Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Zavera „Velike neto nulte emisije ugljenika“ i „Veliki reset“ SEF-a

Lobisti globalnog zagrevanja su uspeli da navedu veliki deo sveta da je najbolje za čovečanstvo da eliminiše ugljovodonike, uključujući naftu, prirodni gas, ugalj, pa čak i struju iz nuklearnih postojenja koja „ne emituju ugljenik” do 2050. godine. Svetski ekonomski forum trenutno promoviše Veliki reset svetske ekonomije. To je nacrt za globalni tehnokratski totalitarni korporativizam, onaj koji obećava ogromnu nezaposlenost, deindustrijalizaciju i ekonomski kolaps po planu. Pandemija koronavirusa je pogodno postavila scenu za Veliki reset i Agendu UN 2030 Neto nulte emisije ugljenika.

Globalistički Svetski ekonomski forum (SEF) u Davosu je proglasio neophodnost postizanja svetskog cilja „neto nulte emisije ugljenika“ do 2050. godine. Ovo za većinu zvuči kao daleka budućnost i stoga se uglavnom ignoriše. Ipak, transformacije koje su u toku od Nemačke do SAD, preko bezbroj drugih ekonomija, postavljaju teren za stvaranje onoga što se 1970-ih zvalo Novi međunarodni ekonomski poredak.

U stvarnosti, to je nacrt za globalni tehnokratski totalitarni korporativizam, onaj koji obećava ogromnu nezaposlenost, deindustrijalizaciju i ekonomski kolaps po planu. Razmotrite pozadine.

Svetski ekonomski forum Klausa Švaba (SEF) trenutno promoviše njegovu omiljenu temu, Veliko resetovanje svetske ekonomije. Ključ svega je razumevanje onoga što globalisti podrazumevaju pod neto nulta emisija ugljenika do 2050. godine.

EU prednjači u trci, sa hrabrim planom da do 2050. postane prvi „ugljenično neutralan“ kontinent na svetu i smanji emisiju CO2 za najmanje 55% do 2030. godine.

U objavi u avgustu 2020. na svom blogu, samozvani globalni car vakcina, Bil Gejts je napisao o predstojećoj klimatskoj krizi:

„Koliko god da je ova pandemija užasna, klimatske promene bi mogle biti gore… Relativno mali pad emisija ove godine čini jednu stvar jasnom: ne možemo doći do nulte emisije tako što manje letimo ili se manje vozimo.”

Sa virtuelnim monopolom nad mejnstrim medijima, kao i društvenim medijima, lobi globalnog zagrevanja je uspeo da navede veliki deo sveta da je najbolje za čovečanstvo da eliminiše ugljovodonike, uključujući naftu, prirodni gas, ugalj, pa čak i struju iz nuklearnih postojenja koja „ne emituju ugljenik” do 2050. godine i da bismo mogli da se nadamo da ćemo time da izbegnemo porast prosečne svetske temperature za 1,5 do 2 stepena Celzijusa. Postoji samo jedan problem u vezi ovog. To je pokriće za dijaboličku skrivenu agendu.

Poreklo „globalnog zagrevanja“

Mnogi su zaboravili originalnu naučnu tezu koja je izneta kako bi opravdala radikalnu promenu u našim izvorima energije. To nisu bile „klimatske promene“. Klima na Zemlji se stalno menja, u korelaciji sa promenama u emisiji sunčevih baklji ili ciklusa sunca koji utiču na klimu na Zemlji.

Otprilike na prelazu milenijuma, pošto prethodni ciklus zagrevanja izazvan solarnom energijom više nije bio očigledan, Al Gor i drugi su jezičkim lukavstvom prebacili narativ sa globalnog zagrevanja na „klimatske promene“. Sada je priča o strahu postala toliko apsurdna da se svaki čudni vremenski događaj tretira kao „klimatska kriza“. Svaki uragan ili zimska oluja se predstavlja kao dokaz da bogovi klime kažnjavaju nas grešne ljude koji emituju CO2.

Ali čekaj. Glavni razlog za prelazak na alternativne izvore energije, kao što su solarna ili vetar, i napuštanje izvora energije koji emituju ugljenik, je njihova tvrdnja da je CO2 gas staklene bašte koji nekako ide do atmosfere gde formira pokrivač koji navodno zagreva Zemlju ispod – Globalno zagrevanje. Emisije gasova staklene bašte prema američkoj agenciji za zaštitu životne sredine potiču uglavnom od CO2. Otuda fokus na „ugljeničnim otiscima“.

Ono što se skoro nikada ne kaže je da CO2 ne može da se diže u atmosferu iz izduvnih gasova automobila ili postrojenja na ugalj ili drugih veštačkih izvora. Ugljen-dioksid nije ugljenik ili čađ. To je nevidljiv gas bez mirisa neophodan za fotosintezu biljaka i svih oblika života na zemlji, uključujući i nas. CO2 ima molekulsku težinu nešto više od 44, dok vazduh (uglavnom kiseonik i azot) ima molekulsku težinu samo 29.

Specifična težina CO2 je oko 1,5 puta veća od vazduha. To sugeriše da se izduvni gasovi CO2 iz vozila ili elektrana ne dižu u atmosferu na 12 ili više milja iznad Zemlje, da bi stvorili efekat staklene bašte.

Moris Strong

Da bismo shvatili kakva se kriminalna akcija danas odvija oko Gejtsa, Švaba i zagovornika navodne „održive“ svetske ekonomije, moramo se vratiti u 1968. kada su Dejvid Rokfeler i prijatelji stvorili pokret oko ideje da su ljudska potrošnja i rast stanovništva glavni svetski problem. Rokfeler, koji se obogatio zahvaljujući nafti, stvorio je neomaltuzijanski klub u Rimu u Rokfelerovoj vili u Belađu, u Italiji. Njihov prvi projekat je bio da finansiraju studiju o smeću na MIT-u pod nazivom Granice rasta (Limits to Growth) 1972. godine.

Ključni organizator Rokfelerove agende „nultog rasta“ početkom 1970-ih bio je njegov dugogodišnji prijatelj, kanadski naftaš po imenu Moris Strong, takođe član Rimskog kluba. Godine 1971. Strong je imenovan za podsekretara Ujedinjenih nacija i generalnog sekretara konferencije povodom Dana planete Zemlje u Stokholmu juna 1972. godine. Bio je i poverenik Rokfelerove fondacije.

Moris Strong je bio ključni rani propagator naučno neutemeljene teorije da su ljudske emisije iz transportnih vozila, postrojenja na ugalj i poljoprivrede izazvale dramatično i ubrzano povećanje globalne temperature koje ugrožava civilizaciju, takozvano globalno zagrevanje. Izmislio je elastični termin „održivi razvoj“.

Kao predsedavajući Konferencije UN u Stokholmu za Dan planete Zemlje 1972, Strong je promovisao smanjenje populacije i snižavanje životnog standarda širom sveta, kako bi „spasao životnu sredinu“. Nekoliko godina kasnije, isti Strong je izjavio:

„Nije li jedina nada za planetu da industrijalizovane civilizacije propadnu? Zar nije naša odgovornost da to ostvarimo?“

Veliki reset

Ovo je dnevni red danas poznat kao Veliko resetovanje ili Agenda UN 2030. Strong je nastavio sa stvaranjem Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene (IPCC). To političko telo zastupa nedokazanu tvrdnju da su emisije CO2 koje je proizveo čovek, odvele naš svet na rub nepovratne ekološke katastrofe.

Suosnivač Rimskog kluba, dr Aleksandar King, priznao je suštinsku prevaru njihovog ekološkog programa nekoliko godina kasnije u svojoj knjizi Prva globalna revolucija. On je naveo:

Tragajući za novim neprijateljem koji bi nas ujedinio, došli smo na ideju da bi zagađenje, pretnja globalnim zagrevanjem, nestašica vode, glad i slično odgovarali svemu… Sve ove opasnosti su izazvane ljudskom intervencijom i mogu se prevazići samo promenom stavova i ponašanja. Pravi neprijatelj je, dakle, samo čovečanstvo.

King je priznao da je „pretnja globalnog zagrevanja“ bila samo trik da se opravda napad na „samo čovečanstvo“. Ovo je sada strategija Velikog resetovanja i ugljenične neutralnosti.

Katastrofa alternativne energije

Godine 2011, postupajući po savetu Joahima Šnelnhubera, iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK), Angela Merkel i nemačka vlada uveli su potpunu zabranu struje iz nuklearnih izvora do 2022. godine. To je bio deo vladine strategije iz 2001. pod nazivom Energievende ili Enerdži Turn, da se oslone na solarnu energiju, vetar i druge „obnovljive izvore energije“. Cilj je bio da Nemačka postane prva industrijska nacija koja je „ugljenično neutralna“.

Strategija je bila ekonomska katastrofa. Nemačka je imala jednu od najstabilnijih, jeftinih i najpouzdanijih mreža za proizvodnju električne energije u industrijskom svetu. Danas ima najskuplju proizvodnju električne energije na svetu. Prema nemačkom udruženju energetske industrije BDEW, 2023. godine, kada se zatvori poslednja nuklearna elektrana, Nemačka će se suočiti sa nedostatkom električne energije.

U isto vreme, ugalj, najveći izvor električne energije, postepeno se izbacuje kako bi ostvarili neto nultu emisiju ugljenika. Tradicionalne energetski intenzivne industrije, kao što su proizvodnja čelika, stakla, osnovnih hemikalija, proizvodnja papira i cementa, suočavaju se sa rastućim troškovima i zatvaranjem ili preseljenjem u inostranstvo i gubitkom miliona kvalifikovanih radnih mesta. Energetski neefikasni vetar i sunce su danas 7 do 9 puta skuplji od gasa.

Nemačka ima malo sunca u poređenju sa tropskim zemljama, stoga se vetar smatra glavnim izvorom zelene energije. Potrebne su velike količine betona i aluminijuma za proizvodnju solarnih ili vetroelektrana. Za proizvodnju tih osnovnih komponenti je potrebna jeftina energija koja dolazi iz gasa uglja ili nuklearne elektrane. Kako se to postepeno ukida, troškovi postaju previsoki, čak i bez dodatnih „poreza na ugljenik“.

Ugljenični otisak vetroturbina i električnih vozila je visok

Nemačka već ima oko 30.000 vetroturbina, više nego bilo gde u EU. Ogromne vetroturbine stvaraju ozbiljne probleme po zdravlje stanovnika u vidu buke ili infrazvuka i utiču na vremenske prilike i ptice. Procenjuje se da će do 2025. godine, 25% postojećih nemačkih vetrenjača biti spremne za zamenu, a odlaganje otpada predstavlja kolosalan problem. Preduzeća dobijaju tužbe jer građani shvataju kakva su katastrofa. Da bi postigla ciljeve do 2030. Dojče banka je nedavno priznala da će država morati da stvori „eko diktaturu“.

Istovremeno, nemački pritisak da se ukine transport na benzin ili dizel do 2035. godine u korist električnih vozila je na putu da uništi najveću i najprofitabilniju industriju Nemačke, automobilski sektor, i ukine milione radnih mesta. Vozila na litijum-jonske baterije imaju potpuni „ugljenični otisak“ kada se sagledaju efekti iskopavanja litijuma i proizvodnje svih delova, koji je veći od dizel automobila.

A količina dodatne električne energije koja je potrebna za nulto ugljeničnu Nemačku do 2050. bila bi daleko veća nego danas, jer će milionima punjača baterija biti potrebna električna energija iz mreže sa pouzdanim napajanjem. Sada Nemačka i EU počinju da uvode nove „poreze na ugljenik“, navodno kako bi finansirale prelazak na nultu emisiju ugljenika. Porezi će samo dodatno povećati cenu električne energije i energenata i osigurati brži kolaps nemačke industrije.

Depopulacija

Prema onima koji zastupaju agendu Nultog ugljenika, to je upravo ono što žele: deindustrijalizacija najnaprednijih ekonomija, proračunata višedecenijska strategija, kako je rekao Moris Strong, koja će dovesti do kolapsa industrijalizovanih civilizacija.

Suštinski deo transformacije Velikog reseta u okviru Agende 2030: Globalni dogovor UN za održivost je preokretanje sadašnje svetske industrijske ekonomije nazad u distopiju sagorevanja drva i vetrenjača, gde nestanci struje postaju normalni kao sada u Kaliforniji.

Savetnik Merkelove za klimu, Joahim Šnelnhuber je 2015. predstavio radikalnu zelenu agendu pape Franje, encikliku Laudato Si, kao Franjino imenovanje u Papsku akademiju nauka. I savetovao je EU o zelenoj agendi. U intervjuu iz 2015. godine, Šnelnhuber je izjavio da je „nauka“ sada utvrdila da je maksimalni kapacitet „održive“ ljudske populacije oko šest milijardi ljudi manje:

„Na veoma ciničan način, to je trijumf nauke, jer smo konačno stabilizovali nešto – procenu nosivosti planete, koja je naime ispod 1 milijarde ljudi.

Da bi se to postiglo, industrijalizovani svet mora biti demontiran. Kristiana Figeres, saradnica Agende Svetskog ekonomskog foruma i bivša izvršna sekretarka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, otkrila je pravi cilj klimatske agende UN na konferenciji za štampu u Briselu u februaru 2015. Tada je izjavila: „Ovo je prvi put u ljudskoj istoriji da sebi postavljamo zadatak da namerno promenimo model ekonomskog razvoja koji je vladao od industrijske revolucije.”

Neto nulta emisija ugljenika

Figueresove opaske iz 2015. je ponovio francuski predsednik Makron na „Agendi u Davosu” Svetskog ekonomskog foruma u januaru 2021. Tada je tvrdio da „u sadašnjim okolnostima kapitalistički model i otvorena ekonomija više nisu izvodljivi”. Makron, bivši bankar Rotšilda, tvrdi da je „jedini način da se izađe iz ove epidemije, stvaranje ekonomije koja je više fokusirana na eliminisanje jaza između bogatih i siromašnih“. Merkelova, Makron, Gejts, Švab i prijatelji će to učiniti tako što će životni standard u Nemačkoj i OECD-u spustiti na nivoe Etiopije ili Sudana. Ovo je njihova distopija bez ugljenika. Strogo ograničiti putovanje avionom, putovanje automobilom, kretanje ljudi, zatvoriti industrije koje „zagađuju“, a sve sa ciljem da smanjenja CO2. Neverovatno koliko pogodno pandemija koronavirusa postavlja scenu za Veliki reset i Agendu UN 2030 Neto nulte emisije ugljenika.

Autor: F. Vilijam Engdal je konsultant i predavač za strateški rizik, diplomirao je politiku na Univerzitetu Prinston i autor je najprodavanijih tema o nafti i geopolitici.

Izvor: Global Research Center for Research on Globalization

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti