Struja za domaćinstva u EU u prvoj polovini 2021. blago poskupela a gas pojeftinio

Zbog energetske krize Uniper likvidnost obezbeđuje kreditima

Nemački Uniper je zatražio pomoć u vidu kredita od 10 milijardi evra, ne bi li što bezbolnije prebrodio energetsku krizu i nestabilnu cenu energenata na tržištu. Iako, zbog drugačijeg načina poslovanja, druge kompanije, koje se bave istim poslovima nisu pogođenje u meri kao Uniper, ovakva situacija, svakako, zabrinjava.

Priznanje nemačkog komunalnog preduzeća Uniper da je bilo prinuđeno da traži 10 milijardi evra novih kreditnih linija jea oštar podsetnik da pretnja koju donosi evropska energetska kriza nije ograničena samo na potrošače.

Prošle nedelje se ova, jedna od najvećih evropskih energetskih kompanija, susrela sa situacijom da joj je bio neophodan novac, jer je rast cena prirodnog gasa i električne energije bez presedana, doveo do naglog porasta njenih obaveza po fjučers ugovorima.

Finansijska pomoć treba i drugima

Uz državnu podršku zajmodavca, KfW banke, koja obezbeđuje dve milijarde evra ogromnog finansiranja, zajedno sa osam milijardi evra od Uniperovog finskog vlasnika Fortuma, Uniper je uspeo, donekle, da stabilizuje svoju finasijsku situaciju. Ali, zbog ovakvog slučaja bankari se plaše potencijalne borbe za kredite među manjim kompanijama u region. Naime, banke privatnog sektora se povlače.

„Potezi su bili toliko ekstremni da čak i normalan, najoprezniji svakodnevni posao, koji se odnosi na trenutno pauziranje širenja svog tržišta ,zahteva od vas da prikupite toliko novca samo da biste zadržali postojeće pozicije za isporuke“, rekao je Lueder Šumaher, analitičar Sosijete ženeral.

Šumaher otvoreno komentariše: „Bio bih iznenađen kada bi svi na tržištu, kojima je potreban pristup kreditnim linijama, to zaista dobili”.

Cene gasa u Evropi porasle su za više od 400 odsto tokom prošle godine. Tome je doprineo oporavak potražnje od prvih efekata pandemije, kao i to što azijski kupci kupuju dodatne količine utečnjenog prirodnog gasa.

Istovremeno, ruski Gasprom je ograničio prodaju samo na isporuke koje „pokrivaju” dugoročne ugovorima, dok je dozvolio da njegova skladišta u Evropi padnu na neobično niske nivoe. Više od trećine isporuka gasa u EU, inače, dolazi iz Rusije.

Iz nemačke energetske kompanije kažu da ogromne potrebe za finansiranjem Unipera nisu bile jedinstvene. RWE je, kao i Uniper, tražio dodatno finansiranje zbog očekivanja da će cene gasa ostati nestabilne, ne samo ove zime, već čak i naredne, dok Evropa pokušava da dopuni svoja iscrpljena skladišta gasa.

Rizičan način trgovanja Unipera

Analitičari smatraju Uniper za jednu od konzervativnijih kompanija u sektoru, jerr prodaje većinu svoje proizvodnje električne energije godinama pre isporuke.

Jednom kada dogovori cenu električne energije sa jednim od svojih industrijskih kupaca ili komunalnih preduzeća, Uniper štiti svoje varijabilne troškove proizvodnje, a zatim daje uputstva svojim trgovcima da zaključaju spred, ili maržu, putem terminske prodaje električne energije na fjučers tržištima, kao što je nemački EEX. Kompanija, uglavnom, radi isto sa gasom, koristeći berze kao što je ICE Futures Europe.

Ove terminske prodaje podležu varijabilnoj marži, gotovinskom depozitu koji štiti kupca od rizika neispunjavanja obaveza od strane prodavca. Iznos deponovanog gotovinskog kolaterala varira sa cenama osnovnih proizvoda.

Na primer, ako Uniper pristane da proda nemačku baznu snagu za 50 evra po megavat-satu 2023. godine, a terminska cena u međuvremenu poraste na 100 evra, moraće da deponuje berzi varijantnu maržu od 50 evra — što je razlika između dve cene.

Trgovina na berzi dovodi do nelikvidnosti

Kompanija sa sedištem u Dizeldorfu saopštila je u novembru da je prodala 90 odsto svoje nemačke električne energije za 2023. po ceni od 51 evro po MWh. To Uniper dovodi u veoma složenu situaciju, jer u međuvremenu cena električne energije raste daleko iznad tog nivoa. Na primer, nemački fjučersi električne energije za tu godinu bili su u petak 137,3 evra za MWh

Ovo ne menja ekonomiju prvobitne transakcije, jer se gotovinski kolateral vraća kada Uniper isporuči snagu. Ali, to može dovesti do velikog privremenog odliva gotovine, posebno na nestabilnim tržištima. Tokom devet meseci 2021. Uniper je prijavio odlive gotovine za kolateral od 4,4 milijarde evra.

Ova cifra će značajno porasti jer su cene gasa i struje skočile na rekordne nivoe uoči Božića. To, delimično objašnjava zašto je Uniper bio primoran da traži dodatnu likvidnost.

Uniperova kriza privremena, druge kompanije nisu pogođene u istoj meri

Kako banke u privatnom sektoru imaju ograničenja izloženosti prema pojedinačnim klijentima i sektorima — a kreditne mogućnosti koje je Uniper tražio bile su tako velike — bilo je lakše obezbediti finansiranje preko Fortuma i nemačkog kreditora koji podržava država, rekla je jedna osoba upoznata sa situacijom.

„Niko nema sumnje da je osnovni posao u Uniperu dobar. Ovo je samo velika štucanja izazvana divljim kolebanjima cena struje i roba“, rekla je osoba.

Iz Unipera kažu da je kreditna linija KfW-a rezervni instrument u slučaju „daljih ekstremnih kretanja na tržištu roba“. To je nešto što je nekoliko analitičara spremno da isključi, posebno ako dođe do zahlađenja u Evropi — ili ako Rusija napadne Ukrajinu.

Ukoliko bi kompanija pristupila tom finansiranju, rukovodioci bi morali da se odreknu svojih bonusa.

RWE – ugalj, gas, nuklearke i OIE

Međutim, druga velika preduzeća nisu pogođena u istoj meri kao Uniper. Ili zbog toga što imaju velike maloprodajne poslove ili, u slučaju RWE-a, imaju kompenzujući prilivo od marže na CO2 – varijacije od zaštite zbog emisija ugljenika, što je u vezi sa termoelektranama koje sagorevaju lignit, ugalj najnižeg kvaliteta.

„Kako je cena CO2 porasla za još 31 odsto u četvrtom kvartalu 2121. godine, pritisak na obrtna sredstva bi trebalo da bude znatno manji za RWE“, rekao je Šumaher.

Za Nemačku, volatilnost cena gasa izazvala je zabrinutost oko njenih energetskih planova. Ova zemlja planira postepeno gašenje nuklearnih elektrana do kraja 2022. godine, uprkos tome što nova vlada ubrzava izlazak iz uglja do 2030. To ostavlja zemlju više zavisnom od obnovljive energije i prirodnog gasa.

Majkl Pahle iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu kaže da bi trenutni šokovi trebalo da ubrzaju pripreme države za produženu volatilnost i visoke cene, koje će se nastaviti tokom prelaska na obnovljive izvore energije.

On očekuje od vlade da planira više mera za ublažavanje položaja građana sa niskim primanjima, uz podršku istraživačkih projekata i preduzeća koja rade na smanjenju nivoa potrošnje.

„Kao i uvek sa krizom – nadate se da će iz nje izaći nešto dobro”, poručio je.

Izvor: The Financial Times

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

  1. SVE JE VISE POKAZATELJA DA CE ZAPADNI POLITICARI I NJIHOVI TZV.STRUCNJACI ZA EKOLOGIJU DA BI ODVUKLI PAZNJU GRADJANA OD STETE U KOJU VODE EVROPU IZABRATI RAT SA RUSIJOM .PITANJE JE SAMO DA LI CE TI ISTI GRADJANI PRISTATI DA IH SLIJEDE I TIME POKAZATI DA SU OVCE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti