Izvršni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), Ivan Asanović rekao je da postoji nekoliko vrsta izazova u pogledu prenosne mreže.

„Prva kategorija je razvoj sistema. Svi znamo da nema šta povezivati nove izvore ili bilo kakvu zelenu tranziciju, ako sistem nije spreman da primi te izvore, postane stabilan i prenese energiju od proizvođača do potrošača“, rekao je Asanović.

Istakao je da je kompanija ponosna na projekat Transbalkanskog koridora, čiji je prvi deo podmorski kabal sa Italijom.

„U nastavku ovog projekta planirana je izgradnja dva dalekovoda koji će nas povezati sa Srbijom od 400 kilovolta a planirana je i interkonekcija sa Bosnom. Transbalkanski koridor bi trebalo da bude energetski auto-put od Italije do balkanskih zemalja. Uspešno smo zakoračili u taj projekat, o čijim efektima se dosta pričalo“, rekao je Asanović.

Dalekovod kao prioritet

Govoreći o razvojnim izazovima, Asanović je naveo da je najveći razvojni izazov da se do kraja godine završi dalekovod od Lastve do Pljevalja. Naveo je da ima mnogo prepreka, ali da je ovaj projekat prioritet.

„Na ovaj način Crna Gora će dobiti svoj 400 kilovoltni prsten i izuzetno stabilnu mrežu“, istakao je Asanović ukazujući da je realizacija izgradnje svih dalekovoda stalni izazov, kao i da postoje operativni izazovi. „Imamo i regulatorne izazove. Metodologija po kojoj se sada obnavljaju pomoćne usluge, kada imate veliki priliv obnovljivih izvora, nije adekvatna. Nova metodologija će morati da nam omogući da to lakše prevaziđemo“, rekao je Asanović.

Navodeći da povezivanje tržišta predstavlja povezivanje još mnogo toga, što bi trebalo da se desi na pravnoj i tehničkoj osnovi Asanović je naglasio da je „dijalog između dve strane veoma važan, kako bi se postigao željeni dogovor”.

Samo država može da zaštiti svoje resurse

Globalni director CWP-a za Evropu Maja Turković rekla je da se sve više ostvaruje strateško partnerstvo između državnih i privatnih kompanija.

„Strateška partnerstva su dobra. Ali, neće biti održiva ako nisu obostrano korisna. To će biti naš najveći izazov – konkurentnost na projektima“, rekla je Turković.

Govoreći o stabilnosti energetskog sistema, Turkovićeva je istakla da je ona veoma važna, jer se na osnovu toga donose institucionalne odluke. Potencirala je da samo država može da zaštiti svoje resurse.

„Jedini način da zaštite svoje resurse je da druga strana, kojoj date resurs, uradi sve na šta se obavezala, u roku na koji su se obavezala ili će snositi finansijske posledice za to”, rekla je Turković.

Potrebno je dobro isplanirati tranziciju

Potpredsednik UGT Renewables, Nebojša Arsenijević istakao je da se javni sektor suočava sa problemima, među kojima su nedostatak kapaciteta i problem regulative u određenoj državi. Rekao je da postoji stav da projekte vetra i sunca ne finansiraju državna preduzeća.

„Postupak tranzcije mora da bude planski i da ide svojim tokom”, rekao je Arsenijević.

Profesor i predstavnik Fractal d.o.o. Split, Ranko Goić je, govoreći o obnovljivim izvorima energije, rekao da se u Hrvatskoj grade četiri – pet vetroparkova, koji su ostaci starih projekata započetih pre deset ili 15 godina.

„Ono što je karakteristično za Hrvatsku, a što se dešavalo u zadnjih dve, tri godine, u pogledu stvarne realizacije projekata su solarne elektrane”, rekao je Goić.

Takođe, kako je istakao, postoji dosta fondova i finansijskih podsticaja koji su prouzrokovali „stampedo izgradnje elektrana”.

Prema njegovim riječima, sada svi hoće da imaju ugrađen solar.

„Nije se to desilo samo u Hrvatskoj, već i u većini zemalja EU, porasli su zahtevi za priključke. Onda smo došli u situaciju da se pitamo šta radimo, jer sada nam treba više priključaka, nego što sistem ima megavata”, rekao je Goić i dodao da su, kada su to hteli da reše, mijeni zakone, ali su stvari opet ostale iste, jer se to ne rešava na taj način.

Značaj povezivanja za evropskim tržištem struje

Tehnički direktor, BELEN, Dejan Drašković rekao je da su naše cene električne energije konstanta.

„Ono što smo uspeli da pokažemo je da sve što je ponuđeno na berzi je moglo da nađe svoje kupce“, naveo je Drašković.

Direktor, SEEPEX A.D. Miloš Mladenović kazao je da je postojeći sistem aktivnih cena jedini koji može da pruži odgovarajući cenovni signal donosiocima odluka, koji može da ukaže da nešto treba promeniti.

„Potrebno je da se kupcima pruži dovoljno fleksibilnosti, kako bi istovremno mogli imati ugovore sa više snabdevača”, rekao je Mladenović.

Ono što je poručio jeste da je potrebno izbegavati narative o regionalnom tržištu jer je to out off fashion a više govoriti o povezivanje sa jedinstvenim evropskim tržištem.