Tržištem emisija ugljenika Kina konkretizuje bitku sa zagađenjem

Zagađenje vazduha može skratiti život za čak 2 godine

Zagađenje vazduha je izuzetno opasno jer ga je nemoguće izbeći, posebno za ljude koji žive na posebno zagađenim lokacijama, navodi se u izveštaju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC). Izveštaj takođe navodi da zagađenje vazduha utiče na mnogo više ljudi nego bilo koji drugi vid zagađenja, smanjujući životni vek čoveka za oko 2 godine.

Zagađenje vazduha, koje je prvenstveno rezultat sagorevanja fosilnih goriva, smanjuje očekivani životni vek svake osobe za 2,2 godine, navodi se u novom izveštaju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC).

Indeks kvaliteta života (AQLI) koji se bavi pretvaranjem koncentracije zagađenja vazduha u njihov uticaj na očekivani životni vek otkriva da sve ukupno, zagađenje vazduha oduzima 17 milijardi godina života, a smanjenje zagađenja vazduha u skladu sa međunarodnim zdravstvenim smernicama povećalo bi prosečni životni vek u svetu sa otprilike 72 na 74,2 godine.

Dim cigareta iz prve ruke skraćuje očekivani životni vek u proseku za 1,9 godina, navodi se u izveštaju. Upotreba alkohola i droga skraćuje očekivani životni vek u proseku za devet meseci, nebezbedna voda i kanalizacija skraćuju očekivani životni vek za sedam meseci, HIV i SIDA skraćuju očekivani životni vek za četiri meseca, malarija skraćuje prosečni život za tri meseca, a sukobi i terorizam skraćuju očekivani životni vek za sedam dana, navodi se u izveštaju.

Svako mora da udiše vazduh

AQLI navodi da je izveštaj značajan jer je njegova procena uticaja na zagađenje česticama na očekivani životni vek ljudi zasnovana na istraživanju koje mu omogućava da pokaže uzročnost, a ne samo korelaciju. „Zbog načina na koji su ove studije osmišljene – i prilično slučajnog skupa pravila koje su omogućile taj dizajn, one su uspostavile uzročnu, a ne korelativnu vezu između izloženosti česticama i smrtnosti“, rekla je Krista Hasenkopf, direktorka AQLI.

Zagađenje vazduha je izuzetno opasno jer ga je nemoguće izbeći, posebno za ljude koji žive na posebno zagađenim lokacijama, navodi se u izveštaju. Takođe izveštaj dodaje da Iako je moguće prestati pušiti ili preduzeti mere predostrožnosti protiv bolesti, svako mora da udiše vazduh. Dakle, zagađenje vazduha utiče na mnogo više ljudi nego bilo koji od ovih drugih vidova zagađenja.

Šezdeset procenata zagađenja vazduha česticama je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva, 18% dolazi iz prirodnih izvora (uključujući prašinu, morsku so i požare), a 22% dolazi iz drugih ljudskih aktivnosti.

Neaktivnost tokom Covid-19 nije značajno smanjila zagađenje

Izveštaj, koji su izradili Majkl Grinston sa Univerziteta u Čikagu i njegov tim u EPIC-u, predstavlja merenje zagađenja vazduha 2020. godine, kada je pandemija Covid-19 smanjivala aktivnost i transport.

Ogromno smanjenje aktivnosti smanjilo je globalni nivo zagađenja samo za mali deo. Prosečna ponderisana populacija čestica je opala sa 27,7 mikrograma (milioniti deo grama) po kubnom metru vazduha na 27,5 mikrograma po kubnom metru vazduha između 2019. i 2020. godine, navodi se u izveštaju.

A u Južnoj Aziji, gde je zagađenje vazduha najveće, zagađenje vazduha je poraslo 2020. u odnosu na godinu ranije. Indija, Pakistan, Bangladeš i Nepal su među najzagađenijim zemljama na svetu.

Zagađenje česticama najveća globalna pretnja po zdravlje

Zagađenje vazduha česticama je kategorisano po svojoj veličini. Što su čestice manje, to mogu dublje ući u telo. Čestice prečnika manjeg od 10 mikrometara, često označene kao PM10, mogu proći kroz dlake u nosu, niz respiratorni trakt i u pluća.

Manje čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, koje se često označavaju kao PM2,5, mogu čak dospeti u krvotok preko plućnih alveola. Može uticati na protok krvi, na kraju izazvati moždani udar, srčani udar i druge zdravstvene probleme.

Kada je Svetska zdravstvena organizacija prvi put objavila smernice za kvalitet vazduha 2005. godine, rekla je da je prihvatljiv nivo zagađenja vazduha manji od 10 mikrograma po kubnom metru. U septembru je Svetska zdravstvena organizacija promenila svoje referentne smernice na ispod 5 mikrograma po kubnom metru.

Trenutno, 97,3% svetske populacije, što iznosi 7,4 milijarde ljudi, živi na mestima gde kvalitet vazduha ne prelazi preporučenu granicu od 5 mikrograma po kubnom metru koju preporučuje SZO za čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara.

„Ovaj izveštaj ponovo potvrđuje da je zagađenje česticama najveća globalna pretnja po zdravlje“, napisao je Grinstoun, koji je ranije bio glavni ekonomista bivšeg predsednika Baraka Obame. „Ipak, takođe vidimo priliku za napredak. Zagađenje vazduha je izazov koji se može dobiti. To samo zahteva efikasnu politiku.“

Na primer, Kina je uspela da dramatično poboljša kvalitet vazduha. Godine 2014, nakon godine u kojoj je Kina imala rekordne nivoe zagađenja, tadašnji premijer Li Kećijang objavio je „rat protiv zagađenja“. Vlada je potrošila novac na borbu protiv zagađenja i uspela je da smanji zagađenje česticama za 39,6%, navodi se u izveštaju.

Uprkos napretku Kine, nivoi zagađenja vazduha u Kini su i dalje veći od onoga što preporučuje SZO.

Klimatske promene kao kriza javnog zdravlja

Važno je napomenuti da je zagađenje vazduha takođe duboko isprepleteno sa klimatskim promenama. Oba izazova prvenstveno izaziva isti krivac: emisije nastale sagorevanjem fosilnih goriva iz elektrana, vozila i drugih industrijskih izvora“, kaže se u rezimeu izveštaja. Ovi izazovi takođe predstavljaju retku priliku za dobitke, jer politika može istovremeno da smanji zavisnost od fosilnih goriva koja će omogućiti ljudima da žive duže i zdravije i smanjiti troškove klimatskih promena.

Američko medicinsko udruženje, najveća trgovinska grupa lekara u zemlji, glasalo je u ponedeljak za usvajanje politike kojom bi se klimatske promene proglasile krizom javnog zdravlja.

„Naučni dokazi su jasni – naši pacijenti se već suočavaju sa štetnim zdravstvenim efektima povezanim sa klimatskim promenama, od povreda izazvanih toplotom, bolesti koje se prenose , izagađenja vazduha usled šumskih požara, do pogoršanja sezonskih alergija i bolesti i povreda povezanih sa olujom. Poput pandemije COVID-19, klimatska kriza će nesrazmerno uticati na zdravlje istorijski marginalizovanih zajednica“, rekla je članica odbora AMA Ilse R. Levin. Sadašnje preduzimanje akcija neće preokrenuti svu učinjenu štetu, ali će pomoći u sprečavanju dalje štete po našu planetu i zdravlje i dobrobit naših pacijenata.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022