Proizvodnja električne energije sagorevanjem uglja u Kini, povećana je prošle godine, jer je sve veća potražnja za električnom energijom nadmašila instalacije novih, čistih energetskih kapaciteta, što je Kinu učinilo jedinom zemljom članicom G-20 koja je imala porast udela proizvodnje uglja, saopšteno je u izveštaju Institucije za istraživanje politike i njenu primenu u praksi, nezavisnog istraživačkog centra (think tank) za klimu i energiju Ember, u novom Pregledu globalne električne energije 2021. godine.

Dok je proizvodnja energije iz vetra i sunca dovela do rekordnog pada proizvodnje električne energije iz uglja u svim ostalim zemljama G-20, usled nepromenjene ukupne potražnje za energijom uzrokovane pandemijom, potražnja za električnom energijom u Kini je povećana tokom 2020. godine i morale su da je zadovolje i obnovljivi i neobnovljivi izvori energije, pri čemu je ugalj povećao svoj tržišni udeo, navodi Ember.

Tako je proizvodnja električne energije iz uglja u Kini porasla za 1,7 posto tokom 2020. godine, dok je u svim ostalim zemljama G-20 pala ili ostala nepromenjena. Dok je Kina ostvarila uvećani udeo u globalnoj proizvodnji električne energije iz uglja svetska globalna proizvodnja uglja zabeležila je najveći pad prošle godine – od 44 procenta u 2015. godini na 53 procenta u 2020. godini, ukazuje Pregled Institucije Ember.

Snažan rast potražnje Kine za električnom energijom iziskivao je širenje proizvodnje iz obnovljivih, kao i iz neobnovljivih izvora energije. Proširenje proizvodnje iz obnovljivih izvora iznosilo je impresivnih 821TWh, ali to nije bilo dovoljno da zadovolji snažni rast ukupne potražnje za električnom energijom u Kini. Proizvodnja iz uglja je, takođe, morala da se poveća, kako bi ispratila taj rast i činila je 39 posto rasta potražnje za električnom energijom Kine, saopštili su iz Embera.

Kina se ove zime, čak, suočila sa nestašicom uglja, a neki regioni ograničavali su upotrebu električne energije, jer je uvoz uglja iz Australije bio ograničen, zbog trgovinskog energetskog rata.

Kina je prošlog septembra najavila da će težiti da postane ugljenično neutralna do 2060. godine.

„Otkriće da novoinstalirana proizvodnja iz obnovljivih izvora nije uspela da zadovolji dodatnu potražnju za električnom energijom ukazuje na dodatni izazov u zemljama poput Kine, koje beleže visok rast potražnje za električnom energijom. Potrebni su agresivniji planovi razvoja obnovljivih izvora i politika energetske efikasnosti “, rekao je Ksanpang Ši (Xunpeng Shi), predsednik Međunarodnog društva za studije tranzicije energije i jedan od autora Emberovog pregleda o Kini.

Izvor: Oilprice