Komisiji za koncesije BiH (ni)je nadležna za He Buk Bijela

Zahtev Ustavnom sudu BiH – poništiti koncesije za drinske hidroelektrane

Osporavajući entitetu pravo da samostalno odlučuje o korišćenju vode reke Drine, 24 poslanika u Parlamentu BiH traže od Ustavnog suda BiH da ponište odluke i rešenja Republike Srpske o davanju koncesije na vode koje pripadaju državi BiH. Reč je o projektu Hidroenergetski sistem Gornja Drina - izgradnji hidroelektrana Buk Bijela, Foča i Paunci u kome su partneri Republika Srpska i Srbija, odnosno, ERS i EPS.

Poslanici, njih dvadeset i četvoro, predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine podneli su 28. decembra Zahtev Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine radi rešavanja spora sa entitetom Republika Srpska, koji je prouzrokovan donošenjem Odluka o utvrđivanju uslova za dodelu koncesija putem pregovaračkog postupka za izgradnju i korišćenje HE Buk Bijela, HE Foča i HE Paunci na reci Drini u opštini Foča, piše Klix.ba.

Da podsetimo, Srbija i Republika Srpska potpisale su u Banjaluci zajednički izjavu o gradnji tri hidrocentrale u gornjem slivu Drine: Buk Bijela, Foča i Paunci, koje će činiti Hidroenergetski sistem Gornja Drina. Uz to, Srbija i RS su osnovale zajedničko preduzeće za izgrdanju ove tri hidroelektrane, u kojem je Elektroprivreda Srbije (EPS) većinski vlasnik sa 51 odsto, a 49 ima Elekroprivreda RS (ERS). U tom procentu partneri će i finansirati izgradnju hidrocentrala.

Sada podnosioci zahteva smatraju da su vlasti entiteta Republika Srpska navedenim aktivnostima povredile Ustav Bosne i Hercegovine i pravo države Bosne i Hercegovine da raspolaže državnom imovinom.

„Navedenim aktivnostima prekršene su i konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH, kojima je utvrđeno da rečna voda i rečna korita predstavljaju „javno dobro” koje čini deo državne imovine (imovina države BiH)”, rekli su parlamentarci.

Ustavni sud je u svojim prethodnim odlukama utvrdio da državna imovina ima poseban status, da predstavlja odraz državnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

„Pravo raspolaganja državnom imovinom, pa i ovde spornim vodnim potencijalima reke Drine, sve do donošenja zakona o statusu državne imovine na nivou BiH, ima isključivo država BiH. Svako drugo postupanje je u suprotnosti sa Ustavom BiH i treba se staviti van snage”, navedeno je u zahtevu.

Poslanici traže da Ustavni sud Bosne i Hercegovine usvoji njihov zahtev, utvrdi da navedeni akti entiteta Republika Srpska nisu u saglasnosti sa Ustavom BiH i da isti prestaju da važe nakon objave Odluke Ustavnog suda BiH u Službenom glasniku BiH.

Radi sprečavanja štetnih posledica koje bi pobijane Odluke, Rešenja i Ugovori mogle proizvesti, poslanici su predložili da Ustavni sud BiH donese privremenu meru, kojom se obustavlja primena Odluka, Rešenja i Ugovora o dodeli koncesija radi izgradnje hidro-energetskih potencijala na reci Drini do konačne odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u ovom predmetu, navodi se u zajedničkom saopštenju 24 poslanika.

Tumačenje pravnog okvira

Odgovarajući protivnicima ovog projekta Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac je 25. novembra pozdravio potpisivanje zajedničke izjave Republike Srpske i Republike Srbije o realizaciji projekta Hidroenergetskog sistema Gornja Drina, kojim je predviđena izgradnja tri hidrocentrale u gornjem slivu rijeke Drine: Buk Bijela, Foča i Paunci.

Košarac je istakao da realizacija ovog projekta predstavlja novi ozbiljan energetski resurs Republike Srpske i Republike Srbije, zahvaljujući kojem će biti omogućen ekonomski rast i otvaranje novih radnih mjesta.

„Negativne reakcije dela političke javnosti u Federaciji BiH, kao i pokušaji opstrukcije strateškog projekta Hidroenergetskog sistema Gornja Drina proizvod su nervoze zbog napretka i jačanja energetskog sektora Republike Srpske i saradnje sa Srbijom. Ne postoji nijedan objektivan razlog za osporavanje projekta koji se realizuje na korist građana, lokalnih zajednica, Republike Srpske i našeg regiona, niti postoje ustavne i zakonske prepreke da on bude realizovan“, poručio je Košarac.

S tim u vezi, Košarac je tada uputio dopise predsednici Vlade Republike Srbije i ministarki rudarstva i energetike Republike Srbije, u kojima ih je informisao o važećem pravnom okviru na nivou institucija BiH u vezi sa izgradnjom Hidroenergetskog sistema Gornja Drina.

Košarac je naglasio da su institucije Republike Srpske preduzele aktivnosti na realizaciji predmetnog projekta u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima, pri čemu nije došlo do povrede ili odstupanja u odnosu na nadležnosti institucija na nivou BiH, uključujući i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

„Ustav BiH i postojeći zakonski propisi ograničavaju nadležnost Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH u oblasti energetike na koordinirajuću ulogu između politika nadležnih entitetskih ministarstava. To je politika koju zagovaram i od koje neću odstupiti, jer smatram da je poštovanje ustavnih i zakonskih nadležnosti jedini ispravan model funkcionisanja i preduslov za uspešnu saradnju institucija“, naveo je Košarac.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti