Rezultati zelene transformacije već se vide u svakodnevnom životu. U svojim domovima razvrstavamo smeće, odvozimo otpad u reciklažna dvorišta, kupujemo hranu iz ekološkog uzgoja, aktivno biramo prijevoz koji najmanje zagađuje okolinu, ugrađuju se pročišćivači otpadnih voda i štetnih emisija ugljen-dioksida, efikasnije raspolažemo energijom i aktivno se krećemo održivim izvorima energije.

Svest o potrebi zelene transformacije vidljiva je u gotovo svakom segmentu života. Prošle godine, prema novom iizveštaju Instituta Morgan Stanley u kome se analiziraju podaci Morningstara, potražnja za održivim investicijskim fondovima ostala je velika. Uprkos izazovnim tržišnim uslovima koji su doveli do toga da održivi fondovi prvi put od 2018. imaju neznatno lošije rezultate od tradicionalnih fondova na svetskom nivou, održivi fondovi zabeležili su neto pozitivne tokove sredstava od 115 milijardi dolara (oko tri odsto imovine pod upravljanjem na kraju 2021. godine), dok je kod tradicionalnih fondova došlo do odliva.

Održivi fondovi

Prema podacima Morgan Stanley, na osnovu podataka Morningstar-a, do kraja godine, imovina pod upravljanjem održivih fondova iznosila je gotovo 2,8 triliona dolara, što je povećanje udela u ukupnoj imovini pod upravljanjem na sedam odsto – sa  četiri odsto od pre pet godina. Najveća potražnja bila je u Evropi i činila je 89 odsto održive imovine pod upravljanjem fondova i gotovo sve neto prilive u održive fondove u 2022. godini

Za razliku od razvijenih i velikih tržišta Evropske unije, tzv. zeleni i održivi proizvodi u Hrvatskoj su relativna novost. Od ukupnog broja UCITS fondova u Hrvatskoj, trenutno je 37 odsto UCITS fondova koji promoviše faktore životne sredine ili im je cilj promocija ESG obeležja, odnosno održivih ulaganja u odnosu na tradicionalne fondove. Takođe, kako ističu u regulatoru tržišta kapitala, vrlo je jasan trend da ulagači u investicijske fondove u Republici Hrvatskoj aktivno biraju ulaganja u održivo. To pokazuje rast imovine fondova koji promovišu ekološka i/ili socijalna obeležja ili im je cilj održivo ulaganje – sa 49 na 1.006 miliona evra za godinu dana.

Hanfa ima aktivnu ulogu u pružanju podrške izdavaocima i upravnicima imovinom u prilagođavanju na promene koje donosi novi ESG regulatorni okvir. Međutim, jedan od velikih izazova pred regulatorima jeste i sprečavanje tzv. greenwashinga.

Planovi Hanfe

Na tržištima u svetu u poslednje vreme primećen je velik broj proizvoda, ne samo finansijskih, koji se deklarišu kao održivi. Jedan od razloga zbog kojih Evropska unija uspostavlja čvrste regulatorne standarde upravo je sprečavanje greenwashinga. U 2023. godini se sa velikim interesovanjem očekuju prve konkretnije ESG relevantne objave i prema Uredbi o taksonomiji (TR) i prema Uredbi o objavama povezanim s održivošću u sektoru finansijskih usluga (SFRD).

Izuzetno je važno da smanjimo svoj uticaj na klimatske promene s jedne strane i uključimo rizike održivosti koji proizlaze iz neizbežnih klimatskih promena u svoje poslovanje, s druge – naglašavaju u Hanfi i dodaju da će se regulativa sigurno razvijati i dopunjavati. Međutim, već sada postoje jasne obaveze za učesnike na finansijskim tržištima. Tako u regulatoru tržišta ističu da je, osim deklarativnih izjava, potrebno stvarno preduzimanje koraka oko jasne organizacijske strukture – na primer, definisati osobu koja će adresirati određene rizike povezane s održivim poslovanjem. Takođe, potrebno je uspostaviti interne procese koji će definisati postupanja u slučaju nastanka rizika. Predstoji prilagođavanje i IT sistema u slučaju potrebe, što podrazumeva uključivanje kontrolnih funkcija. Krajnji cilj je, kažu u Hanfi, obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja, nezavisno od klimatskih promena.

Taksonomijom protiv greenwashinga

Kako bismo ujednačili utvrđivanje šta je održivo ili zeleno, a što nije, u cilju da se izbegne greenwashing, od izuzetne važnosti je taksonomija održivih delatnosti. Tako Uredba o taksonomiji detaljno opisuje i identifikuje koji se postupci, proizvodnja i slično u određenim industrijama smatraju održivima. Na taj način se ne određuje održivost po industrijama, jer je evidentno da su neke veći zagađivači od drugih, kao što je autoindustrija, nego po načinu poslovanja i proizvodnje određenih kompanija u određenim industrijama – pojašnjavaju u Hanfi. Hrvatska agencija za nadzor financijskih usluga takođe upozorava na važnost transparentnosti na nivou društava i proizvoda.

Sve veći značaj imaće nefinansijsko izveštavanje koje se fokusira na teme održivosti, a koje uvodi Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD).

Korporativni izveštaji

Cilj je da nefinansijsko izveštavanje postane jednako važno kao što je trenutno finansijsko. Tako će banke ili druga finansijska društva prilikom razmatranja ulaganja uzimati u obzir nefinansijski deo u istoj meri kao i finansijski. Investicioni i dobrovoljni penzioni fondovi moraju da deklarišu da planiraju da ulažu svoj novac tako što će godišnje objavljivati koliki udeo portfelja ulažu u održivo – kažu u regulatornoj agenciji. Tradicionalno, Hanfa svake godine objavljuje pregled korporativnih izveštaja što koji se na Zagrebačkoj berzi objavljuju za prethodnu godinu. U tom pregledu je utvrđeno da je 60 odsto izdavača koji su objavili nefinansijske izveštaje – izdalo objave na osnovu Uredbe o taksonomiji.

„Očekujemo da će se ovaj udeo povećati u sledećem izveštajnom periodu. Kada gledamo objavljene ESG podatke na Zagrebačkoj berzi, očekivano je da se najviše iskazuju podaci o upravljanju otpadom i zaštiti okoline iako smatramo da je dobra pokrivenost i na ostalim područjima“ – ističu u Hanfi. – Transformacija prema zelenom i održivom nije laka ni jednostavna. Vrlo je teško i skupo imati održivi proizvod zbog sve skupljih izvora energije, posebno u kontekstu aktualne energetske krize, uzrokovane rusko-ukrajinskim ratom- dodaju u Hanfi.

Poslovanje po načelima održivosti

Kako su podsetili, trenutno ne postoje sankcije u pravom smislu ove reči, ukoliko neko nije krenuo s prilagođavanjem i putem transformacije.

Ukoliko ne poslujete u skladu sa načelima održivosti, jednostavno postajete neprivlačni za novac. Održivost usmerava finansije, jer ulagači sve više biraju zelenija društva za svoja ulaganja – upozoravaju u regulatoru tržišta kapitala. U skorijoj budućnosti biće značajni izazovi pred društvima uvrštenima na berzu, ali i ostalim kompanijama. Početkom iduće godine stupiće na snagu Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti, takozvana CSR direktiva. Pretpostavlja se da će pripreme za njenu implementaciju obeležiti ovu godinu.

Direktiva propisuje da se obaveza izveštavanja odnosi na sva velika preduzeća, kao i na mala i srednja preduzeća koja su uvrštena na berze. Predložene odredbe postupno će se primenjivati, najpre na izveštaje za finansijsku godinu koja počinje od 1.januara 2024. za velika preduzeća od javnog značaja , kao i ona koja imaju više od, prosečno, 500 zaposlenih u poslovnoj godini.

Dakle, održivo i zeleno postaje nešto bez čega se više ne može poslovati!

Izvor: Jutarnji list