Prvi put od snažnog zemljotresa i cunamija koji su osakatili nuklearnu elektranu Fukušima 2011. godine i ubili skoro 16.000 ljudi, u Japanu u petak nije održan državni pomen povodom godišnjice katastrofe.

Uoči 11. godišnjice najgore nuklearne katastrofe od Černobila, neki poslanici vladajuće stranke pozvali su vladu da ubrza ponovno pokretanje nuklearnih elektrana, od kojih većina nije radila od 2011. zbog sigurnosnih razloga.

Kako sećanja na tragediju od 11. marta blede, zagovornici nuklearne energije su se ohrabrili da govore u njenu korist, kao razlog navode pretnju usled porasta cena energenata nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Sve veći pozivi japanskih poslovnih lidera, zakonodavaca, pa čak i glavne opozicione stranke dolaze u sred upornog javnog protivljenja nuklearnoj energiji.

„Vlada mora da brzo ponovo pokrene nuklearne elektrane kako bi prevazišla ovu trenutnu krizu“, saopštila je u četvrtak poslanička grupa vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP), nazvavši situaciju u Ukrajini „opasnom“ u pogledu snabdevanje Japana energijom.

Uzimajući u obzir predstojeće izbore za gornji dom u julu, premijer Fumio Kišida i članovi njegovog kabineta postupili su oprezno, ponavljajući stav vlade da su bezbednosni aspekti ključni za bilo kakve odluke o ponovnom pokretanju nuklearne energije.

Energetska zavisnost

Sa hiljadama ljudi koji su još uvek raseljeni nakon topljenja u reaktoru Fukušima Dai-iči, javno protivljenje nuklearnoj energiji raste.

Samo šest od više od 30 nuklearnih elektrana u Japanu radi. To je samo 3,7% potrošnje energije u 2020. godini, što je pad sa 26% u 2010. godini.

Japan koji je siromašan resursima uvozi većinu svojih energenata, a Rusija, koja akciju u Ukrajini naziva „specijalnom vojnom operacijom“, je njen peti najveći snabdevač naftom i tečnim prirodnim gasom.

„Ako biste ste mogli da zadobijete razumevanje od strane ljudi, nakon što ste proverili bezbednost, ubrzali inspekcije, a zatim ubrzali ponovno pokretanje, to je definitivno izbor“, rekao je Rojtersu prošle nedelje poslanik LDP-a i bivši ministar odbrane Icunori Onodera.

Kako su cene energenata dostigle višegodišnje maksimume, industrijalizovane zemlje Grupe sedam (G7) su se, takođe, složile da je od ključnog značaja diverzifikovati izvore energije i smanjiti zavisnost od Rusije.

Ipak, nacionalni pristupi su se razišli, pri čemu Francuska traži još nuklearnih elektrana, dok je Nemačka ove nedelje stavila veto na predlog da se produži životni vek njenih nuklearnih elektrana.

„Svi smo uznemireni rastućim troškovima energenata… ali da to bude razlog da se kaže da je nuklearna energija jedini put napred nije ispravno“, rekao je Satoši Tatara, aktivista protiv nuklearne energije, koji živi u blizini nuklearne elektrane .

„Obnovljiva energija treba da bude zaključak izvučen iz ovog rata, a ne povratak nuklearnoj“, rekao je on za Rojters.

Izvror: Reuters