Zeleni dogovor je mrtav, živeo Zeleni dogovor

Ruska invazija na Ukrajinu već je izazvala promene u evropskoj energetskoj politici. To treba da se odrazi u revidiranom Zelenom dogovoru. Kristalno je jasno će se EU vratiti nuklearnim izvorima, a privremeno čak uglju.

Rat koji se odvija u Ukrajini šokirao je svet. Kako sada stvari stoje, ruskom Vladimiru Putinu nikada neće biti oprošteno što je započeo neopravdanu i ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu, koja je odnela nevine živote i slomila nadu ljudi u mir. Nikada mu neće biti oprošteno ni što je započeo geopolitički sukob u trenutku kada je svet trebao da se pozabavi drugim izazovima, ne samo klimatskim promenama i oporavkom nakon pandemije.

Oni će sada biti nevoljno stavljeni u drugi plan, jer ćemo pažnju prebaciti na odbranu i bezbednost. Iako niko ne zna šta nose dani koji su pred nama, bez sumnje će novi fokus biti: energetska sigurnost i snabdevanje. Hoće li to poremetiti evropski zeleni dogovor? Hoćemo li moći da smanjimo apetit za fosilnim gorivima? Hoćemo li brzo rebalansirati i preoblikovati naš energetski miks?

Zavisnost EU od uvoza energenata danas iznosi 60%, što je najviše u poslednjih 30 godina. EU je 2021. uvezla 45% gasa iz Rusije. Naša zavisnost znači da i dalje plaćamo Rusiji stotine miliona evra svakog dana za uvoz prirodnog gasa i nafte – sve zajedno milijardu evra dnevno, uprkos sankcijama.

Sankcije EU nisu eksplicitno usmerene na ruski energetski sektor, ali one otežavaju ruskim brodovima da isporuče energente, jer je pristup lukama u Evropi ograničen. Belorusija je zapretila da će zaustaviti tokove u gasovodu Jamal-Evropa, dok je Rusija rekla da će nastaviti da izvozi prirodni gas. To se odražava na cene. Cene prirodnog gasa u EU izbrisale su neznatne ranije gubitke i porasle na 167 evra po megavat-satu krajem februara i 4. marta dostigle novi istorijski maksimum od više od 200 evra.

LNG kao rešenje?

Znamo da naša sopstvena energetska tržišta ostaju veoma tesna. Moramo tražiti nove dobavljače, ali i nova rešenja. Moramo efikasno da diverzifikujemo snabdevanje od našeg trenutnog glavnog snabdevača i da popunimo svoje kapacitete za skladištenje gasa pre nego što počne sledeća zima.

Što se tiče tržišta gasa, LNG bi morao da igra ključnu ulogu u zameni gasa iz gasovoda koji nedostaje. Stoga EU okreće glavu ka partnerima poput SAD, Katara, Norveške ili Alžira. Iako ovo može kratkoročno popuniti prazninu, stručnjaci kažu da nema dovoljno LNG-a da bi se zadovoljile sve energetske potrebe Evrope. Nemaju sve države članice EU LNG terminale i vidimo potrebu da se ubrza njihovo raspoređivanje, ali i da se radi na solidarnosti.

Da bi se suočila sa ovim izazovom, Evropa je prinuđena da smanji potrošnju fosilnih goriva i da diverzifikuje svoje snabdevanje što je više moguće. Ova akcija mora da bude praćena brzim uvođenjem obnovljivih izvora energije, odnosno vetra, hidro, solarne energije, biogoriva i drugih.

Međutim, nemaju sve države članice EU iste tehničke, prirodne i geomorfološke uslove. Stoga bi Komisija trebala da dozvoli slobodu izbora najbolje tehnologije koja odgovara potrebama. Takođe bi trebalo da maksimalno povećamo proizvodnju električne energije iz bioenergije i investiramo u postrojenja za pretvaranje otpada u energiju. Takođe moramo da izgradimo cirkularnu ekonomiju, koja će pomoći da se promeni snabdevanje resursima.

Ulaganje u čiste tehnologije

Uvođenje novih rešenja zahteva više inovacija. Javna ulaganja EU u R&D&I (istraživanje i razvoj) čistih tehnologija su i dalje veoma niska (na nivou 2010.) i moraju se brzo povećati kako bi se obezbedilo brzo uvođenje obnovljivih izvora energije i gasova sa niskim sadržajem ugljenika, kao i kapaciteta za skladištenje električne energije. U svakom slučaju, EU mora uspostaviti regulatorni okvir koji omogućava preduzećima svih sektora i veličina da inoviraju i stvaraju proizvode i usluge bez ugrožavanja tehnološke neutralnosti. Moramo da budemo stvaraoci umesto da uzimamo.

U međuvremenu, kristalno je jasno da ćemo se vratiti na nuklearnu, a privremeno čak i na ugalj. Evropska ekonomija je zabrinuta zbog rata i moramo osigurati da nam sva sredstva budu na raspolaganju.

Političari EU, uključujući šefa Zelenog dogovora EU, Fransa Timermansa, već prihvataju da će ugalj – najprljavije od fosilnih goriva – biti ponovo aktiviran. Pre mesec dana niko nije mogao da zamisli da će gospodin Timermans dozvoliti zemljama EU da nastave sa sagorevanjem uglja.

Takođe moramo da diverzifikujemo naše dobavljače za sirovine što je više moguće. Koncentrisanje stvara zavisnost. Ali čak i u slučaju uglja ili nuklearne energije suočavamo se sa uvozom sirovina. Rusija je najveći izvoznik uranijuma za nuklearne elektrane EU. Na primer, prošle nedelje (1. marta) u Slovačku je sleteo avion ruske kompanije Volga Dnjepar. Doneo je u zemlju zalihe nuklearnog goriva za dve slovačke nuklearne elektrane.

Nuklearke EU ne mogu bez uranijuma iz Rusije

Trenutno, Australija, Kazahstan i Kanada drže više od 50% ukupne svetske ponude uranijuma i tri su glavna igrača u istraživanju uranijuma. Postoje i drugi igrači na tržištu, kao što su Uzbekistan ili SAD, bez pominjanja Ukrajine.

Pored rizika od šoka sigurnosti snabdevanja, moramo se pozabaviti i rizikom od cenovnog šoka. Komisija će ove nedelje predložiti svoj odgovor.

Kriza predstavlja istorijsku priliku da se pozabavimo našim trenutnim slabostima u korist naše ekonomske i nacionalne bezbednosti. Za preduzimanje pravog koraka biće potrebno da budemo usklađeni sa našim klimatskim ciljevima. Nemamo izbora.

Zeleni dogovor, koji ima za cilj da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine, nije mrtav, ali moramo da ispravimo neke od njegovih parametara i učinimo ga realnijim, istovremeno stvarajući fleksibilnost za odlučivanje kako postići sveobuhvatne ciljeve dekarbonizacije i dati više prostora ljudima da igraju ulogu u održivoj tranziciji, tražeći od njih i da smanje svoj apetit za energijom.

Autor: Alena Mastantuono je član Grupe poslodavaca u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu

Izvor: Euractiv

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.