Zakonski okviri sputavaju energetske zajednice u Hrvatskoj

Prema zakonskoj definiciji, energetska zajednica građana je pravno lice, sa mogućnošću učestvovanja u proizvodnji električne energije, između ostalog, iz obnovljivih izvora, zatim, u snabdevanju, potrošnji, agregiranju, skladištenju energije i slično. Međutim, stručnjaci ocenjuju da će ovakva zajednica, ipak, ostati samo „mrtvo slovo na papiru”, jer se novim zakonom onemogućava njihovo funkcionisanje i destimuliše građanska energetika.

Krajem prošle godine donesen je novi Zakon o tržištu električne energije kojim su, po prvi put, obuhvaćene i energetske zajednice građana. Time je trebalo da se omogući svim kupcima direktno učestvovanje u proizvodnji, potrošnji i deljenju električne energije.

Međutim, izgleda da se to nije u potpunosti dogodilo zbog raznih prepreka koje je država postavil pred sve one koji žele da se uključe u energetske zajednice građana.

Šta su energetske zajednice građana?

Prema definiciji iz Zakona, Energetska zajednica građana je pravno lice, zasnovano na dobrovoljnom i otvorenom učestvovanju, tako da je pod stvarnom kontrolom članova ili vlasnika udela koji su fizička lica, lokalni organi, uključujući opštine, ili mala preduzeća. Primarni cilj zajednice je pružanje ekološke, privredne ili socijalne koristi svojim članovima ili vlasnicima udela ili lokalnim područjima na kojima deluje, a ne stvaranje finansijske dobiti. Zakon omogućava učestvovanje u proizvodnji, između ostalog, iz obnovljivih izvora, zatim, u snabdevanju, potrošnji, agregiranju, skladištenju energije, uslugama energetske efikasnosti ili uslugama punjenja za električna vozila, kao i pružanje drugih energetskih usluga svojim članovima ili vlasnicima udela.

Sudeći prema rečima stručnjaka, Energetska zajednica građana će, ipak, ostati samo „mrtvo slovo na papiru”, jer se novim zakonom takve zajednice, zapravo, onemogućavaju i, takođe, tim Zakonom se destimuliše građanska energetika.

Individualno ulaganje krovne elektrane

Svrha ulaganja u individualna (krovna) fotonaponska postrojenja je smanjenje nabavne cene energije na duži rok, zaštita od povećanja cene energenata u budućnosti i postizanje određenog nivoa energetske nezavisnosti, posebno u kombinaciji s baterijskim sistemima za skladištenje energije.

Međutim, u slučaju nedostatka sunčeve svetlosti, postrojenje neće generisati energiju, a građanima koji nemaju tehničku mogućnost da ugrade taj sistem, neće biti dostupna povoljna energija. Takođe, individualno ulaganje u postrojenje limitirano je kapacitetom površine na koju se ono ugrađuje i priključnom snagom, a za najveće moguće zadovoljenje potreba za energijom, neophodno je da se ugradi i postrojenje najveće snage, odnosno snage usklađene s potrošnjom.

Limiti

„Osim tog fizičkog limita, uslovljenog raspoloživim prostorom, postoji i limit koji je uspostavio zakonodavac Zakonom o tržištu električne energije, a koji predviđa da ukupna priključna snaga u smeru predaje električne energije u mrežu, na obračunskim mernim mestima krajnjeg kupca, ne sme biti veća od 80 odsto ukupne priključne snage – u smeru preuzimanja električne energije iz mreže kod tog krajnjeg kupca.

To znači da je individualno postrojenje najčešće suboptimalno, pa su i finansijski efekti nužno suboptimalni – kaže dr.sc. Damir Juričić sa Sveučilišta u Rijeci i Centara za podršku pametnim i održivim gradovima.

Udruživanje u energetske zajednice

Kako bi se individualna ulaganja na kraju isplatila, rešenje predstavlja udruživanje u energetske zajednice građana. Udruživanje individualnih ulagača u fotonaponska postrojenja u energetske zajednice (najčešće zadruge), pruža članovima zajednice vrlo značajne dodatne mogućnosti.

„Reč je, najčešće, o konkretnim, nefinansijskim podsticajima. Pre svega, u zajednicu se mogu udružiti članovi različitih dinamika potrošnje i proizvodnje, a ta razlika omogućava da viškove energije jednog člana koristi drugi član”, kaže Juričić.

Razmena proizvedene energije

Kada se u zajednicu udruže, na primer, preduzeće, škola i građani, potencijal optimizacije je značajno veći zato što građani mogu da koriste energiju proizvedenu u školi i preduzeću tokom vikenda, kada su, uglavnom, u svojim stanovima, a preduzeće i škola ne rade, ali proizvode energiju.

Takođe, tokom letnjih meseci škola ne radi, a građani i preduzeće mogu da koriste energiju koju proizvodi škola. Kada su građani na poslu tokom radnih dana, njihovu proizvedenu energiju mogu da koriste preduzeće i škola.

Optimizacija kapaciteta

Ovakve situacije doprinose boljoj optimizaciji kapaciteta postrojenja i proizvedene i utrošene energije. Kada se u zajednicu udruže članovi geografski značajnije udaljeni – na primer, članovi iz Zagreba, Rijeke i Vukovara, koristiće prednosti različitog nivoa insolacije, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Članovi zajednice koji nemaju tehničke mogućnosti da ugrade fotonaponsko postrojenje, moći će da ulože u sistem za skladištenje energije (komunalno baterijsko postrojenje), i da na taj način doprinesu individualnoj koristi (korišćenje jeftinije energije od drugih članova), i zajedničkoj koristi (drugi članovi koriste skladištenu energiju kada sunčana svetlost nije dostupna).

Takođe, u zajednicu se mogu uključiti i članovi (pasivni članovi), koji će isključivo kupovati viškove energije od drugih članova. I u ovom slučaju svi članovi imaju korist – članovi koji proizvode energiju prodaće je članu koji ne proizvodi energiju po većoj ceni od nabavne, dok će pasivni članovi imati korist, jer je njihova nabavna cena manja od cene energije iz mreže.

Ograničenja u Hrvatskoj

Prema rečima sagovornika, ovi scenariji su mogući u drugim državama članicama Unije, ali da u Hrvatskoj postoji niz ograničenja.

„U Hrvatskoj, u zajednicu mogu da se udruže isključivo potrošači priključeni na istu transformatorsku stanicu. To znači da hrvatski građani ne mogu da koristite prednosti udruživanja koje proizlaze iz geografske dislociranosti. Građani drugih država članica nemaju takva ograničenja”, kaže Juričić.

U Hrvatskoj, za razliku od nekih država članica, članovi energetske zajednice plaćaju naknade za mreže (distribucijsku i prenosnu), po punoj ceni, a bilo bi društveno opravdano da se stimuliše udruživanje u energetske zajednice naplatom smanjene cene naknada za mreže, zato što energetske zajednice rasterećuju i uravnotežuju elektro-energetsku mrežu i smanjuju potrebu za uvozom energije.

Nedefinisano oporezivanje

„Takođe, u Hrvatskoj nije poznato kakav je poreski status transakcija deljenja (trgovanja) energije među članovima zajednice. Ministarstvo finansija i Poreska uprava se još nisu oglasile po tom pitanju. U nekim državama članicama je jasno iskomunicirano da su te vrste transakcija oslobođene bilo kakvog poreza“, objašnjava Juričić.

Navedene tri prepreke predstavljaju klasičan primer gušenja tržišta energetskih zajednica u Republici Hrvatskoj i doprinose smanjenoj efikasnosti sprovođenja energetske tranzicije. Energetske zajednice su značajan učesnik energetske tranzicije svake zemlje, zato je neophodan snažan podsticaj njihovom osnivanju i razvoju.

Jasnija komunikacija s građanima

„Taj podsticaj ne mora uvek da bude u formi subvencija iz javnih izvora. Značajan podsticaj predstavljaju i jasni i kompletno artikulisani propisi koji, barem, građane Hrvatske ne stavljaju u neravnopravan položaj, u odnosu na građane drugih država članica. Trebalo bi da Vladi bude u interesu to da omogući građanima početne uslove, jednake drugim državama članicama. Primerena komunikacija s građanima u cilju pojašnjenja pojedinih termina koji u propisima nisu jasno definisani, takođe predstavlja podsticaj. Smanjena cena nadoknade za korićenje mreža isto predstavlja podsticaj koji doprinosi ekonomici energetskih zajednica – zaključuje Damir Juričić sa Sveučilišta u Rijeci i Centara za podršku pametnim i održivim gradovima.

Izvor: Lider

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti