Zašto su neki od nas stalno gladni

Novo istraživanje pokazuje da ljudi koji dožive velike padove nivoa šećera u krvi, nekoliko sati nakon jela, kraj dana završe gladni, konzumirajući stotine nepotrebnih kalorija više od ostalih. „Sada smo dokazali da su padovi šećera u krvi bolji predskazivač gladi i kasnijeg unosa kalorija od skoka šećera nakon jela. Ovo menja način na koji razmišljamo o odnosu između nivoa šećera u krvi i hrane koju jedemo“, poručuju istraživači.

Prijavite se na nedeljni pregled vesti Portala Energija Balkana koji šaljemo svakog petka.

Studija objavljena u časopisu Nature Metabolism, sprovedena od strane PREDICT-a, najvećeg svetskog programa nutricionističkih istraživanja na svetu, koji proučava odgovore na hranu u stvarnom okruženju, istraživačkog tima sa Kraljevskog koledža u Londonu i zdravstvene naučne kompanije ZOE, uključujući naučnike sa Harvard medicinskog fakulteta, Harvard TH Čan (Chan) fakulteta javnog zdravlja, Masačusets (Massachusetts) opšta bolnica, Univerzitet u Notingemu, Univerzitet u Lidsu i Lund Univerzitet u Švedskoj, otkrila je zašto se neki ljudi bore da smršaju, čak i na kontrolisanim dijetama, ističući važnost razumevanja ličnog metabolizam kada je reč o ishrani i zdravlju.

Istraživački tim prikupio je detaljne podatke o 1.070 ispitanika o šećeru u krvi i drugim zdravstvenim indikatorima nakon što su jeli određene namirnice za doručak i slobodno birane obroke tokom dve nedelje. Prilikom istraživanja ispitanici su konzumirali više od 8.000 doručaka i 70.000 obroka. Standardni doručak se bazirao na kiflicama koje su imale jednaku količinu kalorija, ali su se razlikovale u sastavu u pogledu ugljenih hidrata, proteina, masti i vlakana. Učesnici su, takođe, radili test tolerancije na glukozu, kako bi se izmerilo kako njihovo telo reaguje na šećer.

Učesnici su nosili monitore glukoze (CGM) za merenje nivoa šećera u krvi tokom celog trajanja studije, kao i uređaj za praćenje aktivnosti i spavanja. Takođe su beležili nivoe gladi i budnosti pomoću telefonske aplikacije, kao i šta su tačno, i kada, jeli tokom dana.

Prethodne studije su proučavale nivoe šećera u krvi nakon jela i fokusirale su se na način na koji nivo šećera raste i pada u prva dva sata posle obroka, poznat kao skok šećera u krvi. Međutim, analiziranjem podataka, tim PREDICT-a primetio je da su neki ljudi osetili značajne „padove šećera“ dva do četiri sata nakon ovog početnog skoka, kada im je nivo šećera u krvi brzo pao ispod početnog nivoa, pre nego što se vratio.

Ljudi sa velikim padom nivoa šećera u krvi su imala veći porast gladi za devet posto i čekali su u proseku oko pola sata manje do sledećeg obroka od ljudi sa malim padom šećera u krvi, iako su jeli potpuno iste obroke.

Osobe sa velikim padom nivoa šećera u krvi su, takođe, pojele 75 kalorija više za tri do četiri sata nakon doručka, a u proseku oko 312 kalorija više tokom celog dana od ljudi sa sa malim padom šećera u krvi. Ovakav obrazac bi se potencijalno mogao pretvoriti u 20 kilograma debljanja tokom godine.

Doktorka Sara Beri (Sarah Berry) sa Kraljevskog Koledža u Londonu rekla je: „Dugo se sumnjalo da nivo šećera u krvi igra važnu ulogu u kontroli gladi, ali rezultati prethodnih studija nisu to i pokazali. Sada smo dokazali da su padovi šećera u krvi bolji predskazivač gladi i kasnijeg unosa kalorija od skoka šećera nakon jela. Ovo menja način na koji razmišljamo o odnosu između nivoa šećera u krvi i hrane koju jedemo“.

Profesorka Ana Valdes sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Notingemu, koja je vodila tim studija, rekla je: „Mnogi ljudi se bore da izgube kilograme i da se ne debljaju dalje, a samo nekoliko stotina dodatnih kalorija svakog dana može da dovede do nekoliko kilograma debljanje tokom godine. Naše otkriće da nivo pada šećera nakon jela ima toliki uticaj na apetit ima veliki potencijal da pomogne ljudima da razumeju i kontrolišu svoju težinu i dugoročno zdravlje“.

Poređenjem onoga što se dešava kada učesnici jedu iste probne obroke otkrilo je velike razlike u odgovorima šećera u krvi među ispitanima. Istraživači nisu pronašli vezu između starosti, telesne težine ili BMI i toga zašto osobe imaju veliku ili malu potražnja za hranom, iako su muškarci, u proseku, imali nešto veće padove od žena.

Takođe, postoje razlike u padu šećera, koje je svaka osoba iskusila, iako je konzumirala iste obroke u različte dane, što sugeriše da to – da li ste osobe sa velikim padom nivoa šećera u krvi, ili ne, – zavisi od individualnih razlika u metabolizmu, kao i od dana do dana – dnevni efekti izbora obroka i nivoa aktivnosti.

Odabir hrane u skladu sa jedinstvenom biologijom čoveka mogao bi pomoći ljudima da se duže osećaju sitima i jedu manje.

Vodeći autor studije, Patrik Viat (Patrick Wyatt) iz organizacije ZOE, primećuje: „Ova studija pokazuje kako tehnologija može da pruži dragocene uvide koji pomažu ljudima da razumeju njihovu jedinstvenu biologiju i preuzmu kontrolu nad ishranom i zdravljem. Pokazujući važnost padova šećera, naša studija promiviše upravljanje glađu i unos kalorija na način koji deluje pozitivno, umesto protiv tela konzumenta“.

Tim Spektor (Spector), profesor genetske epidemiologije sa Kraljevskog koledža u Londonu i suosnivač ZOE-a, zaključuje: „Hrana je složena, a i ljudi su složeni. Ali, naša istraživanja konačno počinju da otvaraju crnu kutiju između ishrane i zdravlja. Uzbuđeni smo što smo ovu najsavremeniju nauku mogli da pretvorimo u test ishrane i mikrobioma kod kuće, tako da svi imaju priliku da otkriju svoje jedinstvene odgovore na hranu, koja najbolje podržava njihov metabolizam i zdravlje creva“.

Izvor: ScienceDaily

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.