Zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda najveće žrtve klimatskih promena

Zakon o klimatskim promenama, koji je sada u skupštinskoj proceduri, treba da bude nadograđen strategijom niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Štete od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa od 2000. procenjuju se na oko sedam milijardi evra. Najviše su pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Zakon o klimatskim promenama doprineće borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora, koji su najviše pogođeni ovim izazovima savremenog vremena, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Skupštini Srbije, ističući da će se to pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, a sve u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Predlogom zakona o klimatskim promenama propisuje se izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja pomenutog krovnog zakonskog rešenja. Reč je o strategiji niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom, precizirala je ministarka navodeći da bi sprovođenje zakona doprinelo poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana. Srbija će biti među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu koja će usvojiti ovakvo zakonsko rešenje, čime potvrđuje da su pitanja iz ove oblasti došla na visoko mesto među prioritetima Vlade.

Vujović je istakla da je naša zemlja opredeljena za to da svoj budući rast i razvoj zasniva na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta, jer Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona u smislu uticaja klimatskih promena. Trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivo nakon 1980. godine.

Prema njenim rečima, uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje, jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji.

Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas, kako je predočila, procenjuju se na približno sedam milijardi evra. Takođe, analize su pokazale da negativni uticaji promene klime na bruto domaći proizvod rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura, pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama, dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile poplave. Negativnim efektima klimatskih promena najviše su pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.