Zašto se zelena tranzicija ne može dogoditi bez prirodnog gasa?

Bogate nacije i ljudi mogu sebi priuštiti da ulažu u nove tehnologije, a gasna industrija radi na novim „zelenim“ izvorima kao što je vodonik, dok siromašnima treba samo osnovno za njihovo rastuće stanovništvo: svetlost, toplota i energija. Gas je katalizator i osnova za povećanje kapaciteta obnovljivih izvora.

Baš kao što se prirodni gas poslednjih decenija takmičio sa ugljem kao glavnim gorivom za električnu energiju, obnovljivi izvori vrše pritisak na plavi, čisti izvor energije. Konkurencija je jaka i verovatno će se pogoršavati. Ipak, još je prerano za odustajanje od gasa. Ovo je bila poruka na 36. Međunarodnom naučno-stručnom susretu stručnjaka za gas u Hrvatskoj, gde sam govorio o planu Džoa Bajdena da zaustavi bušenje na saveznim zemljištima.

Međunarodna gasna unija (IGU), sa preko 160 članova od SAD do Katara, je neprofitna organizacija koja se zalaže za prirodni gas, kao sastavni deo globalnog energetskog sistema. Potpredsednik i budući (2025) predsednik IGU Andrea Steger, viši potpredsednik za komercijalu i angažovanje zainteresovanih strana u italijanskom energetskom gigantu SNAM, uveren je da se gasna industrija suočava sa istorijskim izazovom, ali i velikom šansom. Gas je dugo smatran „prelaznim“ gorivom sa ugljovodonika na obnovljive izvore. S obzirom na ono što znamo o stanju tehnologije i energetskom siromaštvu širom sveta, gas bi trebao da bude u opticaju još mnogo decenija.

Međutim, Steger veruje da industrija nije dovoljno jasno izrazila svoju poruku: „u prošlosti je industrija želela da bude nevidljiva, poput naših cevi“, kaže Steger. Ovo možda neće dobro funkcionisati u eri žestoke energetske konkurencije, gde se ugalj bori za život dok se obnovljivi izvori tretiraju kao spasilačko rešenje.

„Prelazak sa prljavog uglja i nafte na čisti gas je dokazano rešenje koje sada funkcioniše. Ne bismo trebali da se fokusiramo samo na buduća nedokazana ili nekomercijalna „savršena“ tehnološka rešenja i zaboravimo šta danas može imati značajan blagotvoran efekat“, komentariše Steger.

Proizvođači električne energije su predstavili sebe kao rešenje, dok bi slika trebalo da bude složenija: u naredne dve ili tri decenije, preko dve milijarde ljudi će se pridružiti krugu onih koji dobijaju struju. Većina ih je siromašna. Možemo li iskreno zahtevati da električnu energiju troše samo iz obnovljivih izvora, čak i ako njihove države nemaju finansijska sredstva, industrijsku bazu ili tehničko znanje da to obezbede?

Predviđena potrošnja električne energije po regionima do 2050. godine.

Izvor Američka Uprava za energetske informacije (EIA)

d2

Predviđena potrošnja energije, prema izvorima, do 2050. godine.

Izvor:  Američka Uprava za energetske informacije (EIA)

Bogate nacije i ljudi mogu sebi priuštiti da ulažu u nove tehnologije, a gasna industrija radi na novim „zelenim“ putevima kao što je vodonik, dok siromašnima treba samo osnovno za njihovo rastuće stanovništvo: svetlost, toplota i energija.

Na neki način, obnovljivi izvori imaju koristi od mreža koje su izgrađene pre širenja solarne i vetro energije i koje služe za obezbeđivanje sigurnosti i fleksibilnosti sistema. „Gas nije konkurencija obnovljivim izvorima energije. Gas je katalizator i osnova za povećanje kapaciteta obnovljivih izvora“, komentariše Steger.

„Integrisane mreže zasnovane na gasu su ključne kada su obnovljivi izvori manje efikasni zbog lošeg vremena ili nedostatka vetra ili sunca, kao što je to bio slučaj u Velikoj Britaniji proteklih mesec dana, a dramatičnijji scenario se dogodio u Kaliforniji i Teksasu“, tvrdi Steger.

Kreatori politike moraju se pozabaviti pravičnom raspodelom troškova prilikom proširenja mreža.

„U mojoj rodnoj Italiji 10 posto stanovništva živi u energetskom siromaštvu. Preveliko oslanjanje na distribuiranu proizvodnju i usvajanje električnih obnovljivih izvora kao jedino „definitivno rešenje“ je opasno, što su pokazali i nedavni događaji u Kaliforniji i Teksasu “, smatra Steger.

Da podsetimo naše čitaoce, prekidi u Kaliforniji zbog ekstremnih vrućina i kolaps mreže u Teksasu zbog snežnih oluja i mraza nastali su kombinacijom prekomernog oslanjanja na distribuiranu proizvodnju, nedovoljno zaštićenih proizvodnih kapaciteta osnovnog opterećenja i loše integrisane mreže, u slučaju Teksasa .

Da bi se izbegle takve katastrofe u budućnosti, energetsku otpornost treba povećati na nacionalnom, državnom i regionalnom nivou. To znači da je potrebno strateški proširiti kapacitet skladištenja gasa i zaštititi proizvodnju. To znači da treba povećati rezervni kapacitet i redundantnost za pouzdanu proizvodnju osnovnog opterećenja, a kompanije i potrošači će morati da pokriju troškove proširenja. Takvi rezervni kapaciteti će biti uključeni u slučaju nužde na mrežu ako obnovljivi izvori izdaju/pokleknu.

Projektovani energetski i ugljenični intenziteti u zemljama OECD-a u odnosu na ekonomije izvan OECD-a do 2050. Izvor: Američka Uprava za energetske informacije (EIA)

U Italiji su Stegherova kuća, ENI, ENEL i Edison integrisali sektore za proizvodnju gasa i električne energije i uvoze gas sa četiri kraja sveta: Rusija, Alžir, Severna Evropa, Libija gasovodom Grinstrim; i od nedavno Transjadranski gasovod (TAP), produžetak Transanadolskog gasovoda (TANAP), koji dovodi azerbejdžanski gas iz Kaspijskog mora.

Italija se, takođe, može pohvaliti terminalima za tečni prirodni gas (LNG) u Panigagliji, Rovigu i Livornu koji mogu da obezbede 20,6% potreba za gasom. Kompanije istovremeno sve više ulažu u obnovljive izvore energije, pri čemu su stručne da ih integrišu sa postojećom proizvodnjom električne energije.

Razlike u energetskoj sigurnosti u Evropi su regionalne: Zapadna Evropa se snabdeva gasom iz Rusije i Norveške i ima ogroman kapacitet LNG terminala. Jedan od nepotpunih aspekata zapadnoevropskih lanaca snabdevanja gasom može biti nedostatak gasovoda koji bi gas dopremali sa brojnih španskih LNG terminala u Francusku i šire, čineći uvezeni LNG još konkurentnijim.

Međutim, proces izgradnje interkonektora u istočnoj i centralnoj Evropi je još uvek u toku, kaže Steger. Izgradnja plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju na ostrvu Krk (FSRU) koja ima sposobnost da uvozi 2,6 milijardi kubnih metara gasa godišnje je dobar početak, planira se proširenje na kopneni objekat većeg kapaciteta do kraja ove decenije.

Interkonektori od hrvatske gasovodne mreže do susednih država Slovenije i Mađarske, kao i Srbije i Crne Gore, pretvorili bi zemlju u regionalno čvorište gasa. Interkonektor jadranskog gasovoda (IAP) iz Albanije omogućio bi azerbejdžanskom gasu protok do Crne Gore, Hrvatske i Slovenije, dok bi interkonektor od Grčke do Bugarske poznat kao IGB diverzifikovao bugarsko snabdevanje.

Slično tome, Independence FSRU u Litvaniji je obezbedio alternativu gaspromovom gasu za tri baltičke države.

Gasovodi u centralnoj i istočnoj Evropi. Izvor EVROPSKA KOMISIJA

Evropljani, takođe, razvijaju impresivne primene LNG-a i komprimovanog prirodnog gasa (CNG) za priobalni morski saobraćaj, kamione i autobuse, smanjujući ugljenjični otisak iz dizela i goriva za brodove. Preko 4.000 benzinskih pumpi za prirodni gas su operativne i šire se. Sve je više i više obnovljivih gasova, poput biogasa. Dakle, vozila mogu i treba da se procenjuju u skladu sa potrošnjom energije i emisijom CO2 tokom njihovog životnog veka, uključujući emisije nastale u proizvodnji električne energije za električnu mobilnost, naglašava Steger. Konačno, tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljenika treba dalje razvijati kako bi se omogućilo ubrzano smanjenje CO2 iz ugljovodonika.

Različitim regionima su potrebna različita rešenja na osnovu njihovih prirodnih resursa, dubine džepova i količine energije vetra i sunca koje mogu da iskoriste. Ne postoji jedinstveni model za sve, jer bi ono što je u Berlinu povoljno, bi bilo preskupo u Beninu.

(Autor je saradnik u Atlantskom savetu i glavni direktor Međunarodne analize tržišta u Vašingtonu)

Izvor: Forbes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti