Istraživač Biotehničkog centra i doktorant MARDS programa Univerziteta Crne Gore Dejan Zejak, predstavio je rezultate istraživanja vezanih sa biodinamičkom poljoprivredom i mogućnosti njenog razvoja u Crnoj Gori na međunarodnoj naučnoj konferenciji Izazovi savremene privrede i društva kroz prizmu zelene ekonomije i održivog razvoja, CESGED 2023, održana je u Novom Sadu od 27. do 30. aprila.

Konferencija je bila fokusirana na izazove savremene privrede i društva kroz prizmu zelene ekonomije i održivog razvoja.

Kada su u pitanju trendovi rasta za održivu budućnost u organskoj i biodinamičkoj proizvodnji, Zejak je objasnio da je biodinamička poljoprivreda alternativni način poljoprivrede gde se ne koriste mineralna đubriva ili druge hemikalije.

Biodinamička poljoprivreda je osnova za razvoj organske poljoprivrede. Prve beleške o biodinamičkoj poljoprivredi datiraju od 1924. godine, kada filozof novog talasa, dr Rudolf Štajner, ukazuje na prednosti bavljenja poljoprivredom koja izbegava sintetičke supstance, hemikalije i oslanja se na prirodu i biologiju, a ne na hemiju.

Do 1938. godine, njegov Eksperimentalni krug poklonika testirao je i poboljšao njegove ideje i sve to složio u koncept ‘biodinamičke poljoprivrede’.

„Farma organizam”

Pod uticajem ovog koncepta Rudolfa Štajnera, koji je rođen u Donjem Kraljevacu, Hrvatska, polazi se od toga da je „farma organizam“.

To je navelo lorda Nortborna da radi na daljem razvoju ove oblasti i skovao termin „organska poljoprivreda“. Ubrzo potom, 1940. Godine, objavio je „Pogled u zemlju“, koji se smatra za manifest organske poljoprivrede”, priseća se Zejak.

Vek kasnije, hiljade poljoprivrednih domaćinstava u više od 60 zemalja sveta proizvode hranu po biodinamičkim principima po standardu najveće sertifikacione kuće biodinamičkih proizvoda na svetu „Demeter” sa udruženjima u nekoliko zemalja, poput Argentine, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Španije, Nemačke i Italije.

U Crnoj Gori, 19. marta 2013. godine, odlukom nadležnog Ministarstva Vlade Crne Gore osnovana je Biodinamička fondacija, koja ima za cilj pružanje stručne podrške i unapređenje razvoja biodinamičke poljoprivrede.

„Prema našim analizama, broj organskih gazdinstava u Crnoj Gori stalno raste i većina proizvođača su proizvođači voća.

U 2020. godini u registrima u Crnoj Gori upisan je 341 proizvođač voća, a od ukupnog broja, 463 su organski proizvođači. Ovi trendovi pokazuju mogućnosti da organske farme budu osnova daljeg razvoja biodinamičke poljoprivrede u budućnosti.

Potrebna velika podrška

Prema preporukama Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), mi u Crnoj Gori smo usvojili prilagodljiv set poljoprivrednih tehnika, praksi i sertifikata za brendiranje tržišta kao što su Dobra poljoprivredna praksa (GAP), organska biodinamička poljoprivreda, konzervaciona poljoprivreda i srodne tehnike, a protokoli snabdijevanja hranom predstavljaju različite oblike „zelene” poljoprivrede”; rekao je Zejak.

Sve ovo je, napomenuo je on, važno imati na umu zbog prirode intervencija potrebnih za podršku kod prelasku na zeleniju poljoprivredu, koja se prvenstveno fokusira na očuvanje resursa i obnavljanje zaliha.

„Postoji nekoliko glavnih prednosti bavljenja biodinamičkom poljoprivredom u poređenju sa tradicionalnom. Zdravlje zemljišta je poboljšano: Biodinamička poljoprivreda se oslanja na zdravlje zemljišta kao osnovu za uzgoj zdravih biljaka. Korišćenjem prirodnih đubriva, komposta i drugih tehnika izgradnje zemljišta, biodinamički farmeri su u mogućnosti da poboljšaju plodnost i strukturu zemljišta, što dovodi do uzgoja zdravih biljaka”, kazao je Zejak.

Kada je u pitanju očuvanje biodiverziteta, biodinamička poljoprivreda podstiče sadnju širokog spektra useva, uključujući pokrovne useve i prateće biljke, kako bi se povećao biodiverzitet na farmama.

„Ovo pomaže u održavanju zdravog ekosistema, što zauzvrat vodi zdravijim biljkama i životinjama. Smanjen uticaj na životnu sredinu: Izbegava se upotreba sintetičkih pesticida i đubriva, koji mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu. Korišćenjem prirodnih inputa i poljoprivrednih tehnika koje funkcionišu u skladu sa prirodom, biodinamički farmeri su u mogućnosti da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i promovišu održivost”, rekao je Zejak, i dodao da ove prakse poboljšavaju kvalitet useva, koji su često visokog kvaliteta, poboljšavaju otpornost farmi (otpornije na stresove životne sredine kao što su suša, epidemije štetočina i slično).

Međutim, postoje i neke potencijalne slabosti i izazovi povezani sa praktikovanjem biodinamičke poljoprivrede.

„Ove prakse često zahtevaju više vremena i truda od konvencionalnih poljoprivrednih metoda. Na primer, priprema i primena biodinamičkih preparata može biti dugotrajan proces, ograničen pristup tržištima, visoka cena i drugo.

Velika potražnja za zdravim proizvodima

On je istakao da postoje brojne šanse i mogućnosti vezane sa bavljenjem biodinamičkom poljoprivredom, a jedna od njih je sve veća potražnja za zdravim proizvodima.

Skup u Novom Sadu je otvorio prof. dr Radovan Pejanović, bivši rektor Univerziteta u Novom Sadu, predsednik Nadzornog odbora Fonda za nauku Republike Srbije, a ujedno predsednik Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana. Organizatori skupa su bile brojne naučne institucije, među kojima Univerzitet Komenski (Bratislava, Slovačka), Univerzitet Ekonomske akademije iz Novog Sada, Naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, istakao je prof. dr Branislav Dudić predsednik organizacionog odbora.

Konferencija je okupila istraživače koji su tokom rada predstavili više od 70 referata. Naučnici i stručnjaci, koji su se bavili različitim kompleksnim pitanjima, predstavili su istraživanja iz preko 20 zemalja sveta (iz Latinske Amerike, Evrope, Afrike, Azije, Australije, velikog broja zemalja, kao što su Australija, Brazil, Crna Gora, Grčka, Indija, Iran, Italija, Japan, Kraljevstvo Saudijske Arabije, Mađarska, Maroko, Rumunija, Slovačka, Srbija, Ujedinjeno Kraljevstvo).

Tema biodinamičke poljoprivrede je izazvala interesovanje prisutnih stručnjaka, što govori o njenoj potencijalno značajnoj ulozi u sektoru poljoprivrede i daljem razvoju agrara Crne Gore.

Pored Zejaka, referate iz Crne Gore predstavili su istraživači: Boban Melović, Senka Šekularac-Ivošević, Goran Škatarić, Velibor Spalević, Novica Obradović, Dejan Zejak, Sanja Dobričanin, Vladimir Dobričanin, Anđelka Tripković.

U zaključcima konferencije istaknuta je hitna potreba za efikasnim rešenjem globalnih ekoloških i društvenih problema, kao i značaj interdisciplinarnog istraživanja i saradnje za postizanje ciljeva održivog razvoja, kao i značaj inovativnih tehnologija, zelenog finansiranja i preduzetništva u promovisanju održivog razvoja, kao i neophpdnost primene principa cirkularne ekonomije i smanjenja emisije gasova staklene bašte.

Izvor: Vijesti