Kina je prošle godine odobrila najveći broj novih termoelektrana na ugalj, posmatrajući period od 2015. godine, prema izveštaju koji su u ponedeljak objavili Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i Global Enerdži Monitor (GEM).

„Ova zemlja je i dalje očigledan izuzetak u odnosu na tekući globalni pad razvoja elektrana na ugalj“, rekla je Flora Šampenoa, istraživački analitičar u GEM-u, piše CNN.

Brza realizacija projekata

„Brzina kojom su u 2022. godini projekti napredovali od dobijanje dozvola do izgradnje bila je izuzetna -mnogobrojni projekti su nicali, dobijali dozvole, finansijska sredstva i počeli da se razvijaju za nekoliko meseci“, dodala je Šampenoa.

Kineske emisije su više nego dvostruko veće od onih u Sjedinjenim Državama. Iako su čelnici zemlje ranije obećali da će smanjiti ugljenik, njeno oslanjanje na ugalj predstavlja značajan izazov.

Tokom 2022. godine, Kina je dala dozvole za 106 gigavata kapaciteta na 82 lokacije, što je četvorostruko veći kapacitet od odobrenog 2021. godine i jednak je pokretanju dve velike elektrane na ugalj svake nedelje, navodi se u izveštaju.

Rekordne suše

Prošle godine, Kina je doživela najgori talas toplote i sušu u poslednjih šest decenija, što je zadalo udarac provincijama koje se oslanjaju na hidroenergiju i navelo vlast da se okrene uglju.

Da bi ublažile nestašicu električne energije, elektrane na ugalj su povećale proizvodnju, pri čemu je dnevna potrošnja termalnog uglja dostigla rekordan nivo u avgustu.

Nije bila mnogo bolja ni 2021. godina. Iako je Peking u početku zatvorio stotine rudnika uglja i naterao preostale da smanje proizvodnju, nestašica struje u celoj zemlji navela je vladu da naredi rudnicima da „proizvode što više uglja“.

Kako sada izgleda, taj pritisak se neće završiti uskoro. Autori izveštaja upozoravaju da čak ni istovremena ekspanzija Kine u obnovljivim izvorima energije neće biti dovoljna da ublaži uticaj.

Zelena energija

Kina je prošle godine dodala rekordnih 125 gigavata solara i vetra, što čini 2% potražnje za električnom energijom u zemlji. Iako je taj cilj ove godine još veći, „čak ni ovo povećanje neće biti dovoljno da obezbedi sav rast potražnje bez povećanja proizvodnje energije iz fosilnih goriva“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je neophodno da Kina počne da gasi svoju „ogromnu flotu elektrana na ugalj“, da bi zaista smanjila emisiju ugljenika, umesto da se nastavi njen rast. Pored uticaja fabrika na životnu sredinu, njihovi „politički uticajni vlasnici imaju interes da zaštite svoju imovinu“, navodi se u izveštaju.

Klimatska neutralnost

Kina i Sjedinjene Države su dva najveća emitera ugljenika na svetu, a kineske emisije su se utrostručile u poslednje tri decenije, prema jednom izveštaju iz 2021. godine.

Uprkos tome što je kineski lider Si Đinping 2020. godine izjavio da će zemlja postati neutralna do 2060. godine, aktivisti i stručnjaci kažu da vlada ne preduzima brze ili dovoljno odlučne mere u tom pravcu.

Na primer, iako je Kina objavila novi plan za smanjenje oslanjanja na fosilna goriva 2021. godine, nije objavila ažurirani cilj emisija. Kasnije te godine, plan za smanjenje emisija koji je podnet Ujedinjenim nacijama izazvao je razočarenje drugih svetskih lidera, koji su se nadali znatno većim obećanjima i ubrzanoj vremenskoj liniji dekarbonizacije.

Uticaj geopolitike

Sam Si je ublažio svoj stav prema nultoj emisiji ugljenika, kad se suočio sa nestankom struje, zatvaranjem fabrika i kompromitovanim lancima snabdevanja. Početkom prošle godine je rekao da se „vrh emisija ugljenika i ugljenična neutralnost ne mogu ostvariti preko noći“.

Napore ove zemlje u vezi sa klimom ometa i geopolitika. Kina je prošle godine suspendovala pregovore o klimi sa Sjedinjenim Državama kao odgovor na posetu Tajvanu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi. Aktivisti poručuju da je saradnja dve zemlje ključna za svet, da bi se sprečila klimatska katastrofa.

Pregovori su ponovo počeli nekoliko meseci kasnije, na samitu UN COP27 u Egiptu.