Prekogranične takse na ugljenik ugrožavaju ruski izvoz u EU

Zelena energija ugrožava evropski biznis

Evropske cene ugljenika su rekordno visoke ovih dana, a očekuje se još veći rast u budućnosti, kako bi se osiguralo da novi ciljevi EU o smanjenju emisija budu ispunjeni. EU sistem trgovanja emisijama čini evropska preduzeća manje konkurentnim od stranih rivala, jer cene ugljenika rastu, pa Brisel i dalje okleva da nametne granični porez na ugljenik na uvezenu robu.

Evropske cene ugljenika su rekordno visoke ovih dana, a očekuje se još veći rast, prema nekim analitičarima i trgovcima. Na prvi pogled, ovo je odlična vest: što skuplje emisije ugljenika postanu, to preduzeća treba da budu motivisanija da ulažu u čistije izvore proizvodnje električne energije. U praksi stvari nisu ovako jednostavne. Izgleda da zelena energija ugrožava evropski biznis

Ranije ove godine, kada su cene ugljenika počele brzo da rastu, evropska industrijska udruženja pozvala su vlasti EU da utvrde granični porez za emisije ugljenika.

U prošlosti je cena ugljenika bila niska

„U prošlosti nismo imali značajnih problema sa cenom ugljenika, jer je ona bila jako niska. Sada, sa porastom cene, dolazimo do stvarnih problema. Jednan od njih je da naši globalni konkurenti nemaju ograničenja u pogledu ugljenika, a drugi je da je mnogo teže investirati u nove tehnologije“, rekao je prošlog meseca Axel Eggert, generalni direktor Evropskog udruženja za čelik.

U vreme davanja ove izjave dozvolama za ugljenik trgovale za oko 47 dolara po toni. Mađutim, ranije ovog meseca, cene dozvola za ugljenik premašile su 56 dolara po toni – što je više nego dvostruko u odnosu na nivo pre pandemije – a neki analitičari očekuju da će cena relativno brzo porasti na više od 100 dolara po toni emisije ugljenika.

Evropski sistem za trgovanje emisijama je prilično jednostavan. EU postavlja određena ograničenja dozvoljenih emisija ugljenika za sva preduzeća. Preduzeća koja proizvode emisije ugljen-dioksida iznad ovih ograničenja mogu kupiti dozvole za to na slobodnom tržištu, dok kompanije koje su zelene i bez emisija mogu da prodaju takve dozvole. Skok cena dozvola usledio je nakon revizije ciljeva EU za smanjenje emisija usred pandemije, jer su neki značajni rokovi doneti pre vremena.

Prema nedavnom istraživanju iz Nemačke, citiranom u časopisu Eurasia Review, ova revizija klimatskih ciljeva i njen efekat na sistem trgovanja emisijama mogli bi dovesti do potpunog ukidanja kapaciteta za proizvodnju uglja u EU do kraja tekuće decenije.

Ambiciozni zeleni ciljevi

„Jednom kada EU sprovede svoj nedavno prilagođeni cilj smanjenja emisija za najmanje 55% u 2030. godini, u poređenju sa 1990. godinom, pooštravanjem EU ETS sistema (EU ETS – EU sistem trgovanja emisijama), sektor električne energije će iznenađujuće brzo uvideti značajne promene. U našim računarskim simulacijama novih ambicioznih ciljeva, to bi značilo da bi obnovljivi izvori iznosili skoro tri četvrtine proizvodnje električne energije već 2030. godine, a mi bismo dostigli nultu emisiju u elektroenergetskom sektoru već do 2040. godine,” rekao je Robert iz Instituta za istraživanje uticaja klime.

Rezultat ovih računarskih simulacija je svakako impresivan. Međutim, čini se da jedna stvar nije uzeta u obzir, a to je pouzdanost mreže. Kolumnista John Dizzard iz časopisa FT napisao je u nedavnom članku kako je skok cena ugljenika doveo do paralelnog skoka cena prirodnog gasa i, pomalo čudno, do povećanja proizvodnje električne energije na ugalj, posebno u Nemačkoj.

U vreme pisanja ovog članka, Nemačka je proizvodila otprilike desetinu svoje snage iz elektrana na ugalj i još 16 procenata iz nuklearnih elektrana, kako saznajemo sa electricityMap. Deset procenata od ukupnog broja nije ogromna količina prljave energije fosilnih goriva, ali predstavlja neophodnu sigurnost- koncept koji računarske simulacije energetske tranzicije redovno previde.

Udeo fosilnih goriva u stabilnosti električne mreže

„Proizvodnja uglja i nuklearna energija i dalje pružaju značajan udeo u proizvodnji električne energije mnogih država (u ovom konkretnom slučaju Nemačke), i imaju veliki udeo u „ stabilnosti “električne mreže, odnosno kod ublažavanja poremećaja u tokovima električne energije, koji mogu nastati usled kolebanja vetra i solarne proizvodnje“, primetio je Dizzard iz FT-a, dodajući da je Brisel možda dobro postupio, ako je razmotrio osnovno opterećenje prelaska na mrežu koju se uglavnom napaja obnovljivim izvorima.

Da rezimiramo: EU ETS čini evropska preduzeća manje konkurentnim od stranih rivala, jer cene ugljenika rastu, a Brisel i dalje okleva da nametne granični porez na ugljenik na uvezenu robu. Istovremeno, planirane promene u snabdevanju električnom energijom, koje ova preduzeća koriste, mogu da poskupe samu električnu energiju – možemo videti kako su zemlje sa najvišim cenama električne energije, osim nekoliko izuzetaka, takođe i zemalje sa najviše obnovljivih proizvodnih kapaciteta, kako saznajemo sa electricityMap. Ove promene mogu da učine sistem i manje pouzdanim, što može biti akutni problem.

Uprkos ovim troškovima i sigurnosti snabdevanja, čini se da su vlasti EU zadovoljne kretanjem cena ugljenika. U stvari, kako je CNBC izvestio ranije ovog meseca, Frans Timmermans, koji je na čelu Evropskog zelenog dogovora, rekao je da cene ugljenika moraju da porastu mnogo više kako bi se osiguralo da novi ciljevi EU o smanjenju emisija budu ispunjeni. Očigledno, cena po kojoj će se ovi ciljevi postići, a koja može dovesti do gubitka konkurentnosti zbog viših cena robe široke potrošnje u vreme kada EU i dalje trpi posledice pandemije, uopšte se ne uzima u razmatranje.

Izvor: OilPrice

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti