Zelena politika posrće pod udarima energetske krize

Aktuelna kriza gurnula je Evropu u bržu tranziciju, ne u smeru zelenih, nego održivih izvora energije koja sigurno neće biti ni jeftina, ni jednostavna. Ekonomski hegemonizam u delu energetike trebalo bi da bude znak za EU da reaguje kao zajednica po pitanju energetske sigurnosti. Rusija će ostati veliki proizvođač energije, i zato „nemojmo rušiti mostove”, poručili su hrvatski energetski stručnjaci.

Do aktuelne energetske krize doveo je rat, a ne tržište koje reaguje na ono što se zbiva. Kad krajnji kupci ne mogu da plate cenu, potrebna je intervencija države. Međutim, pošto svako gleda kako da se spase, posrću zelene politike. Krizu treba preživeti, a mlade generacije je teško naučiti da budu štedljivije. Ovako glasi deo poruka prvog panela pod nazivom Sigurnost u nesigurnosti, u sklopu konferencije Energetska kriza – opomena za budućnost, održanoj u organizaciji Poslovnog dnevnika.

Panelisti – savetnik Uprave PPD-a Zvonimir Šibalić, nezavisni stručnjaci Igor Dekanić i Davor Štern i pomoćnik direktora Sektora za vođenje elektroenergetskog sektora (EES-a) HOP Boris Markota, diskutovali su o brojnim pitanjoma, počevši od toga gde je Hrvatska trenutno po pitanju sigurnosti opskrbom., a posebno u pogledu budućnosti.

Energetska tranzicija

Ova kriza je gurnula Evropu u bržu tranziciju, ne u smeru zelenih, nego održivih izvora energije koja sigurno neće biti jeftina, i prema rečima Dekanića, neće biti jednostavna.

Energetska tranzicija biće ubrzana i skuplja nego da krize nema, a verovatno će duže trajati. Sledi nam sve skuplja energija”, rekao je Dekanić. Sudeći po predlogu koji je predstavio nezavisni stručnjak za energetiku Davor Štern, Vlada bi trebalo da se pozabavi idejom da se formira posebno ministarstvo za energetiku.

„Svaka čast MINGOR-u na dosadašnjim aktivnostima na planu energetske stabilnosti Hrvatske, ali ja bih pledirao da se izdvoji energetika u poseban resor zbog osiguravanja naših energetskih ciljeva, pogotovo što ovo ministarstvo danas pokriva i zaštitu okoline”, rekao je Štern.

Dodao je da je Vlada uskočila u pravom trenutku i učinila upravo ono što se nije moglo izeći – po principu da je bolje sanirati probleme na početku, nego kasnije sanirati posledice diverzije koje se događaju na tržištu.

Zatvaranje riječke rafinerije

Kako je Štern rekao, hrvatska Vlada je s gasom, derivatima i ograničavanjem marži sprečila cenovni udar, Međutim, kako kaže, privremeno zatvaranje Inine rafinerije u Rijeci u ovim turbulentnim vremenima i tokom zime je pogrešna odluka, jer, na primer, zalihe tom periodu neće imati gde da se prerade.

Da je Vlada zabranila zatvaranje i potrošači bi bili puno komforniji, pa je, u tom smislu, Štern ukazao na aktualne probleme u vezi sa isporukom dizel goriva u Mađarskoj od strane Mola, i to zbog određene havarije na naftovodu, ali, takođe, i na činjenicu da je hiljadu i više kilometara dug naftovod koji ide kroz Ukrajinu, što potencijalno znači da može da dođe do diverzije.

S tim upozorenjem složio se i Dekanić, ali ne i u pogledu zatvaranja riječke rafinerije.

„Kad Riječka rafinerija postane rafinerija duboke prerade, RH će imati u njoj dobar resurs kao što ga ima u Janafu i LNG-u”, rekao je Dekanić.

Svi moraju, a ne samo PPD, da diverzifikuju svoje pravce snabdevanja, smatra Šibalić, koji je istakao da je za jugoistočni deo Evrope tok gasa normalan, a sigurnost postoji i što se tiče količina.

Dovoljno LNG-a za domaće potrebe

„LNG terminal na Krku dovoljan je za pokrivanje potreba Hrvatske, a ono što se ne može dugoročno predvideti jesu cene gasa”, rekao je Šibalić, ističući da će na cene gasa pozitivno da utiče to što su skladišta puna.

Uvoz električne energije u Hrvatsku značajno varira, i prema Markoti, u slučaju da se dogodi najcrnji scenario zatvaranja tržišta, ne postoje brze kratkoročne mere kao efikasan odgovor. Osiguravanje finansiranja i vremenskog perioda za ulaganja u infrastrukturu, važne su pretpostavke za razvoj projekata OIE. Međutim, kako kaže, štednja na infrastrukturi prolongiraće zelenu tranziciju i u krajnjem, uticati na cenu električne energije.

Kao primer, Markota je naveo projekat dogradnje 400 kilovoltnog voda iz Dalmacije prema severu, gde je najveća potrošnja. To je HEP-ov investicijski ciklus pod znakom pitanja, a gubici se mere u milijardama, konstatovao je, smatrajući da se u proizvodnji ne može postići evropsko zajedništvo i, u skladu s tim, apelujući na politiku štednje na svim nivoima.

Podela tereta krize

„Racionalan odnos svih učesnika daće značajne finansijske rezultate, ali iako neće dati investicioni potencijal HEP-u, ipak ga, bar, neće gurnuti preko ivice. Zato, kao šansu vidim to da se 5% vršnog opterećenja uštedi, jer neće moći samo jedan od učesnika da snosi teret krize, već to mora da se rasporediti”, rekao je Markota, apelujući na svest građana da se sa energijom racionalno postupa.

Evropa je, kako je na kraju zaključio Štern, prenaglila sa sankcijama prema Rusiji, pa je, kaže, bitno jedno pitanje koje se tek otvara – Na koji način će se Evropa štititi u situaciji u kojoj će SAD-u poći za rukom da privuče industrije koje je izgubila na račun Kine, pita Štern. Jer, po njemu, upravo sledi period ovog povratka, ali, isto tako, „ekonomski hegemonizam u delu energetike trebalo bi da bude znak za EU da reaguje kao zajednica zbog pitanja energetske sigurnosti”.

Energetska (ne)solidarnost

„Smatram da se zbog različitih interesa EU nikad neće usaglasiti oko pitanja energetske solidarnosti. Slovenija je upravo potpisala sporazum s Alžirom za isporuku gasa za svoje potrebe, a ja sam to odavno predlagao i za nas. Evropa sve do sada nije pokazala dovoljno jedinstva”, rekao je Štern i zaključio porukom da će Rusija ostati veliki proizvođač energije, i zato „nemojmo rušiti mostove”.

Uz to, smatra Štern, ako Kina počne da usporava, može se očekivati cena nafte na nivou 50 dolara, pa sve govori u prilog razvijanja svesti i o ceni i vrednosti energije.

Izvor: Poslovni dnevnik

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti