Zapadne zemlje spremaju novi paket sankcija, jedanaesti, proti ruskih energenata. Prema prvobitnim najavama iz EU ove sankcije trebalo je da se odnose direktno, na severni krak naftovoda Družba, odnosno, da isključe mogućnost transporta ruske nafte cevovodom ka svim evropskim kupcima osim Češke, slovačke i Mađarske. Indirektno, već se čuju komentari da će to pogoditi Poljsku i Nemačku, koja ovim cevima (bar zvanično) dobija ne rusku već kazahstansku naftu.

Uoči sastanka grupe G7 u Japanu “procurile” su informacije da će ovaj paket sankcija obuhvatiti i gasovode koji idu ka Evropi. Konkretno, Severni tok 1 i 2 kao I gasovod Jamal.

Zanimljivo je da će to bit prve sankcije zapadnih sila usmerene na trgovinu ruskim gasom putem gasovoda ka Evropi. Pri tome, Jamal je zaustavljen zato što nie bilo narudžbina gasa koje bi isle ovim transportnim putem a tri od četiri cevi Severnog toka 1 i 2 su onesposobljene u eksplozijama oko kojih se još vode istrage.

Pri tome, sve ovo se dešava kada su na svetskom tržištu gas i sirova nafta pojeftinili.

Prognoze su, međutim, manje optimistične. A ono što zapadni analitičari priznaju su činjenice da su i nafta i derivati iz Rusije, kao kao i utečnjeni prrodni gas iz Rusije stizali do evropskih potrošača i pored dosadašnjih paketa sankcija. Uz to, Rusija svoje energente preusmerava na istok.

Kako će novi paket sankcija uticati na globalno energetsko tržište, ali i Srbiju, koja planira izgradnju naftovoda koji će naš naftovodni sistem povezati na naftovod Družba u Mađarskoj teme su o kojima će u današnjoj „Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovarati sa Tomislavom Mićovićem, generalnim sekretarom Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Video možete pogledati ovde.