U juče objavljenom godišnjem izveštaju Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) o razlikama u emisijama gasova sa efektom staklene bašte za 2020. godinu navedeno je da, uprkos padu emisije ugljen dioksida tokom godine prouzrokovane pandemijom korona virusa, svet još ide prema porastu temperature većem od 3° Celzijusa u ovom veku. Značajan ovogodišnji pad emisija od sedam odsto, zbog pandemije, neće imati značajan uticaj na klimatske promene, zaključuju stručnjaci, prenosi Energetika.net.
Oporavak od pandemije s primenom zelenih tehnologija i rešenja mogao bi smanjiti do 25% predviđenu emisiju štetnih gasova do 2030. godine i približiti svet postizanju cilja od 2°C globalnog zagrevanja, što je i dalje iznad ciljeva Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
Neto-nula obaveze
Međutim, ako vlade ulože u klimatske akcije kao deo oporavka od pandemije i učvrste novonastale neto-nula obaveze s pojačanim obećanjima na sledećem klimatskom sastanku, koji će se održati u Glasgovu u novembru 2021. godine, one mogu dovesti emisije na nivo uglavnom u skladu sa povećanjem od 2°C. U vreme sastavljanja izveštaja 126 zemalja (koje emitiraju 51% emisija) objavilo je ili najavilo donošenje neto-nula emisijskih ciljeva. Dakle, najveći zagađivači nisu u toj grupi.
Kombinovanjem zelenog oporavka od pandemije s brzim potezima, koji uključuju nove neto-nulte obveze u ažuriranim nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) prema Pariskom sporazumu i praćenjem brzih, snažnijih akcija, vlade bi i dalje mogle postići ambiciozniji cilj, povećanje od 1,5°C.
Zeleni opravak prioritet
Naime, zeleni oporavak od pandemije može smanjiti i do 25% emisija koje bismo očekivali 2030. godine na osnovu politika koje su postojale pre COVID-19, smatra UNEP. Zeleni oporavak doveo bi emisije u 2030. godini na 44 GtCO2e, umesto predviđenih 59 GtCO2e – daleko nadmašujući smanjenja emisija predviđena u bezuslovnim NDC-ima, koji ostavljaju svet na putu za porast temperature od 3,2°C.
UNEP je prošle godine objavio da emisije gasova sa efektom staklene baste moraju padati 7,6 odsto godišnje do 2030. kako bi se postigao ambiciozniji cilj od porasta globalnog otopljavanja do 1,5 stepena Celzijusa prema Pariskom klimatskom sporazumu.
Prošle nedelje UN je objavio da zemlje planiraju povećati tokom ove decenije proizvodnju fosilnih goriva 2% godišnje. Kako bi se porast temperatura ograničio na 1,5 °C proizvodnja nafte, gasa i uglja mora, umesto toga, padati 6% godišnje.
