TE Pljevlja

Završetak ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja oktobra 2024.

Do sada je urađena trećina građevinskih radova na ekološkoj rekonstrukciji Termoelektrane Pljevlja. Završetak radova planiran je za 15. oktobar 2024. godine. Vrednost radova je oko 60 miliona evra bez PDV-a. Skoro polovina novca biće utrošena na izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Emisije ugljen-dioksida (CO2) nisu tretirane ekološkom rekonstrukcijom jer je CO2 berzanska roba.

Ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja biće završena 15. oktobra 2024. godine. Tada će sva postrojenja biti puštena u probni rad, potvrdio je Vijestima potvrdio menadžer projekta Zoran Šljukić.

Prema njegovim rečima, radovi koji su počeli 27. aprila teku planiranom dinamiko. Do sada je urađena trećina građevinskih radova.

„Očekujemo da ćemo do kraja oktobra završiti kompletne građevinske radove. Nakon toga će od marta naredne godine krenuti mašinski i montaža opreme. Projekat ekološke rekonstrukcije se sastoji iz osam segmenata, koje mi zovemo projekat ekološke rekonstrukcije. Trenutno se izvode radovi na šest segmenata: postrojenju za odsumporavanje, preradu otpadnih voda, startnoj kotlarnici, rashladnom tornju, postrojenju za transport pepela i šljake i prigušivaču buke. Radovi na denoksu i daljinskom grejanju grada počeće za dva meseca”,rekao je Šljukić.

Ekološku rekonstrukciju Termoelektrane radi konzorcijum koga čine kineska kompanija DEC International, Bemax, BBsolar i Permonte. Vrednost radova je oko 60 miliona evra bez PDV-a, od čega je 45 osnovni ugovor, a 15 miliona odnosi se na adaptaciju kotla.

Šljukić tvrdi da će potrebna oprema iz Kine u Luku Bar stići u decembru. U martu naredne godine krenuće njena montaža u Termoelektrani u Pljevljima. Radovi koji se budu izvodili ne zahtevaju obustavu rada Termoelektrane u narednoj godini. Veći zastoj u trajanju od sedam meseci planiran je 2024. godine. Planirano je da 15. oktobra ekološki rekonstruisanu Termoelektranu pustimo u probni rad pet meseci. Nakon ispitivanja opreme obaviće se tehnički prijem.

Šljukić je kazao da će se pored postojećeg, koji se neće rušiti, jer će se za potrebe Termoelektrane koristiti njegova kada, graditi još jedan rashladni toranj.

Polovina novca za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova

Skoro polovina novca koja će biti utrošena na ekološku rekonstrukciju Termoelektrane odnosiće se na izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.

„Trenutno su emisije sumpornih oksida iz Termoelktrane 6.000 miligrama po metru kubnom, a po evropskim direktivama dozvoljene emisije su do 130 miligrama po metru kubnom. Projektom koji sprovodimo postići ćemo da imamo takve emisije. Trenutno vednosti azotnih oksida koje emituje Termoelektrana su na nivou od 300 do 350 miligrama po metru kubnom, a nakon ekološke rekonstrukcije biće svedeni na manje od 150 miligrama po metru kubnom, što je i evropska norma”, rekao je Šljukić.

Kroz ekološku rekonstrukciju uradiće se i unapređenje elektrofilterskog postrojenja, koje je montirano 2009. godine. Trenutno, Termoelektrana emituje praškaste materije u količini od oko 20 miligrama po metru kubnom.

„Dodatno smanjenje praškastih materija imaćemo nakon što dimni gas prođe kroz postrojenje za odsumporavanje jer se radi o vlažnom postupku, što dodatno obara emisije prašine”, rekao je Šljukić.

Emisije CO2 nisu obuhvaćene rekonstrukcijom

Emisije ugljen-dioksida (CO2) nisu tretirane ekološkom rekonstrukcijom.

„Svuda u svetu se emisije ugljen-dioksida plaćaju. Praktično, emisija CO2 je berzanska roba i cene tone emitovanog ugljen-dioksida se menjaju na tržištu. A Crna Gora je trenutno u postupku priključenja sistemu plaćanja CO2, onako kako to rade sve zemlje Evropske unije. Trenutno EPCG plaća emisije CO2 po uredbi Vlade 24 evra po toni u Eko fond, iz kojeg se finansiraju ekološki projekti. U postupku smo nabavke laboratorije u kojoj će se određivati emisije CO2 iz uglja”, rekao je Šljukić.

Nov način zbrinjavanja pepela I šljake

Dodao je da će se transport pepela i šljake obavljati na potpuno drugačiji način od sadašnjeg, gde se za transport ovih nusprodukata koristi velika količina vode, koja se ispumpava na deponiji Maljevac. Nakon ekološke rekonstrukcije pepeo i šljaka će biti skladišteni u silose i obavljaće se suvi transport do neke nove deponije ili sadašnje na Maljevcu.

Posao spoljnjeg transporta pepela i šljake u Elektroprivredi se vodi kao zaseban projekat od ekološke rekonstrukcije. Trenutno se radi na određivanju optimalne lokacije za deponovanje pepela i šljake. Razrađuju se tri mogućnosti. Da li će to biti nastavak korišćenja sadašnje deponije Maljevac prema Zbljevu, deponija u Šumanama, a razrađuje se i kop u Potrlici, ostaje službama Elektroprivrede da procene u narednom periodu.

Nakon ekološke rekonstrukcije otpadne vode iz Termoelektrane biće tretirane u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, pre nego što budu ispuštene u Vezišnicu.

Šljukić kaže da je Elektroprivreda CG ekološku rekonstrukciju Termoelektrane trebalo da uradi mnogo ranije. Takve projekte zemlje Evropske unije uradile devedesetih godina prošlog veka.

„Tremoelektrana dnevno proizvede struje u vrednosti od 1,8 miliona evra. To je podatak koji govori koliko će se brzo otplatiti ova investicija”, rekao je Šljukić.

Izvor: Vijesti

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti