Pre 2020. godine i situacije sa pandemijom korona virusa, 28-godišnja Meredit Djulijani (Meredith Giuliani) mislila je da su glasovne poruke „nekako čudne“ i uglavnom se držala razmene poruka tekstualno. Ali, nakon što je zavladala pandemija, glasovne poruke postale su svakodnevica za nju i mnoge njene prijatelje.

„Ovo je moj način da obavestim i kažem svima šta se događa“, rekla je za CNN Business. „Nije kao nekada, kad sam morala da čekam da tokom sledeće nedelje idem kod svojih prijatelja na piće ili ručak.“

Apple i drugi godinama nude mogućnost snimanja kratkih poruka i slanja putem aplikacija za tekst i ćaskanje. Ovaj format je stekao novu privlačnost za mnoge u Sjedinjenim Državama tokom pandemije, jer se približavamo godini ograničenih mogućnosti za druženje sa prijateljima, porodicom i saradnicima.

Romina Hiskaj (Romina Hyskaj), 23-godišnja regrutkinja koja živi u Njujorku, koristi ih uglavnom da održi kontakt sa roditeljima koji žive šest sati daleko, napominjući da „to može da prenese vaš ton, stav ili šalu“. Nik Hofstader(Nick Hofstadter), 38-godišnji savetnik za luksuzna putovanja u Los Anđelesu, šalje glasovne poruke nekolicini bliskih prijatelja, uglavnom kako bi ispričao smešne priče sa „dramatičnijim efektom“ i kako bi izbegao slanje dugih tekstualnih poruka. (Više voli da koristi glasovne beleške na iMessage-u preko Instagrama, tako da ih može slušati pre slanja.)

I, nisu samo glasovne poruke. Glas doživljava svoju ekspanziju – a tehnološka industrija to primećuje. Clubhouse, audio aplikacija u kojoj se članovi pridružuju virtuelnim sobama, kako bi vodili diskusije bez scenarija, pokrenuta rano u vreme pandemije, sada ima 10 miliona aktivnih korisnika nedeljno i hiljade „soba“, navodi portparol ove aplikacije.

Facebook i Tvitter eksperimentišu sa sopstvenim verzijama Clubhouse-a. Tvitter je, takođe, lansirao glasovne tvitove i glasovne poruke u direktnim porukama na odabranim tržištima tokom protekle godine. Glasnogovornica Tvittera Ali Pavela(Aly Pavela) rekla je CNN-u da poslovni ljudi „sada koriste svoj glas da satima neprestano govore“ o raznim temama – od mentalnog zdravlja do nege kože. Facebook, koji je već ponudio glasovne poruke u nekoliko svojih proizvoda, rekao je da je ovaj format porastao u upotrebi Messengera u SAD tokom protekle godine. Discord, koji nudi glasovne kanale, takođe je izuzetno popularan. (Apple je odbio da komentariše upotrebu svojih glasovnih beleški.)

Dva osnivača Clubhouse-a, Pol Dejvison (Paul Davison) i Roan Set (Rohan Seth), rezimirali su svoja razmišljanja o snazi proizvoda usredsređenih na glas u blogu ubrzo nakon što je aplikacija pokrenuta prošle godine. U poruci je navedeno da „umesto da nešto otkucate i pritisnete Send, vi se upuštate u dijalog sa drugima. Intonacija, fleksija i osećanja preneta glasom omogućavaju vam da podsetite na nijanse i uspostavite jedinstvene ljudske veze sa drugima. I dalje možete izazivati jedni druge i voditi teške razgovore – ali, glasom često postoji sposobnost da se izgradi više empatije. Ovo je ono što nas je privuklo medijumu“.

Govorne pošte 2.0?

Porast govorne tehnologije povratak je u doba koje je trebalo da je davno prošlo, kada su ljudi ostavljali govorne poruke i satima razgovarali telefonom. „Telefonski poziv umire“, objavljeno je u CNN-ovom članku iz 2012. Slične priče iz 2010. zabeležile su kako tinejdžeri više vole slanje SMS-ova nego pozivanje i kako čak i telefon, koji zvoni za starije ljude, može da deluje kao smetnja.

Sada je glas ponovo deo budućnosti glavnih tehnoloških kompanija, na koji se „klade” – o čemu svedoči talas Clubhouse-a.

„Osećam se kao flešbek iz 1990-ih, kada su sobe za ćaskanje bile u ekspanziji… isto uzbuđenje od interakcije sa strancima, isti izazovi upravljanja neprimerenim i neprijateljskim ponašanjem i ista radoznalost korisnika o učenju o novoj tehnologiji“, rekao je Džefri Hol (Jeffrei Hall), profesor studija komunikologije na Univerzitetu u Kanzasu i autor nedavno objavljene knjige Povezivanje putem tehnologije (Relating Through Technologz). „Možda je ljudima sada ugodnije zbog zatvaranja i osećanja koja je donela pandemija, zbog želje da se povežu sa drugima, čak i sa strancima.

Ali, Hol je upozorio da bi, poput soba za ćaskanje, aplikacije za glasovno ćaskanje mogle da „padnu u zaborav”, jer ljudi pređu na druge stvari kada se život vrati u normalu – uz mogući izuzetak „male niše korisnika”, koji bi mogli da se zadrže na ovom formatu.

Govorne poruke su posebno dugo popularne u drugim delovima sveta, a neki ih koriste za obavljanje svih poslova, od interakcije sa dostavljačima do ćaskanja sa voljenima, koji žive u inostranstvu, a da ne moraju da „razmišljaju o vremenskim zonama u kojima se nalazite“, kaže Aleni Kan (Aleeni Khan), koja vodi pokretanje kozmetike u Dubaiju i koristi tu funkciju. Himanši Parmar (Himanshi Parmar), 27-godišnji vizuelni dizajner i umetnik u Goa u Indiji, takođe je otkrila da glasovne beleške mogu pomoći da se preseku generacijske barijere sa njenom mamom, koja „mrzi kucanje i mrzi da koristi telefon“.

Sada su glasovne beleške – a možda i glasovne funkcije uopšte – sveprisutnije u SAD iz niza razloga, uključujući pogodnost, potrebu za intimnošću u vreme izolacije i želju da se izbegnu gnjavaže oko uspostavljanja video poziva (i da izgledate naočit). Pored toga, mnogi verovatno osećaju umor od zumiranja.

„Mnogima od nas, koji smo trenutno odvojeni od porodice i prijatelja, korišćenje glasovnih beleški omogućava da nađim porukama pokažemo i utičemo na bliskost, ljubav i povezanost”, rekla je Karla Bevins (Carla Bevins), docent na Tepper School of Business Univerziteta Carnegie Mellon, koja se specijalizovala za internetsku i međuljudsku komunikaciju.

Hol je, takođe, rekao da je dodatni značaj glasovnog obraćanja, osim što prenosi više emocionalnih nijansi, to što su glasovne poruke jednostavne za snimanje, čuvanje i reprodukciju.

„Kada smo imali telefonske sekretarice, ljudi su čuvali važne poruke, posebno od najmilijih, ponekad dokle god je mašina imala prostora i snage za čuvanje tih poruka. Ljudi ne koriste govornu poštu na isti način, delimično i zato što telefon nije najlakši način da se ostavi poruka drugoj osobi – to bi bio tekst“, objašnjava Hil.

Ističući da je pre pandemije imala mnogo prijatelja sa kojima nije svakodnevno razgovarala Đulijani kaže da su glasovne beleške to promenile. „Zadržala sam neke od svojih prijatelja, zaista sam bliski. Šaljemo glasovne poruke i ćaskamo svakog dana, mnogo više nego ikad pre pandemije. Ne mogu da verujem da to nismo radili ranije”.

Izvor: CNN Business