Prema nedavno objavljenoj studiji u časopisu European Heart Journal, koja je obuhvatila 1.5 miliona ispitanika, dokazano je da je fizička aktivnost važna za sprečavanje bolesti srca i krvnih sudova kod mladih ali, samo ukoliko se ona ne izvodi u danima kada je nivo zagađenja vazduha visok.

Do sada se malo znalo o povezanosti između fizičke aktivnosti, koja se odvija na otvorenom i potencijalno štetnih efekata zagađenja vazduha. Autori nove studije prethodno su vršili istraživanja na ovu tematiku kod sredovečnih ljudi. Međutim, ovo je prvo istraživanje koje je obuhvatilo osobe starosne dobi između 20 i 39 godina. Pored toga, istraživači su želeli da vide kakve će rezultate dobiti kada ljudi vremenom povećaju ili smanje fizičku aktivnost. Istraživači sa Medicinskog univerzitetskog koledža u Seulu (Južna Koreja), predvođeni profesorom Sang Min Parkom, pregledali su informacije Nacionalne službe zdravstvenog osiguranja (NHIS) u Južnoj Koreji za 1.469.972 mladih Korejaca koji žive u gradovima, a koji su obavili dva uzastopna zdravstvena pregleda tokom perioda: 2009-2010 i 2011-2012. Pratili su učesnike od januara 2013. do decembra 2018. godine.

Na svakoj zdravstvenoj kontroli učesnici su popunjavali upitnik o svojoj fizičkoj aktivnosti u proteklih sedam dana i ove informacije su pretvorene u jedinice minuta MET-a (metaboličkog ekvivalenta vežbe) nedeljno. Smernice Evropskog društva za kardiologiju preporučuju ljudima da pokušaju da urade 500-999 MET minuta nedeljno, a to se može postići, na primer, trčanjem, biciklizmom ili planinarenjem 15-30 minuta, pet puta nedeljno, ili brzim hodanjem, tenisom ili sporom vožnjom bicikla 30-60 minuta pet puta nedeljno. Optimalan nivo za odrasle je najmanje 500 MET minuta nedeljno. (kako MET minute nije jednostavno izračunati, opšta preporuka je da se sprovede najmanje 150 minuta nedeljno u umerenom do intenzivnom vežbanju).

Učesnici su bili podeljeni u četiri grupe: 0, 1-499, 500-999 i 1.000 ili više MET minuta nedeljno.

Istraživači su koristili podatke iz Nacionalnog sistema za praćenje ambijentalnog vazduha u Južnoj Koreji za izračunavanje prosečnog godišnjeg nivoa zagađenja, posebno nivoa malih čestica, koje su manje ili jednake prečniku 10 ili 2,5 mikrona, poznate kao PM10 i PM2.5. Količina izloženosti zagađenju vazduha kategorisana je na dva nivoa: niska do umerena (manje od 49,92 i 26,43 mikrometara po kubnom metru, μm/m3, za PM10 i PM2,5 respektivno), i visoka (49,92 i 26,46 μm/m3 ili više, respektivno).

Dokazano je da je fizička aktivnost važna za sprečavanje bolesti srca i krvnih sudova kod mladih ali samo ukoliko se ona ne izvodi u danima kada je nivo zagađenja vazduha visok. Foto: The active times

„Otkrili smo da se kod mladih osoba starosnog doba od 20 do 39 godina, kod grupe izložene vazduhu niskog nivoa zagađenja, rizik od kardiovaskularnih bolesti povećavao kako se količina fizičke aktivnosti smanjivala. Međutim otkriveno je da bi, u grupi izloženoj vazduhu sa visokim nivoom zagađenja, povećanje količine fizičke aktivnosti na više od 1.000 MET minuta nedeljno, što je više od međunarodno preporučenog nivoa za fizičku aktivnost, moglo negativno uticati na kardiovaskularno zdravlje. To je važan rezultat koji sugeriše da, za razliku od sredovečnih ljudi starijih od 40 godina, prekomerna fizička aktivnost ne mora uvek biti korisna za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Na kraju je neophodno da se zagađenje vazduha smanji na nacionalnom nivou, kako bi se zdravstvene beneficije vežbanja kod mladih maksimalno iskoristile. To su ljudi koji imaju tendenciju da se bave fizičkom aktivnošću više od ostalih starosnih grupa. Ako se kvalitet vazduha ne poboljša, moglo bi doći do toga da se učestalost kardiovaskularnih bolesti zapravo poveća, uprkos zdravstvenim blagodatima stečenim vežbanjem“, rekao je dr Seong Rae Kim, prvi autor rada.

Istraživači su prilagodili svoje rezultate uzimajući u obzir faktore koji bi mogli uticati na njih, kao što su starost, pol, prihod domaćinstva, indeks telesne mase, pušenje i konzumiranje alkohola. Tokom perioda praćenja zabeleženo je 8.706 slučajeva kardiovaskularnih bolesti. Među ljudima izloženim visokim nivoima zagađenja vazduha sa česticama PM2,5, oni koji su povećali vežbanje sa 0 na 1.000 MET minuta nedeljno, ili više, između dva perioda skrininga, imali su 33 posto povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti tokom perioda praćenja – u poređenju sa onima koji su bili fizički neaktivni i nisu povećavali vežbanje. Mada, ovaj rezultat je bio nešto slabiji od onog potrebnog za postizanje statističke značajnosti. To znači da je dodatnih 108 ljudi na 10.000 moglo razviti kardiovaskularne bolesti tokom perioda praćenja.

Osobe koje su bile izložene niskom do umerenom nivou čestica PM2,5, a koje su povećale fizičku aktivnost sa 0 na 1.000 MET minuta nedeljno ili više, imale su 27 posto manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su ostali neaktivni – iako ovaj rezultat, takođe, nije bio sasvim statistički značajan. To znači da je oko 49 ljudi manje na 10.000 ispitanika moglo razviti kardiovaskularne bolesti tokom perioda praćenja.

Profesor Sang Min Park, koji je vodio istraživanje, rekao je: „Sve u svemu, naši rezultati pokazuju da je fizička aktivnost, posebno na nivou koji preporučuju smernice Evropskog društva za kardiologiju, povezana sa manjim rizikom od razvoja bolesti srca i krvnih sudova kod mladih odraslih osoba. Međutim, kada su nivoi zagađenja vazduha visoki, vežbanje iznad preporučenih smernica može loše uticati na zdravlje ljudi“.

Studija ne može pokazati da zagađenje vazduha uzrokuje povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti, već samo da je povezana sa njim. Ostala ograničenja su bila ta da nije bilo podataka o tome da li se vežba odvijala u zatvorenom ili na otvorenom. Učesnici se, takođe, možda nisu tačno setili količine vežbanja koju su imali sedam dana pre nego što su prisustvovali njihovom probnom intervjuu, mada je to malo verovatno. Podaci o PM2,5 izmereni su samo u tri velika grada, a istraživači nisu istraživali kratkoročne efekte izlaganja zagađenju vazduha.

Izvor: ScienceDaily