Zelena revolucija se zasniva na veoma prljavoj industriji

Bitka protiv klimatskih promena zavisi od istog zagađujućeg sektora koji je pokrenuo drugu industrijsku revoluciju pre jednog i po veka. Lideri G7 čiji su se lideri sastali u Velikoj Britaniji prošlog vikenda, planiraju da preduzmu mere za dekarbonizaciju čelika i drugih industrijskih sektora.

Čelik, koji je na kraju 19. veka transformisao sve, od pištolja i mostova do gradova i brodova, takođe je od ključnog značaja za vetroturbine, solarne panele i strujne stubove potrebne za potiskivanje fosilnih goriva. Ali i sam čelik se bazira na sagorevanju milijardi tona uglja, pri čemu industrija emituje više ugljen-dioksida od automobila, autobusa i motora.

Odvikavanje niskoprofitne industrije od jeftinog uglja i privikavanje na skuplju zelenu tehnologiju (proizvodnje) čelika će zahtevati velike državne podrške i usklađenu akciju proizvođača čelika, od Tangšana do Indijane.

U proteklih godinu dana, pet od šest najvećih proizvođača čelika pristalo je na Pariski sporazum, obavezujući se da će dostići nultu emisiju do 2050. Američki predsednik Džo Bajden i kineski predsednik Si Đinping snažno se zalažu za smanjenje emisija gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte, dok Evropska unija planira da uvede uvoznu carinu na građevinske materijale proizvedene u zemljama sa nižim ekološkim standardima, što će pomoći da lokalni čelik sa niskim emisijama bude konkurentniji.

„U otprilike poslednjih godinu dana, industrija čelika je to zajednički „postigla “, rekao je Dag Par, glavni naučnik Grinpisa u Velikoj Britaniji. „Naročito otkako je Bajden izabran, prepoznato je da će klimatske politike dopreti do svih sektora. Ako jedna ili dve kompanije počnu da se bave smanjenjem emisija, onda će druge u sektoru delovati veoma izloženo“.

Grupa sedam država (G/), čiji su se lideri sastali u Velikoj Britaniji prošlog vikenda, planiraju da preduzmu mere za dekarbonizaciju čelika i drugih industrijskih sektora, navedeno je u ranom nacrtu saopštenja. Politički podsticaj nije mogao doći u važnije vreme, jer tehnologijama za proizvodnju obnovljive energije treba još više čelika po jedinici energije koju proizvode nego što treba fosilnim gorivima.

Ali, još uvek je dug put ispred. Brojevi prikazani u nizu grafikona o dovođenju industrije čelika na nultu emisiju, pokazuju ogromne razmere izazova.

Modeliranje BloombergNEF-a pokazuje da će za izgradnju dovoljnog broja vetrogeneratora neophodnih za dostizanje nulte emisije do 2050. godine biti potrebno 1,7 milijardi tona čelika. To je dovoljno za izradu 22.224 replike kultnog mosta Golden Gate u San Francisku. Solarni paneli i stubovi za proširenje električne mreže su slični čeliku.

Puno čelika

Zelenim tehnologijama potrebnim za nultu emisiju do 2050. godine su potrebne ogromne količine čelika

Napomena: Proračuni zasnovani na projekcijama BNEF-a o upotrebi tehnologije u skladu sa Novim klimatskom scenarijom i promenom intenziteta čelika

Izvori: BNEF, goldengate.org, Bloomberg kalkulacije

Kina će igrati ključnu ulogu u čišćenju industrije, jer proizvodi više od polovine svetskog čelika.

Baowu Steel Group, kineski državni prvak i svetski proizvođač broj 1, je među proizvođačima čelika koji su posvećeni ugljeničnoj neutralnosti do 2050. godine, deceniju pre cilja koji je predsednik Si postavio za celu zemlju. Baowu je decenijama bio na čelu tehnoloških promena u kineskoj industriji i mogao bi biti ključni u pokretanju zelenih ambicija države.

Peking teži da industrija čelika dostigne najvišu emisiju ugljenika pre 2025. godine i zalaže se za smanjenje od 30% do 2030. To je masovni zadatak jer industrijom dominiraju visoke peći na ugalj, koje će biti teško transformisati, a mnogima od njih su ostale godine korisnog veka upotrebe.

„Industrija sa velikim interesovanjem posmatra na ono što se dešava u Kini, samo zbog veličine kineske industrije“, rekao je Benedikt Cojmer, savetnik u kompaniji McKinsey & Co. „Budući da je kineska industrija centralno vođena, smer se može prevesti u potpunu akciju“.

Industrija čelika postepeno se obavezuje na neto nultu emisiju

Proizvodnja sirovog čelika 2020, metrička tona

Napomena: Kineski proizvođači čelika propisali su cilj smanjenja emisija od 30% do 2030. godine.

* Dugoročni, specifični numerički cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za značajan udeo u odnosu na trenutni nivo

Izvori: Svetska asocijacija čelika, izveštaji kompanija

Neki evropski i severnoamerički proizvođači čelika, poput Nucor Corp., koji koriste reciklirani čelik u elektrolučnim pećima, suočavaju se sa manjim izazovom: pronalaženjem zelenijih izvora napajanja. Ali čak i ako svaki raspoloživi komadić otpada bude recikliran, više od polovine svetskog čelika 2050. godine i dalje će morati da se napravi topljenjem gvozdene rude, navodi BNEF.

Zbog toga kompanije, uključujući ArcelorMittal SA, POSCO i Nippon Steel Corp., traže načine da zamene tradicionalne visoke peći, gde se zajedno sa rudom pumpa i ugljenik u obliku uglja ili ugljen-monoksida, stvarajući čisto tečno gvožđe na temperaturama većim od 1000 stepeni Celzijusa (1.832 stepeni Fahrenhajta). Ugljenik se kači za atome kiseonika u rudi i odlazi kao ugljen-dioksid, doprinoseći globalnom zagrevanju.

Čelik u otpadu koji će se reciklirati da bi se dobio novi čelik. Fotograf: Roger Ball / Worldsteel preko Getti Images-a

Jedna od mogućnosti je zamena uglja biomasom, poput drveta ili poljoprivrednog otpada, dok se emisije zadržavaju pod zemljom. Za proizvođače čelika to je privlačan izbor, jer minimalizuje troškove prepravke mlinova. Ali „skaliranje biomase je izazov”, rekao je Vilijam Gejl, profesor sa Univerziteta u Lidsu. Na primer, sadnja šuma za seču drva mogla bi značiti manje zemlje za uzgoj hrane.

To ohrabruje industriju da na obnovljivi vodonik gleda kao na alternativno gorivo. Caka je u tome što je stvaranje zelenog vodonika iz vode čistom električnom energijom skupo i zahteva ogromne količine obnovljive energije. Trenutno planirani kapacitet mogao bi da proizvede samo 1,8% gasa koji će industriji čelika trebati da postigne neto nulu 2050. godine, navodi BNEF.

Ipak, postoji napredak. Iskoristivši švedski višak električne energije, SSAB AB koristi vodonik za dekarbonizaciju svog celokupnog poslovanja.

„Potrebno nam je da prihvatimo da ćemo u budućnosti morati da koristimo značajnu količinu električne energije“, rekao je glavni tehnološki direktor SSAB-a Martin Pei.

Ni blizu

Planirani kapacitet zelenog vodonika za 2050. godinu daleko je manji od potreba industrije

Napomena: Pretpostavlja se stopa iskorišćenja od 50% i 50kWh / kg za zeleni vodonik, instalacije kapaciteta od početka 2021.

Izvori: BNEF, IEA, proračuni Bloomberga

Ali čak i ako se može proizvesti dovoljno električne energije za pokretanje transformacije, zeleni čelik će biti skuplji, prema Institutu Rocky Mountain-u. Na primer, u severnoj Evropi troškovi bi mogli biti 20% do 30% veći na osnovu trenutnih cena električne energije.

Neke kompanije su najavile spremnost da prihvate veće troškove, a Volvo Group AB i SSAB AB sarađuju na izradi vozila od zelenog čelika. Gigant obnovljivih izvora energije Orsted AS se obavezao da će koristiti zeleni čelik u svojim vetroturbinama da bi u potpunosti dekarbonizovao svoj lanac snabdevanja do 2040. godine.

„Postoji prilično velika potražnja za čelikom sa niskom emisijom CO2“, rekao je Metju Vatkins, glavni analitičar u konsultantskoj kući CRU Group. „Postoje sektori tržišta koji to žele, ali još se ne vidi hoće li za to platiti više.“

Hibridni pogon SSAB u Švedskoj.Fotograf: Sara BIik / SSAB Press Office

Tu inicijative poput Zelenog sporazuma EU igraju ključnu ulogu u stvaranju tržišta I stvaranjem uslova da dekarbonizacija bude komercijalna potreba za proizvođače čelika. Takođe će dati konkurentsku prednost pionirskim zelenim tehnologijama, rekao je Girt Van Polforde, izvršni direktor evropskog ArcelorMittal-a.

„Kada dekarbonizujete svet, proizvodnja zelene energije čelikom koji je stvoren uz pomoć uglja bi bila ludost“, rekao je. „Kada se potražnja za čelikom povećava i ako se ne dekarbonizuje, poništavaju se svi napori koji su učinjeni negde drugde.“

Izvor: Bloomberg

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti