Zelena energija – dobro ulaganje za budućnost – ali, mora da se zna koliko to košta

Srbija je na putu donošenja nove Strategije razvoja energetike, ali pre svega Nacionalnog klimatskog i energetskog plana, kao i dinamičkog plana eksploatacije uglja, jer će pre toga biti uslovljena Strategijom za klimu i energiju, koja je prema međunarodnim ugovorima obavezna da usvoji, poštujući i regionalnu politiku u ovoj oblasti. Sigurna sam da će Srbija naći snage da usvoji „srpski plan OIE i strategiju energetike RS“ u odnosu na Zelenu agendu, na ekonomski održiv način a u skladu sa interesima naših građana, navela je dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog Foruma za energetsku politiku Srbije u svom izlaganju na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”.

U Parlamentu Republike Srbije postoji neformalna poslanička grupa Parlamentarni Forum za energetsku politiku Srbije još od 2015.godine, koja predstavlja platformu okupljanja društvenog dijaloga svih relevantnih subjekata u društvu o energetskoj politici Srbije i otvaranja mnogih pitanja iz ove oblasti. Teme vezane za energetsku tranziciju Srbije, kao što su zakoni, ekološki standardi i modeli finansiranja, razmatrane su na sednicama Foruma još od 2018. do 2020. godine.

Zeleni dogovor, koji je EU potpisala u evropskom Parlamentu 2020., osnov je za Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi, kao krovnu politiku borbe protiv klimatskih promena i političkog i ekonomskog puta energetske tranzicije, a u skladu sa Pariskim Sporazumom iz 2015.godine. Zelena agenda za Zapadni Balkan je nova ekonomska paradigma. Ali, i strategija za rast našeg regiona, koja predstavlja prelaz ili tranziciju sa tradicionalnog modela na održivu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim planom.

Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi, zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, saobraćaja i cirkularne ekonomije, kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.

Sve međunarodne organizacije su stavile u svoje primarne ciljeve politiku Zelene agende i rešavanje posledica pandemije Covid 19, kao vid oporavka. Vide je kao jedino rešenje izlaska iz teške ekonomske situacije u koju su i najrazvijenije ekonomije EU zapale.

Veliki zakonodavni iskorak – usvajanje zakona vezanih za Zelenu agendu

Srbija je počela da radi na izradi Strategije Razvoja Energetike 2013. godine izradom Nacrta Strategije. 2015. godine. Ovaj Nacrt je usvojen kao Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Tada je Srbija bila prva od svih zemalja u regionu Zapadnog Balkana koja je usvojila ovakav zakon i usvojila ovakvu Strategiju u Narodnoj Skupstini Srbije.

Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je 2013. godine Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije (NAPOIE), u kome su utvrđeni ciljevi korišćenja obnovljivih izvora energije i način njihovog ostvarenja.

Srbija je aprila 2021.god napravila veliki zakonodavni iskorak usvajajući paket zakona vezanih za tzv. Zelenu agendu, a koji je u sklopu III paketa EU DIR.

Prelazak na OIE ne sme biti stihijski

Kada je u pitanju generacija električne energije (EE), ovaj zakonodavni okvir daje mogućnost da se poveća učešće OIE. Prelazak na OIE ne sme biti stihijski, već se mora odrediti optimalan miks tehnologija za proizvodnju EE.

Optimalnost se ogleda u velikom broju faktora, poput energretske bezbednosti, cene prateće infrastrukture EMS-a i EDS-a, kapaciteta za balansiranje, opterećenje EPS-a, krajnje cene EE za potrošače. Zato je potrebno uraditi multidisciplinarnu tehno-ekonomsku studiju kojom bi se odredio optimalan energetski miks. Neophodno je studiju redovno ažurirati zbog promena cena tehnologija, promena energetskih prilika i novih tehnologija.

Na osnovu svega, smernice države za budućnost su:

  1. definisati energetski miks Srbije zasnovan na postojećim prirodnim resursima;
  2. uraditi tehničku studiju optimalnog energetskog miksa vodeći računa o elektroenergetskom sistemu i energetskoj bezbednosti;
  3. uraditi ekonomsku analizu predloženog tehnički optimalnog energetskog miksa, kako bi se omogućio ekonomski održiv razvoj OIE;
  4. posebno sagledati uticaj dodatnih troškova za operatore prenosnog i distributivnog Sistema, koji nastaju ulaganjem u OIE;
  5. sagledati uticaj na krajnju cenu električne energije za potrošače.

Zelena energija je dobro ulaganje za budućnost. Ali, svako mora da zna koliko to košta i EPS i EMS i EDS ali i građani Srbije.

Energetska tranzicija otvara prilike za razvoj privrede i za otvaranje novih radnih mesta. Preduslov za uspeh je da strukturne promene budu podržane i od politike – energetska tranzicija nije trka, već maraton. Energetska politika više nije samo u fokusu zelenih političkih stranaka u EU, već celokupnog društva i svih građana, jer su građani danas i proizvođači i potrošači energije.

S tim u vezi, a na osnovu mnogo promena koje nas očekuju, Srbija je na putu donošenja nove Strategije razvoja energetike, ali pre svega Nacionalnog klimatskog i energetskog plana, kao i dinamičkog plana eksploatacije uglja, jer će pre toga biti uslovljena Strategijom za klimu i energiju, koja je prema međunarodnim ugovorima obavezna da usvoji, poštujući i regionalnu politiku u ovoj oblasti.

Srbija je uspela da otvori tzv. Balkanski tok 1. januara 2021. godine, uprkos svim izazovima i uspela je da nađe put za „srpski tok“. Sigurna sam da će naći snage da usvoji „srpski plan OIE i strategiju energetike RS“ u odnosu na Zelenu agendu, na ekonomski održiv način a u skladu sa interesima naših građana.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti