Zadrugarstvo u Srbiji – Misija za spas sela i države

Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj. Obnova zadrugarstva u Srbiji predstavlja misiju za spas sela i države Srbije.

Sela u Srbiji je ukinuo čak i sam Ustav, pa po njemu nema više nijednog sela. Postoje samo naseljena mesta. Zato obnova zadrugarstva u Srbiji predstavlja misiju za spas sela i države Srbije.

Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela u Srbiji, pogotovu u brdsko – planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. To je i najbolji put za spasavanje države, jer tamo gde nema naroda, iskustvo pokazuje, najlakše se gubi i teritorija.

Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu, crkvu, kafanu, prodavnicu, put i ostale potrebne infrastrukture zadržimo deo seoskog stanovništva, koji namerava da ode iz tih sredina. Brigu o selu do sad je vodilo 35 instititucija, ali su rezultati bili – da je svako četvrto u fazi nestajanja. Dakle, poražavajuće je da je od 4.709 sela u Srbiji čak 1.200 u fazi odumiranja. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, u 2.000 njih nema pošte ni bankomata, čak 50.000 kuća je prazno i bez vlasnika, u 150.000 njih trenutno niko ne živi, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema put, dve trećine nema dom kulture ni ambulantu… U selima je i oko 100.000 devojaka i 260.000 momaka, koji su u petoj deceniji života, a da nisu zasnovali porodicu…

Strateški značaj zadruga

Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj. Jer, sela nisu samo mesta u kojima se proizvodi hrana. Oni koji se odluče da u njima žive treba da imaju sve uslove za život kao i stanovnici gradova.

Dakle, kada se stvore isti uslovi života na selu kao i u gradu, očekuje se da se zaustavi taj odlazak i da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Jer, za poslednje tri decenije ona ima rast od samo 0,45 odsto (važeća Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine je bila plan želja u kojoj je 200 eksperata na 145 strana napisalo da će poljoprivreda imati godišnji rast od 9,1 ili najmanje 6,1 odsto). To se nikada nije ostvarilo.

Poljoprivreda proizvodnja u Srbiji već decenijama se obavlja na oko 3,47 miliona hektara i njena vrednost se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Dakle, samo 1.000 dolara po hektaru. Sa takvom proizvodnjom Srbija nema mogućnost da bude konkurentna u svetu. Vrednost agrarnog izvoza u 2019. godini bila je oko 3,62 milijarde dolara, dok će 2020. godine to biti tek oko tri milijarde dolara.

Za oporavak i opstanak sela, nužno je da se stvore i uslovi za razvoj stočarstva, koje danas u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 30 odsto, što je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja. Odnosno sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenog sveta.

Spas sela, jačanje poljoprivrede i obnova zadrugarstva u Srbiji nije posao za jednu vladu, ili za jedno ministarstvo. To je društveni proces koji, da bi bio uspešan, mora da bude trajan.

Cilj je da sela ponovo budu i mesta rađanja, a ne samo umiranja i čekanja ko će biti poslednji da ugasi svetlo. Jer, u Srbiji danas godišnje umre oko 102.000 ljudi, a rodi se manje od 65.000 beba. Uz to, poslednjih godina oko 60.000, pre svega mladih, odlazi sa kartom u jednom pravcu – bez povratka.

Cilj je da se kroz razvoj zadrugarstva zaustavi iseljavanje iz sela (za pola veka, od 1950. do 2000. godine na prostorima Jugoslavije iz sela u grad je otišlo osam miliona ljudi). Za takav proces u svetu je bilo potrebno od 120 do 150 godina.

Ciljna grupa za ostanak na selu morauj biti mladi, sadašnji učenici – njih oko 2.500 svake godine završi srednje poljoprivredne škole u zemlji. Oni već imaju početni kapital, zemlju od roditelja. A država treba da im stvori uslove da ostanu na selu, da rade, napreduju, stvaraju porodice. Naravno to zavisi i od devojaka, da li hoće da se udaju i žive na selu.

Istorija

Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hiljada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Iz njih su nastajali cehovi i gilde (zanatska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci.

Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem Rajfajzen. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemljoradničke zadruge. Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine.

U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kada se u zadrugu unosila, imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar posedovao, pa i gubio – danas se unosi samo poroizvod da bi se prodao.

Princip zadrugarstva

Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravljanju i imaju jednaka prava. Zadruge su i put ka brzom zapošljavanju, ali i da se obezbedi prehrambena samodovoljnost, a potom i izvoz. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga boljeg kvaliteta. Takođe, predstavljaju potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavljanjem neposredne veze između poljoprivrednih proizvođača i tržišta, koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost poljoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali, kapital.

Preporod sela Srbije

Nacionalni program za preporod sela u Srbiji nije nikakva nova strategija za razvoj agrara. On predviđa hitnu akciju kako bi se zaustavili negativni trendovi u selima Srbije. Vreme će pokazati rezultate.

U vizionare novog zadrugarstva u Srbiji spade i Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije. To je i prvi put da se dobija ovakvo ministarstvo. Sa akcijom 500 zadruga u 500 sela od sredine 2017. do 2020. godine izmenjena je zadružna mapa Srbije, osnovano je blizu 800 novih zadruga. Među njima su i četiri složene zadruge, koje po radu liče na nekadašnje kombinate.

Prvi put posle sedam decenija, odnosno Drugog svetskog rata, država je odlučila da pomogne razvoj zadrugarstva i to bespovratnim novcem.

 Kroz razvoj zadrugarstva radi se na ujednačavanju regionalne razvijenosti Srbije, zaustavlja pražnjenje i nestajanje sela, a istovremeno povećava poljoprivredna proizvodnja u zemlji (koja za poslednje tri decenije ima rast od samo 0,45 odsto godišnje).

Cilj novog zadrugarstva je, pored zaustavljanja odlaska iz sela, da se krozu udruživanje poveća agrarna proizvodnja, koju čini najveći broj malih proizvođača (217.623 njih ima manje od po dva hektara) i da kroz zadruge mogu da prodaju to što proizvedu.

Prema podacima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, u njoj danas postoji ukupno 4.894 zadruge. Od toga je aktivno 2.726, a među njima je 1.709 poljoprivrednih. Pored toga postoji i 238 u oblasti prerađivačke industrije. Dakle, vraćen je duh zadrugarstvu u Srbiji.

Na početku akcije u Srbiji je bilo više od 1.500 zemljoradničkih zadruga. Od toga oko 1.100 aktivnih. Do tada Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Za tri godine u razvoj zadrugarstva je uloženo oko 1,7 milijardi dinara bespovratnog državnog novca. Sa tim parama pomognut je razvoj 152 stare i nove zadruge. Taj novac pružio je boljitak za 6.120 porodica u selima čiji rad i poslovanje su oslonjeni na zadrugarstvo. Sad je potrebno osnovati i zadruge koje će se baviti izvozom i uvozom. Akcija treba da traje neograničeno i to je posao za sve buduće vlade.

Mere za boljitak

Da bi se osetio boljitak na selu Nacionalni tim za preporod sela Srbije (u kome se nalazi 78 eksperata) predlaže sledeće mere:

  • Fomiranje održivog Fonda za razvoj seoske infrastrukture;
  • Posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu;
  • Ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, do 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima;
  • Dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i da obrađuju zemlju;
  • Smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko – planinskim područjima;
  • Osnivanje Nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode;
  • Osnivanje državne Agrarne razvojne banke;
  • Osnivanje Poljoprivredne komore Srbije;

Autor je koordinator u Nacionalnom timu za preporod sela Srbije i publicista

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti