Zdravstvene zadruge – put do održivog zdravstvenog sistema Srbije

Moderni koncepti zdravstvenog zadrugarstva predstavljaju klasične, ali i hibridne modele zadruga, koje su pronašle svoj put u ostvarivanju interesa zadrugara. Inicijativa za formiranje zdravstvenih zadruga u Srbiji predata je Odboru za zdravlje Narodne Skupštine prošle godine, sa ciljem da se zdravstveno zadrugarstvo promoviše kao organizacioni model od značaja za doprinos osnaživanju i održivosti zdravstvenog sistema Srbije.

Inicijativa za formiranje zdravstvenih zadruga u Srbiji predate je Odboru za zdravlje Narodne Skupštine Republike Srbije tokom 2020. godine, sa ciljem da se zdravstveno zadrugarstvo promoviše kao organizacioni model od značaja za doprinos osnaživanju i održivosti zdravstvenog sistema Srbije.

„Ova inicijativa podržana od strane Međunarodnog Zadružnog saveza, a interes za ovu inicijativu je pokazala i Međunarodna Organizacija rada, pored brojnih domaćih stručnjaka i institucija”, kaže dr Milorad Stamenović, naučni saradnik, projektni menadžer u medicini.

Kada se razmatraju današnje potrebe za održivom i kvalitetnom zdravstvenom zaštitom u ruralnim oblastima Srbije ali i demografski faktori (npr. inokosna domaćinstva), niske prosečne zarade, otežana dostupnost zdravstvenoj zaštiti i ostalom, mogu se predložiti različiti modeli zdravstvenih zadruga u zavisnoti od potreba koje često mogu biti intersektorske prirode (u pogledu nadležnosti institucija). Naime, od značaja je podići stepen dostupnosti u pružanju zdravstvene zaštite na svim nivoima, jačanje sektora prevencije i kurative ali i zdravstvenog obrazovanja, dodaje naš sagovornik.

Kako u Srbiji zadruga da bude samoodrživa?

„Da bi novoformirana zdravstvena zadruga (primera radi, radnička po tipu) u ruralnim oblastima postala finansijski održiva, važno je da postoji i podrška države u vidu subvencija, koje bi finansirale razliku u ceni između cena zdravstvenih usluga u javnom sektoru i tržišnih cena, koje omogućavaju finansijsku stabilnost i osnov za dalji razvoj zdravstvenih zadruga u ruralnim oblastima. Ovakav model može biti opredeljen na nivou rejona, a visina subvencija države bi trebalo da bude niža od troškova koje bi javni zdravstveni sistem utrošio da reši dugogodišnje i nagomilane problem”, ukazuje Stamenović.

Kost-benefit analize za pacijente treba da budu uključene i da ukazuju na visoke stope oboljenja od hroničnih nezaraznih bolesti kao i stope smrtnosti, sprečenost za rad i ostalo. Sekundarni ciljevi se mogu ogledati u većoj preduzetničkoj aktivnosti zdravstvenih radnika, povratku specijalizovanih stručnjaka sa visokim primanjima u ruralne oblasti, sprečavanje emigracije medicinskog i nemedicinskog stručnog  kadra… Da bi se pravilno targetirale oblasti koje je važno razvijati u zdravstvenom sistemu Srbije, Ministarstvo zdravlja bi zajednički sa povezanim entitetima moglo predlagati oblasti od značaja za razvoj zdravstvenog sistema, a koje su deficitarne i u tim oblastima bi trebalo forsirati razvoj zdravstvenih zadruga kao korektivnog faktora na tržištu.

Inovacije i zdravstvo

Važno je da se domaća naučna delatnost u medicini razvija i primenjuje u praksi, a posebno u oblasti inovacija, gde upravo zdravstvene zadruge mogu da ostvare doprinos. Imajući u vidu da se u istraživanja u farmaceutsku i biotehnološku industriju ulaže više nego u druge industrije poslednjih godina, zadrugarstvo može da ponudi konkurentan i efikasan oblik organizacije koji bi dalje plasirao našem i inostranom tržištu i inovacije iz ovih oblasti ili i specijalizovane usluge za brojne industrije ili pacijente.

Ova industrija ima visok stepen tehnološkog razvoja i nudeći specijalizovane usluge ostvaruje visoke stope profita što sa sobom nosi i razvoj ne samo zadruge i broja zadrugara već i značajan socio – ekonomski efekat, koji je karakterističan za zadruge. Osim ovih modela, važno je razmotriti i zdravstvene zadruge u oblasti apotekarstva, preventive i kurative ali i zaštite životne sredine.

Od značaja je i model prepoznat u svetu koji zahteva postojanje razvijenih, finansijski snažnih, složenih zemljoradničkih zadruga ili federacija zadruga gde bi se omogućilo formiranje zdravstvenih zadruga zarad povećanja kvaliteta zdravstvene zaštite zadrugara.

Važno bi bilo da se i Srbija uključi u globalni trend razvoja zdravstvenih zadruga, čime bi doprinela održivijem, a samim tim i stabilnijem i efikasnijem zdravstenom sistemu, omogućavajući (kroz zakone i propise, stimulanse) razvoj još jedne značajne organizacione forme na tržištu.

Istorijat

Zdravstvene zadruge su se pokazale kao veoma značajan segment u okviru organizacije zdravstvenog sistema kroz istoriju Srbije. Još u Kraljevini Srbiji su se pokazala dva modela zdravstveno zadružne organizacije: prvi – model zadruga osnivan pri zemljoradničkim zadrugama, kroz tzv. bolničke fondove i drugi – osnivanje zdravstvenih zadruga kao nezavisnih organizacionih entiteta (po svom obliku potrošačkih i nabavno-prodajnih zadruga). Razlozi za osnivanje zdravstvenih zadruga su se, pre svega, ogledali u njihovom anticipiranom, a kasnije i potvrđenom značaju za ruralne sredine u Srbiji, pre i nakon Prvog svetskog rata, pa sve do 1949. godine, kada su abolirane.

Dr Gavrilo Kojić se smatra osnivačem zdravstveno zadružnog pokreta, a Kralj Aleksandar Prvi Karađević je bio deklarisan za prvog zdravstvenog zadrugara u periodu nakon Prvog svetskog rata. Još 1895. godine, na Prvom kongresu zemljoradničkih zadruga je pokrenuta i inicijativa za osnivanje zadružnih entiteta za pružanje zdravstvene zaštite. Iste godine je osnovan i Međunarodni zadružni savez, a Srbija je bila jedna od 13 država osnivača, kaže dr Milorad Stamenović.

Jedan primer dobre prakse u Srbiji je i trenutno aktivna zdravstvena zadruga Zdravlje iz Čačka, čija je pretežna medicinska delatnost opšta medicinska praksa. Njihova delatnost zasnovana na stručnosti je doprinela uspešnom radu za velike prehrambene proizvodne lance, za koje su radili studije uticaja proizvoda na zdravlje i promene receptura u okviru prehrambenog asortimana.

Moderni koncepti zdravstvenog zadrugarstva predstavljaju klasične, ali i hibridne modele zadruga koje su pronašle svoj put u ostvarivanju interesa zadrugara. Podaci međunarodnog zadružnog saveza ukazuju na značajan trend rasta u broju zdravstvenih zadruga, zadrugara ali i usložnjavanju usluga u velikom broju država.

„Kroz organizaciju se uspostavljao obrazovni i propagandni model, koji se ogledao i u okviru „domaćičkih tečajeva“ i organizacijom sektora Zadrugarke, koji su značajno doprinosili obrazovanju i usmeravanju žena ka povećanju kvaliteta života i rada i podsticanju veština i preduzetničkog duha, a posebno u ruralnim oblastima. Treba pomenuti i omladinske zadružne centre, koji su osnivani sa ciljem sticanja znanja i veština kod omladine, a u kontekstu održavanja higijene na imanjima i produktivnosti proizvodnje – zdrave hrane. Model zdravstvenog zadrugarstva je bio prepoznat u svetu i određeni segmenti srpskog organizacionog modela i iskustva su bili prenošeni u brojne razvijene države sveta”, ukazuje Stamenović.

Moderne zdravstvene zadruge u svetu

Podaci međunarodnog zadružnog saveza ukazuju na značajan trend rasta u broju zdravstvenih zadruga, zadrugara ali i usložnjavanju usluga u velikom broju država. Danas, najveće zdravstvene zadruge na svetu ostvaruju godišnji bruto promet veći od milijadu dolara (Helt Partners iz SAD, Fundacion Espriu iz Španije i Unimed iz Brazila). Tokom pandemije KOVID-19, zdravstvene zadruge su ponovo ukazale na značaj solidarnosti kao deficitaran u savremenom društvu. Pokazale su se kao otporne organizacije, koje se lako reorijentišu u novonastalim teškim okolnostima za poslovanje i pokazuju inovativnost. Na primerima italijanske zdravstvene zadruge Guliver (1.950 zaposlenih i pruža 353 usluge), indijskih zdravstvenih zadruga SEVA i kolumbijske zdravstvene zadruga KOMEVA može, videti brza i inovativna transformacija ka novim potrebama pacijenata i njihovih porodica u okvirima kliničkih, gerontoloških i drugih usluga koje pružaju (npr. inovativni načine snabdevanja; fokus na ranjive grupe i pružanje podrške van standardnih radnih okvira; pravljenje e-aplikacija za komunikaciju u gerontološkim centrima; mali broj zaraženih u poređenju sa ostatkom zdravstvenog sistema; pravovremeno reagovanje usled dobre komunikacije sa članovima zadruge u cilju razumevanja novonastalih potreba i dr.).

Autor je analitičar, publicista i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.