Zaštita lokalnih voda ima globalne koristi

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications objašnjava zašto održavanje lokalnih jezera i drugih vodenih sistema čistim donosi isplative koristi na lokalnom i globalnom nivou. Gobalna finansijska korist pokazuje da održavanje vode čistom može da uspori klimatske promene i uštedi milijarde dolara.

Postoji pregršt razloga zašto je čista voda važna. Primera radi, jedna sezona jezera ili nekog drugog vodenog sistema tokom koje dođe do štetnog cvetanja algi, može da rezultira javnim odredbama da se voda ne pije, štetom za ribolovne aktivnosti, izgubljenim rekreativnim mogućnostima, smanjenim vrednostima imovine pa čak i povećanom verovatnoćom male porođajne težine novorođenčadi kod majki koje su koristile zagađenu vodu.

Većina ljudi želi da njihovo lokalno jezero ili potok budu čisti i upotrebljivi za piće, ribolov, kupanje i rekreaciju. Ali prethodne analize i studije troškova koristi pokazale su da su troškovi zaštite lokalnih izvora vode često premašili koristi.

Jedan od razloga zbog kojih su prošle studije pokazale da troškovi premašuju koristi jeste taj što ekonomisti nisu analizirali sve beneficije, posebno one globalne.

Novo istraživanje, koje je vodio direktor Univerziteta u Minesoti, Džon A. Dovning (John A. Downing) otkrilo je da zbrajanje globalnih finansijskih koristi pokazuje da održavanje vode čistom može da uspori klimatske promene i uštedi milijarde dolara. Koristeći kao primer studiju slučaja jezera Erie, autori su otkrili da je vrednost uticaja zaštite i sprečavanja ovog velikog jezera od cvetanja algi na klimatske promene deset puta veća od vrednosti korišćenja plaža ili sportskog ribolova.

„Površinske vode su jedan od najvažnijih resursa Zemlje. Ipak, ljudi su pogrešno pretpostavili da zaštita naše vode košta više nego što vredi. Naše istraživanje pokazuje da zaštita lokalnog kvaliteta vode ima značajnu lokalnu i globalnu vrednost.“, rekao je Dovning, koji je takođe naučnik za jezera na Univerzitetu u Minesoti.

Prema rečima autora, jedan od razloga za to je što su naučnici i ekonomisti prethodno računali ishode dobrog kvaliteta vode uzimajući u obzir samo uski opseg lokalnih koristi. Dovning i koautori su pokušali da izračunaju potencijalne globalne koristi.

Lokalno gledano, održavanje lokalnog jezera ili vodenog sistema bez neželjenih hranljivih sastojaka – ono što naučnici nazivaju eutrofikacijom – je očigledno dobro za ljude koji koriste ili žele da pristupe tom određenom vodnom telu. Globalno gledano, dobro je i za smanjenje količine metana, gasa sa efektom staklene bašte koji se ispušta u atmosferu iz tog eutrofnog vodnog tela.

Metan je jači gas koji ima jači efekat staklene bašte od ugljen-dioksida, jer ima mnogo veću sposobnost zadržavanja toplote i ima oko 21 puta veći potencijal globalnog zagrevanja od ugljen-dioksida. Manje metana u atmosferi može pomoći usporavanju globalnog zagrevanja.

Eutrofikacija – kad voda procveta

Površinski vodeni sistemi se danas susreću sa problemom koji nastaje u sve većoj meri usled nepovoljnih antropogenih aktivnosti – eutrofikacija ili kako se drugačije naziva „cvetanje vode“. Iako eutrofikacija predstavlja prirodan proces starenja akumulacija, postoji veliki broj mera koje se mogu preduzeti kako bi se ovaj proces usporio. Međutim, svedočimo drugačijim okolnostima. Mi ne samo da ne radimo na njegovom usporavanju i minimiziranju, već naprotiv, ubrzanju. Najzaslužniji za manifestaciju ovog procesa jesu nitrati. Višak nitrata u životnoj sredini, osim posredne pretnje po ljudsko zdravlje, rezultira naglim razmnožavanjem planktona, najčešće algi. Upravo to povećanje koncentracije hraniva u ekosistemu do nivoa kada počinje nagli rast organizama naziva se eutrofikacijom. Negativni efekti koji se javljaju u životnoj sredini jesu opadanje kvaliteta vode i narušavanje i ugrožavanje biodiverziteta. Ovi efekti zavise pre svega, od stepena same eutrofikacije.

Autori su pokušali da odgovore na pitanje: da li se isplati održavanje lokalnih voda čistim?

Troškovi klimatskih promena potiču iz troškova zdravstvene zaštite, oštećenja infrastrukture, poljoprivrednih šteta, šteta od oluja, negativnog uticaja na rekreaciju, šumarstvo, ribarstvo, energetske sisteme, vodene sisteme, izgradnju i obalnu infrastrukturu.

„Izračunali smo globalnu klimatsku štetu od emisije metana iz eutrofnih jezera i izračunali štetu koja bi se izbegla sprečavanjem povećanja emisija od 2015. do 2050. godine. Ako bismo emisije metana mogli zadržati na sadašnjim nivoima, umesto očekivanog povećanja od 20-100% do 2050. godine, vrednost izbegavanja štete nastale emisijom metana mogla bi biti čak 24 biliona dolara“, rekao je Dovning. Autori su procenili da bi troškovi globalnih klimatskih promena usled eutrofikacije od 2015. do 2050. godine mogli iznositi čak 81 bilion dolara.

Analiza autora pokazuje da lokalna zaštita kvaliteta vode ima globalne ekonomske primene. Značajne emisije koje se ispuštaju iz jezera i rezervoara vode i potencijal za povećane emisija sugerišu da se značajna vrednost može postići poboljšanjem kvaliteta vode i sprečavanjem daljeg pogoršanja.

„Nije moguće izbeći sve emisije iz jezera i rezervoara, ali zajedničkim naporima moglo bi se sprečiti dalje povećanje emisija ili čak smanjiti postojeće“, rekao je Dovning.

Izvor: ScieneceDaily i Ekoblog

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti