Zapad jednom rukom zabranjuje ruski ugalj, a drugom bi da ga „prošvercuje“

Velika Britanija i EU prekinuli su uvoz ruskog uglja u okviru sankcija koje su uvedene zbog specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, sa ciljem da se nanese šteta ruskoj privredi. Stručnjak za energetiku Jelica Putniković veruje da će Evropljani, bez obzira na sankcije, ipak naći način da se ne odreknu ruskog uglja u potpunosti.

Evropa je, podseća urednica „Energije Balkana“, jednom već odložila embargo na ruski ugalj, odnosno pomerila ga sa aprila na avgust, jer su shvatili da će bez uglja koji dolazi iz Rusije i koristi se za proizvodnju struje u termoelektranama, imati problem ne samo tokom letnjih meseci, već i tokom nastupajuće zime.

Stvari se komplikuju

Sada je, smatra naša sagovornica, situacija za Evropu još gora, jer strepe da će Rusija obustaviti tranzit gasa.

„Čak i da napune skladišta gasom do 80 ili 90 procenata do početka zime kao što su to planirali u Evropskoj komisiji, imaće problem da neće biti dovoljno pritoka gasa. Jednostavno, čak i da Severni tok proradi prethodnim kapacitetom, znamo da je Ukrajina smanjila tranzit gasa kroz svoju teritoriju, kao i da ne radi gasovod Jamal, koji preko Belorusije i Poljske vodi gas do Nemačke i dalje do evropskih potrošača. U tom smislu se sa manjkom pristizanja uglja iz Rusije energetska situacija u Evropi dodatno komplikuje“, objašnjava naša sagovornica.

Ona je uverena da će Evropa ipak kupovati ruski ugalj i to od preprodavaca, kao što rade evropske zemlje koje su navodno odustale od ruskog gasa, ali ga sada kupuju od preprodavaca i plaćaju više.

„Verujem da će isto uraditi mnogi kupci uglja u Evropi, odnosno da će kupovati ruski ugalj, ali da će taj neki teretni brod koji vozi ugalj na putu od ruske do neke evropske luke zapravo promeniti vlasnika tovara“, ocenjuje Jelica Putniković.

Embarno na ugalj ne važi za sve ugovore

Interesantno je, kako kaže, da su u nemačkim medijima navedeni detalji da embargo na ruski ugalj neće važiti za ugovore koji su sklopljeni pre aprila, ali i na neke ugovore koji su sklopljeni pre 10. avgusta.

„Očigledno je da su ostavljene neke „rupe“ u zakonu kako bi se iznašao način da oni koji budu u velikoj krizi ipak kupe i ruski ugalj. Ali, veliki problem je i to što je cena uglja veća od 300 dolara po toni, a verujem da će on biti sve skuplji jer Evropa uglavnom proizvodi struju ili iz uglja ili od prirodnog gasa, koji je premašio cenu od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Takođe, nuklearke u Francuskoj su u problemu zbog kvarova, a zbog niskog vodostaja nuklearke u Evropi imaju problem sa hlađenjem reaktora, pa se sada zapravo stvorio jedan vrtlog problema i pitanje je gde će sve oni eskalirati, možda već ove jeseni”, ukazuje urednica “Energije Balkana”.

Upitan uvoz uglja sa dalekih destinacija

Prema njenim rečima, iako iz Evrope poručuju da će moći da uvezu ugalj iz Australije, Kine, sa Tajlanda i od nekih drugih velikih proizvođača, veliko je pitanje da li će ugalj zaista moći da stigne iz tih dalekih destinacija u dovoljnim količinama.

„Pritom, Australija zbog poplava i svoje krize sa proizvodnjom električne energije ima problem i sa ugljem, pa je upitno koliko će uglja uopšte moći da izveze ne samo Evropi, nego bilo kom kupcu van tog kontinenta. Dakle, imamo situaciju koja je dosta rovita, a koju je u odnosu na sve ono sa čim je Evropa bila suočena u aprilu dodatno iskomplikovala i suša i nizak vodostaj reka. Naime, ugalj koji je stizao iz Rusije do luka u zapadnoevropskim zemljama trebalo je da se baržama vozi do termoelektrana. Kako su vodostaji reka u svim evropskim zemljama niski, ti kanali za tranzit teških tereta na Dunavu, Rajni, Majni sada su jako opterećeni, pa brodovi ne mogu da plove i voze te teške terete“, navodi Jelica Putniković.

Na razvoj energetske situacije će, smatra, najviše uticati predstojeća zima:

„Ukoliko zima bude blaga trošiće se manje energenata, pa će Evropa sve ovo nešto lakše uspeti da prebrodi. Ali, treba svakako imati u vidu da Rusija ni u kom slučaju ne pokušava da smanji izvoz svojih energenata ka Evropi – ni nafte, ni gasa, pa naravno ni uglja, pa je lopta, praktično, u evropskom dvorištu“.

Uticaj embarga na Srbiju

Kada je reč o negativnim efektima sankcija na ruski ugalj na našu zemlju, Jelica Putniković kaže da ih neće biti jer Srbija ne uvozi ruski ugalj. Taj stav deli i savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović.

„Mi obično imamo potrošnju koje se bazira na lignitu za termoelektrane, dok manji deo proizvodnje iz podzemne eksploatacije ide za široku potrošnju. Takođe, manji deo uglja se uvozi iz Bosne kako bi se nadomestio manjak na tržištu. Količine uglja koje smo mi ranije uvozili iz Rusije i Ukrajine uglavnom su išle preko Marijupolja, a kako je ta veza odavno presečena verujem da su se firme u Srbiji, poput Ziđina i drugih koje koriste ugalj u industriji, već snašle po tom pitanju“, kaže Ignjatović.

Rusija je jedan od najvećih izvoznika uglja u zemlje EU. Prema podacima Ministarstva energetike Ruske Federacije, Rusija je 2021. godine isporučila zemljama EU 48,7 miliona tona uglja, ili 21,8 odsto ukupnog izvoza ove sirovine.

Izvor: Sputnik

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti