Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Energetika

Zelena struja u Nemačkoj je još fizički daleko od potrošača


Nedavno je pušten u rad dalekovod koji će prenositi eko-električnu energiju iz Norveške u Nemačku i može se steći utisak da će svi problemi uskoro biti rešeni. Ali cilj je još daleko. Ima još mnogo posla kako bi se Nemačka mogla snabdevati samo ekološkom energijom, a političarima bi bilo bolje da se prihvate posla i urade nešto sa propisima za prenos energije, poručuju stručnjaci.


I političari i mediji bili su optimistični u pogledu pokretanja podvodnog dalekovoda Nordlink prošle nedelje: on će nemačkim potrošačima dovoditi električnu energiju sada i iz norveških hidroelektrana, stvarajući utisak da će svi nemački potrošači uskoro moći da se odreknu svih elektrana koje emituju ugljen-dioksid.

Profesor Michael Berger, naučni direktor Instituta za transformaciju energetskog sistema na koledžu zapadne obale u Schlesvig-Holstein-u, mnogo je skromniji u svojim ocenama: „Iako Nordlink, zapravo, nije veliki korak, stvari idu napred“.

Iako će to pomoći da se znatno izjednače oscilacije u snabdevanju i potrošnji električne energije, još uvek treba mnogo toga da se uradi kako bi svi zaista dobili električnu energiju iz održivih izvora energije.

Kada je reč o Severnom moru, vetroparkovi su već izuzetno značajan izvor ekološke energije. Danski energetski koncern Orsted smatra se liderom u eksploataciji energije vetra na otvorenom moru, ali ovaj dobavljač uopšte nije povezan sa dalekovodom Nordlink. Portparol danske kompanije Stefan Kuck zbog toga kaže za ovaj podmorski dalekovod da je „sigurno važan krak“, ali i da „neće smanjiti veličinu izazova sa kojima se suočava Nemačka u svojoj mreži dalekovoda“.

Prilikom pokretanja Nordlinka, sve je brujalo od visokih gostiju - barem virtuelno. Ali uprkos velikim rečima, stvarnost je takva da je ovaj dalekovod samo jedan korak u pravom smeru.

Teško je graditi - i skupo je

Danska kompanija nije učestvovala u ovom novom dalekovodu, ali je holandsko-nemačka kompanija za prenos električne energije Tennet. Iz te kompanije, portparol Matias Fišer nas uverava da će Nordlink već pomoći da se obezbedi snabdevanje električnom energijom sa obe strane, ali i da je jasno da celo područje Severnog mora „postaje elektrana u severozapadnoj Evropi“ i da postoji mnogo više potencijala. Kompanija već prenosi energiju sa otvorenog mora u Nemačku i Holandiju u prenosnom kapacitetu od oko 8.500 megavata, od čega je 7.000 u nemačkom moru.

Ali, problema je mnogo: početkom juna u plićaku nemačkog Severnog mora izbila je eksplozija, jer je na vrhu ostrva Juista u polaganju podvodnog dalekovoda pronađen torpedo iz Drugog svetskog rata. Takvih eksplozivnih naprava ima mnogo više uz obale Nemačke i to je samo jedan, čak ne najveći problem.

Budući da su mnoga područja zaštićena ili postoje druge prepreke, pa se Fišer žali da je postupak izdavanja dozvola otežan zbog dodatnih istraživanja i stručnosti - u suprotnom su tužbe izvesne. Sve ovo košta - novac i vreme - u građevinarstvu, a promene zakona i propisa nisu retkost. Tada treba sve ponovo planirati i promeniti ono što će se raditi.

Ne samo što je izvor održive energije problem, ovaj je zapravo najveći: treba ga nekako dovesti do potrošača. A ako vam smeta „salata od kablova“ u dnevnoj sobi, dimenzije „podmorskih dalekovoda“ su malo drugačije.

Onda treba na jug

A izgradnja u Nemačkoj je ionako skupa: „Tokom 2019. godine smo uradili studiju koja je upoređivala troškove izgradnje dalekovoda u Nemačkoj sa cenom u Velikoj Britaniji“, kaže Steffen Kuck iz danske kompanije Orstedt. Sve u svemu, Nemačka je mnogo skuplja i veruje da je to i zbog toga što među graditeljima takvih projekata nema konkurencije. „Nedostatak konkurencije i nedostatak fleksibilnosti najveći su nedostaci nemačke prenosne mreže.

Ni tu nije kraj mukama, upozorava profesor Berger. Jer čak i kada se električna energija dovodi na nemačku obalu Severnog mora, još uvek je veoma, veoma dug put do potrošača i na jugu Nemačke. Projekat tako velikog dalekovoda postoji već duže vreme i trebalo bi da se proteže od opala preko provincija Hessen i Thuringia do Bavarske i Baden-Vurttemberga. Ali, tu su samo nevolje: vlasnici zemljišta protestuju ili traže veliki novac, a preko njih i političari opština i okruga.

Tu je i kompanija Tennet, a Mathias Fišer nas uverava da se planiranje i primena ovog dalekovoda kroz Nemačku obavlja „punom parom“. Berger smatra da se ovde moraju razmotriti alternative: ako je potrebno, preselite fabrička postrojenja koja troše puno električne energije, ali i više ekoloških elektrana na jugu Nemačke. Sever ima vetar, ali jug ima više sunca.

Sever ima vetar, ali jug ima više sunca, pa mora da proizvodi lokalno. Ali tu je i problem što bi bilo poželjno koristiti sunce - bez potrebe za pokrivanjem čitavih pejzaža.

Ili vodonik?

Ili bismo trebali krenuti potpuno drugim putevima: umesto da prenosimo električnu energiju, ona bi već na severu trebalo da se pretvori u vodonik - izvor energije budućnosti i svojevrsni prirodni akumulator električne energije. O tome razmišlja i danska kompanija koja bi proizvodila vodonik već na otvorenom moru, gde se takođe nalaze vetroparkovi.

U svakom slučaju, zaključak svih sagovornika je da ima još mnogo posla kako bi se Nemačka mogla snabdevati samo ekološkom energijom, a političarima bi bilo bolje da se prihvate posla i urade nešto sa propisima za prenos energije.

"Ono što nam treba je integrisano planiranje sistema koje će ići ruku pod ruku sa mrežom dalekovoda. Tek tada ćemo moći integrirati sve više i više obnovljive energije u mrežu", upozorava Mathias Fischer. „Infrastruktura dalekovoda bila je i ostala temelj celokupne energetske reforme.

Izvor: Deutsche Welle

facebook twitter linkedin email