Komisija za koncesije BiH (Bosne i Hercegovine) postupiće po zahtevu Ustavnog suda. Tokom septembra će formirati zajedničku komisiju sa članovima iz Republike Srpske (RS) za projekat Gornja Drina. Potvrdio je to za Radioteleviziju Bosne i Hercegovine zamenik predsedavajućeg Komisije za koncesije BiH Milomir Amović.

Njegov stav je da je prvi zadatak ovog tela utvrđivanje predmeta spora u slučaju Gornja Drina.

„Da li je predmet spora ustavna nadležnost ili je predmet spora neka proceduralna nadležnost. Odnosno neka regulatorna nadležnost za koju po zakonu može da odlučuje Komisija za koncesije”, rekao je Amović.

Kako objašnjava Amović, klјučno pitanje je da li je u nadležnosti entiteta ili države dodela koncesija na reci Drini za izgradnju i korištenje hidroelektrana Buk Bijela, Foča i Paunci. Ustavni sud je u svojoj odluci podsetio na ranije predmete. U njima je vode, time i reke, okarakterisao kao javno dobro, koje se smatra državnom imovinom. Primer je Zakona o unutrašnjoj plovidbi RS, gde je navedeno da ovaj entitet ima nadležnost isklјučivo na unutrašnjim vodama.

Šta kaže Ustavni sud BiH

U Izvodu iz odluke U 9/19 Ustavnog suda BiH navedeno je: „Pod isklјučivo unutrašnjim vodama, u smislu ustavne podele nadležnosti, Ustavni sud smatra vode Republike Srpske, koje nisu istovremeno i državne granice i međunarodne plovne reke. Narodna skupština ne može zasnivati svoju isklјučivu nadležnost nad regulisanjem pitanja unutrašnje plovidbe na reci Savi i Drini samo zato što one u određenom delu protiču kroz Republiku Srpsku”.

„Nama treba već do 2030/2035. godine da imamo najmanje 60 posto proizvodnje električne energije iz ekološki čistih izvora – vetra, sunca, vode… Zato, kao čovek, ne ulazeći u politikantstvo, u neke druge namere, smatram da je ovaj projekat potreban čitavoj BiH”, rekao je Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske.

Saša Magazinović, poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH je kategoričan: „Ustavni sud je bio vrlo jasan i doneo očekivanu odluku. Kao što je bilo i u ranijim presudama. Ovakve stvari ne mogu proći bez države BiH i njenih institucija. Očekujem da se ta presuda na taj način uvaži i poštuje, jer bez toga nema projekata”.

Projekat Gornja Drina star je više od četiri decenije. Danas se predstavlјa kao zajednički projekat elektroprivreda Srbije i RS. Vredan, ukupno, više od pola milijarde evra. Od samog početka suočen je i sa strahovanjem. Zbog negativnog ekološkog uticaja u neposrednoj okolini i u zaštićenim prirodnim zonama u susednoj Crnoj Gori.

Izvor: Bhrt.ba