrana na Krnovu i Možuri u prošloj godini koštao je građane, privredu i državu preko 15 miliona evra, pokazuju podaci Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE).

Toliko novca su građani, privreda i država dali preko stavki na računima za struju OIE1 i OIE2 u 2021. godini.

Krnovo i Možuri – 70% od ukupnih podsticaja za OIE

Za vetropark na Krnovu plaćeni su podsticaji u visini od 9,24 miliona evra, a za vetropark na Možuri – 5,84 miliona evra, što je ukupno 15,08 miliona evra. Taj iznos predstavlja 70 odsto od ukupnog novca koji je u prošloj godini plaćen za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Ukupan iznos koji je lani plaćen za podsticaj je 21,8 miliona evra – za vetroelektrane, mini-hidroelektrane i solarne elektrane. Za mini-hidroelektrane plaćeno je 6,55 miliona podsticaja, o čemu je Dan ranije pisao.

Vetroelektrane na Krnovu lani su proizvele električnu energiju čija je tržišna vrednost 9,7 miliona, a za koju su, zahvaljujući podsticajima, dobili ukupno 18,93 miliona evra. Vetroelektrane na Možuri su proizvele električnu energiju vrednu 6,5 miliona, a za nju su dobili 12,3 miliona evra, takođe zahvaljujući podsticajima. Podsticaji se plaćaju na osnovu propisa koje je donelo nekoliko prethodnih vlada, koje je vodio DPS.

Na osnovu tih propisa, država, građani i privreda su obavezni da plaćaju podsticaje ili subvencije povlašćenim proizvođačima električne energije i to punih 12 godina, od 27 na koliko imaju koncesiju.

Evropa promenila propise

Ove odredbe su prepisane od evropskih zemalja, koje su, međutim, promenile propise, pa, kako je to prije nekoliko godina tadašnjim ministrima i poslanicima rekao direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, sada koncesije daju onome ko traži manje podsticaja. Kod nas je, međutim, uredbama propisan zagarantovani otkup električne energije 12 godina po podsticajnim cenama. Zato se na godišnjem nivou i plaćaju velike sume novca za povlašćene proizvođače.

Izvršni direktor firme Krnovo grin enerdži, koja gazduje vetroparkom, je Toni Karabatić, a vlasnici su podgorička kompanija Krnovo Holdko (čiji je osnivač francuski Akuo enerdži) i Masdar iz Abu Dabija.

VE Krnovo ima instalisanu snagu 72 megavata i planiranu godišnju proizvodnju od 200 do 230 gigavat-sati, a koštala je 120 miliona evra. Ova vetroelektrana počela je sa radom u novembru 2017. godine. Projekat na Krnovu realizovale su austrijska firma Ivikom konsalting i francuska kompanija Akuo enerdži. Kompanija Masdar je početkom 2018. godine kupila 49 odsto akcija vetroelektrane Krnovo.

Državno zemljište na Krnovu ugovorom je dato u zakup na 20 godina, sa mogućnošću produženja do, maksimalno, pet godina. Prema podacima Uprave prihoda i carina Crne Gore, kompanija Krnovo grin enerdži je poslednjih godina imala samo jednog zaposlenog.

Vetroelektrana Možura godišnje proizvodi oko 120 GWh energije. Proizvodni objekat snage 46 MW sastoji se od 23 vetrenjače, snage od po dva MW. Investiciju su realizovale malteška državna kompanija Enemalta i kompanija Malta Montenegro Wind Park, a glavni izvođač radova bila je kineska kompanija Shangai Electric Power Engineering, koja je odavno u blokadi. Kompanija ima šestoro zaposlenih.

Ovaj projekat je pod lupom Europola, a u tužilaštvu su i dalje u fazi ispitivanja prijave podnesene u vezi sa projektom. Iako je bilo inicijativa, parlament nije sproveo parlamentarnu istragu u vezi sa Možurom.

Izvor: Dan