Vašington se tiho okreće od zelenog finansiranja. Evropa, s druge strane, ulaže sve više novca: za samo šest meseci izdato je zelenih obveznica u vrednosti od 242 milijarde dolara. Ova razlika mogla bi da odluči koja će valuta na kraju finansirati globalni prelazak sa fosilnih goriva.

Tih 242 milijarde dolara nisu slučajnost. Globalna emisija zelenih obveznica mogla bi ove godine da premaši prethodni rekord od 673 milijarde dolara, postavljen 2024. godine. Evropa je prošle godine činila oko 55 odsto ukupne globalne emisije, a ove godine bi njen udeo mogao da dostigne gotovo dve trećine. U Sjedinjenim Američkim Državama trend ide u suprotnom smeru: emisija je dostigla vrhunac od 94 milijarde dolara 2021. godine, pala na 77 milijardi prošle godine, a u prvoj polovini 2026. iznosila je svega 34 milijarde dolara, bez naznaka oporavka.

„U Evropi zaista nismo videli ovakvu vrstu nestanka ESG-a koja je bila veoma prisutna u SAD. Ove godine se cela ESG priča vratila.“, rekla je nedavno Larisa de Baros Fric, viša strategkinja za tržište obveznica u ABN Amro banci, za Financial Times.  Ona je američki trend opisala kao „greenhush“ – kompanije nastavljaju da rade na zelenim projektima, ali izbegavaju da ih predstavljaju kao zelene. U Evropi postoji znatno manje razloga da to rade.

Evropa je zadržala zelenu oznaku

Zelene obveznice su, najjednostavnije rečeno, obične dužničke hartije od vrednosti sa jasno određenom namenom. Kompanije ili države pozajmljuju novac od investitora i obavezuju se da će prikupljena sredstva potrošiti na projekte koji imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Ova ideja je tokom prethodne decenije brzo rasla. Od usvajanja Pariskog sporazuma i uvođenja međunarodnih principa za ovo tržište, globalna emisija zelenih obveznica povećana je više od pet puta. Evropa je bila u središtu tog rasta.

Evro je 2024. godine činio 46 odsto kumulativne emisije zelenih obveznica, u poređenju sa 28 odsto koliko je pripadalo američkom dolaru, prema podacima BNP Paribasa. Evro nije dominantna valuta u globalnim finansijama. Dolar i dalje čini oko 58 odsto svetskih deviznih rezervi i učestvuje u približno devet od deset transakcija na deviznom tržištu. Zelene obveznice predstavljaju jedan od izuzetaka.

Jedan od razloga za to jeste činjenica da Evropa godinama gradi pravila i institucije vezane za održivo finansiranje. Evropski standard za zelene obveznice, koji je stupio na snagu 2023. godine, a počeo da se primenjuje 2024, emiterima pruža zajednički okvir za obveznice koje se plasiraju kao evropske zelene obveznice. On povezuje korišćenje prikupljenih sredstava sa taksonomijom EU i uvodi zahteve u pogledu transparentnosti, kao i nadzor eksternih procenjivača. Standard je dobrovoljan. Ipak, tržištu daje nešto što mu je dugo nedostajalo – jasniju definiciju onoga što se zapravo smatra „zelenim“. Evropske banke ga već koriste.

Holandska ASN Bank je 2025. godine izdala svoju prvu evropsku zelenu obveznicu u skladu sa ovim standardom, prikupivši 500 miliona evra kroz sedmogodišnje prioritetne nepreferencijalne obveznice sa kuponom od 3,375 odsto. Sredstva su namenjena refinansiranju kredita za kupovinu i vlasništvo nad zgradama koje su usklađene sa taksonomijom EU. Ovom emisijom ukupan iznos zelenih obveznica ASN Banke u opticaju dostigao je 4,3 milijarde evra.

To je važno kako za investitore, tako i za emitente. Održivo finansiranje se godinama suočava sa zabrinutošću zbog „greenwashinga“, neujednačenih standarda i neizvesnosti oko toga da li obveznica označena kao zelena zaista finansira značajan deo energetske tranzicije. Evropski odgovor uglavnom je bio da se zelena oznaka reguliše.

Uticaj energetske bezbednosti

Postoji još jedan razlog zbog kojeg zelene obveznice u Evropi doživljavaju novi zamah. Energetska bezbednost ponovo je visoko na političkoj agendi. Energetski šok povezan sa sukobom SAD i Irana ponovo je skrenuo pažnju na zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva. Zbog toga ulaganja u obnovljive izvore energije, elektroenergetske mreže i drugu infrastrukturu potrebnu za energetsku tranziciju mogu sve više da se predstavljaju u praktičnom kontekstu.

Energetska tranzicija više nije samo pitanje emisija. Ona se sve više odnosi i na to odakle Evropa dobija energiju i koliko je zbog toga ranjiva. Komunalne i energetske kompanije bile su među najvećim izdavaocima zelenih obveznica ove godine. U junu je španska kompanija Iberdrola prikupila 1,5 milijardi evra kroz dve zelene obveznice. Nemačka kompanija EEW Energy from Waste prikupila je još 550 miliona evra. U februaru je francuski energetski gigant EDF izdao zelene obveznice u vrednosti od 2,75 milijardi evra.

„Zbog sukoba SAD i Irana postojala je velika potražnja za obveznicama energetskih kompanija, a cela priča o energetskoj tranziciji ponovo je privukla veliku pažnju“, rekla je Larisa de Baros Fric, viša strategkinja za tržište obveznica u ABN Amro banci.

„Priča o energetskoj tranziciji prošle godine jeste malo izgubila na zamahu, ali sada ponovo dobija na značaju. Zbog sukoba SAD i Irana postojala je velika potražnja za dugom energetskih kompanija, a cela ideja energetske tranzicije ponovo je privukla veliku pažnju“, rekla je de Baros Fric.

Problem Evrope sa zelenim finansiranjem

To, međutim, ne znači da evropsko tržište nema probleme. Zelene obveznice činile su 6,9 odsto svih obveznica koje su 2024. izdale kompanije i vlade u EU, u poređenju sa 5,3 odsto 2023. godine. Emisija zelenih obveznica kompanija posebno je brzo rasla: one su činile 12,8 odsto ukupne emisije korporativnih obveznica u 2024.

Ipak, tržište je i dalje neujednačeno širom Evropske unije.

Zelene obveznice su 2024. godine činile više od 16 odsto svih izdatih obveznica u Švedskoj, Danskoj i Francuskoj. Čak 13 država članica EU uopšte nije izdalo zelene obveznice. Evropa ima i temeljniji problem. Njena tržišta kapitala i dalje su fragmentisana, ponuda standardizovanih zelenih projekata nije svuda dovoljno velika, a neke zemlje nemaju dovoljno široku bazu domaćih investitora.

EU je deo tog problema pokušala da reši kroz svoj okvir za održivo finansiranje i Evropski standard za zelene obveznice. Međutim, sama pravila ne mogu da stvore projekte vredne finansiranja niti investitore spremne da kupuju taj dug. A Evropi je potrebno mnogo i jednog i drugog.

Kontinent je postavio ambiciozne ciljeve dekarbonizacije, dok istovremeno pokušava da obnovi energetsku bezbednost i konkurentnost. Za to će biti potrebne ogromne količine privatnog kapitala, a zelene obveznice predstavljaju jedan od načina da se taj kapital obezbedi.

Pitanje „zelenog dolara“

Postoji i potencijalno važnija posledica. Ako Evropa nastavi da dominira emisijom zelenih obveznica, dok američke kompanije sve više izbegavaju zelenu oznaku, evro bi mogao da se još čvršće poveže sa finansiranjem energetske tranzicije.

BNP Paribas je upravo to pitanje postavio prošle godine, zapitavši se da li bi evro mogao da postane svetski „zeleni dolar“. To je zanimljiva mogućnost. Dolar dominira globalnim finansijama zahvaljujući dubini i dometu američkih finansijskih tržišta. Evro ni približno ne zauzima takvu poziciju.

Ali energetska tranzicija stvara novi izvor potražnje za kapitalom, a Evropa je već u neuobičajeno dobroj poziciji da ga obezbedi. Sjedinjene Američke Države ne nestaju sa tržišta. Kina takođe postaje sve značajniji emiter zelenih obveznica. Osim toga, zelene obveznice i dalje predstavljaju relativno mali deo globalnog tržišta obveznica.

Ipak, politički raskorak postaje sve teže ignorisati. Administracija Donalda Trampa stavila je fosilna goriva u središte svoje energetske politike i napala klimatske programe uvedene tokom mandata Džozefa Bajdena. U Evropi je ESG u znatno većoj meri preživeo političku reakciju protiv takvog pristupa.

Izvor: Europersectives