Zagađenje olovom kreira ljudske osobine

Izloženost olovu u detinjstvu može se negativno odraziti u kasnijem dobu, pokazala je studija u kojoj je ispitivano više od 1,5 miliona ljudi u 269 američkih okruga i 37 evropskih država. Istraživači su otkrili da su oni koji su odrasli u oblastima sa višim nivoima atmosferskog olova imali manje prilagodljive ličnosti u odrasloj dobi - niže nivoe savesnosti i saglasnosti i više nivoe neurotičnosti.

Izloženost olovu u detinjstvu može dovesti do manje zrelih i manje zdravih ličnosti u odraslom dobu, dokazuje nova studija koju su sproveli istraživači psihologije sa Univerziteta Teksas u Austinu.

Studija, objavljena u Zborniku Nacionalne akademije nauka, uzela je uzorke za više od 1,5 miliona ljudi u 269 američkih okruga i 37 evropskih država. Istraživači su otkrili da su oni koji su odrasli u područjima sa višim nivoima atmosferskog olova imali manje prilagodljive ličnosti u odrasloj dobi – niži nivo savesnosti i slaganja i viši nivo neurotičnosti.

„Veze između izloženosti olovu i osobina ličnosti prilično su uticajne, jer svoje ličnosti svuda vodimo sa sobom. Čak i mali negativni efekat olova utiče na osobine ličnosti, a kada ga objedinite u milionima ljudi i sve svakodnevne odluke i ponašanja, na koja utiče naša ličnost, može imati zaista ogromne efekte na blagostanje, produktivnost i dugovečnost“, rekao je Ted Švaba, postdoktorand na Odeljenju za psihologiju u UT Austin.

U studiji su istraživači povezali istorijske podatke o atmosferskom olovu iz Agencije za zaštitu životne sredine sa odgovorima na onlajn upitnike ličnosti ljudi, koji su odrasli na uzorkovanim lokacijama. Rezultati su pokazali da su odrasli ljudi, koji su odrasli u američkim okruzima sa višim nivoima atmosferskog olova bili manje prijatni i savesni, a među odraslima u 20-ima i 30-ima više neurotični od onih koji su tokom detinjstva bili manje izloženi olovu.

„Ove tri osobine – savesnost, slaganje i niska neurotičnost – čine veliki deo onoga što bismo smatrali zrelom, psihološki zdravom ličnošću i snažni su prediktori našeg uspeha ili neuspeha u vezama i na poslu. Uobičajeno, tokom čitavog životnog veka ljudi postaju savesniji i prijatniji, a manje neurotični“, rekao je Švaba.

Da bi dalje ispitali da li izloženost olovu uzrokuje ove razlike, istraživači su ispitali efekte Zakona o čistom vazduhu iz 1970. godine, utvrdivši da su ljudi rođeni nakon što su nivoi olova u atmosferi počeli opadati imali zrelije, psihološki zdrave ličnosti u odrasloj dobi od onih rođenih pre njih. Okruzi su postepeno ukidali proizvode na bazi olova.

Da bi se osiguralo da ovi nalazi ne odražavaju samo takozvani kohortne efekte – karakteristike proistekle iz zajedničkih istorijskih ili društvenih iskustava – istraživači su ponovili svoju studiju u Evropi, gde je olovo ukinuto kasnije nego u SAD. Otkrili su da su ljudi koji su odrasli u područijima sa više atmosferskog olova, takođe, bila manje prijatne i neurotičnije osobe u odrasloj dobi, iako se nalazi u vezi savesnosti nisu ponovili.

„Već dugo znamo da je izloženost olovu štetna, ali izgleda da svaki novi talas istraživanja identifikuje nove načine na koje izloženost olovu šteti društvu. Iako je danas u atmosferi mnogo manje olova, olovo ostaje u cevima, površinskom sloju zemlje i podzemnim vodama. A ovi izvori izlaganja olovu nesrazmerno štete ljudima koji imaju crni pigment. Crna deca imaju dvostruko veću verovatnoću da imaju visok nivo olova u krvi nego bela deca. Sa ekonomskog stanovišta, sa stanovišta socijalne pravde ili kako god to gledate, neverovatno je važno što više ograničiti izloženost olovu“, rekao je Švaba.

Izvor: ScienceDaily

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti