Zeleni put EPS-a

Go Green Road, odnosno, Zeleni put EPS-a realističan je i moguć. Varijanta ovog dokumenta iz meseca juna 2022, koju su pripremili eksperti EPS-a, u narednom periodu će biti dorađivana i usaglašavana sa državnim strateškim dokumentima koji su u pripremi. Ukupna energija kojom će u periodu do 2035. raspolagati JP EPS (sopstvena proizvodnja EPS + energija OIE van EPS na feed in tarifama + LT PPA za otkup električne energije iz novih OIE van EPS) biće dovoljna da pokrije projektovane potrebe za električnom energijom u Republici Srbiji.

Nalazimo se u dilemi oko toga kojim sopstvenim resursima Srbija raspolaže. Svi znamo da najviše proizvodnje električne energije potiče iz niskokaloričnog lignita, iz kopova u Kolubari i Kostolcu. Znamo da imamo još nešto preostalih i neiskorišćenih hidropotencijala, pre svega u drinskom i moravskom slivu. Raspolažemo i biomasom – to je, možda i prilično, neiskorišćen resurs. Naravno, ima potencijala u energiji vetra i sunca. Što se tiče sunčeve energije, prilično je povoljnije naše područje nego u Centralnoj Evropi, koja je mnogo više otišla u tom pravcu.

Raspolažemo i izvorima geotermalne energije. A ono što svi znamo je da korišćenje električne energije i, uopšte, energije u Srbiji nije dovoljno efikasno. Znači, tu postoji mogućnost za poboljšanje, pa možemo reći da je energetska efikasnost značajan “izvor” energije.

Zatim, imamo velike resurse u upravljivoj potrošnji, pre svega u termoakumulacionim uređajima, klima uređajima i slično. I, naravno, imamo i mogućnost za skladištenje električne energije.

Trenutno radimo na jednom projektnom zadatku za izradu studije o potencijalnim lokacijama za reverzibilne hidroelektrane. Kada kažemo na potencijalne, ne mislimo na Đerdap 3 i na Bistricu, oni su već prepoznati, nego na druge potencijale. Osim toga, imamo i mogućnost skladištenja energije u vidu tople vode, korišćenja termičke inercije zgrada… Više istraživanja je objavljeno u svetskoj literaturi, koja pokazuju da, ako menjate temperaturu u prostorijama do 2,2 stepena naviše ili naniže, to ne utiče na komfor korisnika. Električna vozila su, takođe, skladišta koja će biti sve prisutnija u budućnosti.

Kakvo je stanje sa resursima?

Problem sa niskokaloričnim lignitom je taj što on postaje ekološki neprihvatljiv. Kada je reč o strateškom razvoju i ključnim investicionim projektima, vi više ne možete da obezbedite finansiranje, odnosno kreditne aranžmane za tehnologije na ugalj. Osim toga, ako ulažete (čak i sopstvena sredstva) u bilo šta što je u vezi sa ugljem, onda vas međunarodne finansijske institucije uslovljavaju i kažu: U tom slučaju vam nećemo dati pare ni za zelene projekte.

Što se tiče hidropotencijala u Srbiji, on je neujednačen prostorno i sezonski.

Potencijal biomase ima jednu veliku manu – ograničenje po pitanju isplativosti. Ako morate da sakupljate biomasu sa područja većeg od 50 km u prečniku oko mesta gde ćete je spaljivati, troškovi transporta značajno rastu.

Vetar je prostorno ograničen, dok je sunčev potencijal solidan. Što se tiče geotermalne energije, imamo je, ali su u pitanju, uglavnom, izvori sa relativno niskom temperaturom. Mada i to može da se iskoristi.

Energetska efikasnost je, zaista, po mom dubokom ubeđenju, možda i najveći potencijal, u smislu unapređenja u tom pravcu, kako bi se energija bolje, odnosno racionalnije koristila. Upravljiva potrošnja, kao što sam već pomenuo, predstavlja značajan potencijal a skladištenje energije predstavlja veliki ukupan potencijal.

Potencijali OIE vetra i sunca na terenu

Evo primera koji se odnosi na stanje sa vetrom. Svi znamo da je Južni Banat područje koje je najpovoljnije za gradnju vetroparkova. Privatni investitori su to već prilično koristili. Nešto malo manje je u Bačkoj. Zatim, tu je Kostolac, odnosno, Stiška dolina, koja je isto povoljna. Potencijala ima i u Istočnoj Srbiji, ali je on malo više prostorno razuđen. Prema jednoj studiji, koju je radio Elektrotehnički fakultet za potrebe EPS-a, moguća instalisana snaga 2030. godine je, prema konzervativnom scenariju, 1,7 gigavata a čak 3,6 GW prema maksimalističkom scenariju.

Što se tiče potencijalnog korišćenja energije sunca, njena prednost u odnosu na vetar je veća ujednačenost potencijala. Međutim, problem je što tamo gde je najveći potencijal imamo najmanju potražnju za električnom energijom, a prenosna i distributivna mreža nisu dovoljno dobro razvijene.

Prema procenama studije Elektrotehničkog fakulteta, solarni potencijal 2030. godine je prema konzervativom scenariju oko 2 GW a 3,3 GW prema maksimalističkom scenariju.

Prognozirane potrebe do 2035. i raspoloživa električna energija prema Go Green putu EPS

Stručnjaci u EPS-u su napravili taj dokument u junu ove godine i u njemu smo sagledali potrebe, odnosno sačinili prognozu potrošnje do 2035. godine. Gledali smo kako bismo definisali ključne investicione projekte, koji bi tu potrošnju podmirili.

Prilikom sačinjavanja prognoze uzeli smo u obzir termoelektrane na ugalj, čiji se udeo značajno smanjuje posle 2028. godine. Kod OIE, vetra i solara, imaćemo one koji su u vlasništvu EPS-a, dugoročne ugovore za otkup elektične energije tj. otkup od privatnih proizvođača zelene energije i nezavisne proizvođače – nasleđene feed in tarife. Tu su, takođe i hidroelektrane i gasne elektrane.

Šta od objekata izlazi, a šta ulazi u sistem

Po sistemu Opt-out termoelektrane Kolubara A i Morava trebalo bi do kraja zimske sezone 2023/24 da izadju iz pogona. A trebalo bi, u međuvremenu, da se završi i Termoelektrana Kostolac B3.

Prema Go Green Roadu planirali smo da posle 2025. godine, do 2028. godine, izađu iz pogona najstariji i najmanji blokovi u TENT-u A, kao i Kostolac A, a da uđe u pogon TE Kolubara B, čija je instalisana snaga 350 MW i jedna gasna elektrana od 300 MW.

Tu postoji mala dilemma. Kako to da u Go Green Roadu bude TE Kolubara koja koristi lignit? Šta je tu, zapravo, zeleno?

Poenta je u tome da u Go Green Roadu Kolubara B koristi manje kvalitetan niskokaloričan lignit, koji će biti razvrstavan u kopu. Kolubari B ide taj ugalj slabijeg kvaliteta, koji će da se kosagoreva sa biomasom (udeo uglja oko 70% a biomase oko 30 %). Po tom osnovu će biti manje emisije CO2 nego što bi bile kod klasičnog postrojenja. Onaj kvalitetniji ugalj bi išao u preostale blokove A3 do A6 u TENT-u A, što bi dovelo do povećanja njihove efikasnosti i smanjenja emisija. U tom smislu se radi o zelenom pristupu.

TENT A / Foto: EPS

Naravno, bez Reverzibilne HE Bistrica ne bi moglo ni da bude ovog zelenog zaokreta. Očekujemo je na mreži do 2030/31. godine. U tom periodu će doći do postupnog smanjenja proizvodnje u preostalim blokovima u TENT-u, A3 do A6, u cilju smanjenja emisija.

Zapravo, cilj je da se emisije smanje i svedu na dozvoljene vrednosti. Interesantno je da se Go Green Road EPS-a prilično uklapa u dva scenarija koja su predviđena strateškim dokumentom – Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, koji je sada na javnoj raspravi.

Zeleni kapaciteti umesto TE na lignit

U fazi izgradnje je zelena elektrana, Vetropark Kostolac, instalisane snage 66 do 75 MW. Trenutno sagledavamo proširenje, odnosno, nastavak korišćenja vetra na području Stiškog polja – projekat vetroparka Kostolac 2, koji bi se realizovao u dve faze. Prema sagledavanju i dokumentu iz juna, a po nekim ranijim procenama koje su obuhvatile manje područje, ukupan kapacitet bi bio do 300 MW.

Međutim, najnovija istraživanja i studije koje priprema Elektrotehnički fakultet pokazuju da je područje koje se može zahvatiti daleko šire, i uz korišćenje novih tehnologija bi, praktično, ukupan kapacitet, odnosno instalisana snaga tog budućeg vetroparka Kostolac 2 bio čak i 1 GW. Naravno, u tom periodu se očekuje instaliranje i solarnih panela, na mestima deponija elektrana koje se zatvaraju. Pre svega je reč o lokacijama TE Morava i TE Kolubara A, kao i pojedinačnim kasetama u TENT-u, koje se zapunjavaju i koje će se zatvarati.

Smanjenje termokapaciteta EPS-a

Ukupna energija kojom će u periodu do 2035. raspolagati JP EPS (sopstvena proizvodnja EPS + energija OIE van EPS na feed in tarifama + LT PPA za otkup električne energije iz novih OIE van EPS) biće dovoljna da pokrije projektovane potrebe za električnom energijom u Republici Srbiji.

Koliko je potrebno uglja za termoelektrane do 2035. godine?

Kada je reč o potrebama uglja iz Kostolačkog basena, do 2025. godine one su, uglavnom, na istom nivou, od 7,3 do 8 miliona tona godišnje. Količine lignita iz Kolubare, koje sada koristimo, biće sve manje i manje.

Kod niskokaloričnog uglja imamo tri varijante, koje bi se koristile za Kolubaru B od 350 MW sa CFS tehnologijom (3,8 do 5,3 miliona tona godišnje niskokvalitetnog uglja, i to: 5,3 miliona tona uglja pri donjoj toplotnoj moći od 4.400 kJ/kg, odnosno 4,4 miliona tona uglja za projektovanu vrednost uglja od 5.300 kJ/kg, odnosno 3,8 miliona tona uglja za gornju toplotnu moć uglja od 6.200 kJ/kg).

Shodno tome, smanjivaće se proizvodnja električne energije iz termoelektrana do 2035. godine. A tako ćemo postići cilj smanjenja emisija CO2.

Već 2027. godine će se postići smanjenje emisija za 16%. Zatim će doći do malog skoka zbog puštanja Kolubare B i gasne elektrane od 300 MW, pošto i gas emituje određenu količinu C02. Kasnije, sa smanjenjem angažovanja preostalih blokova u TENT-u A, do 2035. godine, imaćemo smanjenje emisija C02 do 25%. To se poklapa sa scenarijima br. 1 i 2 iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Zato smatramo da je Go Green Road, odnosno, Zeleni put EPS-a realističan i moguć.

U toku je izrada Strategije energetike Srbije, tako da ćemo i mi kao državna kompanija biti u obavezi da se uskladimo sa državni strateškim dokumentima, pa će i ovi ciljevi i predložena rešenja biti modifikovani u narednom periodu.

Koliko će to sve da košta

Tokom prve tri godine (od 2022. do 2024.) razmatranog perioda, najveći deo sredstava će se ulagati u termoelektrane (nastavak procesa revitalizacije i završetak izgradnje bloka Kostolac B3).

Kostolac B3 / Foto: EPS

U periodu posle 2025. godine najznačajnija ulaganja će biti u hidroelektrane i obnovljive izvore energije (u periodu od 2025. do 2028. oko 600 miliona evra godišnje).

Ukupna planirana sredstva za investicije u periodu od 2022. do 2035. godina za strateški zaokret prema obnovljivim izvorima energije iznose 8,5 milijardi evra: u TE 2,9 mlijardi evra; u HE i OIE 4,3 mlijardi evra; u rudnike 1,3 milijarde evra.

Planirane investicije u periodu od 2022. do 2035. godina će, u najvećem delu biti finansirane iz kredita (oko 5,1 milijardi evra), dok investicije planirane iz sopstvenih sredstava iznose oko 3,4 milijarde evra.

Kada je reč o strateškim projektima, u toku je realizacija TEKO B3 i vetroparka Kostolac 1.

Projekti sa već osnovanim implementacionim kompanijama su Hidrosistem Gornja Drina (sa Republikom Srpskom/BiH), HE Komarnica (sa Crnom Gorom), Moravske HE, Ibarske HE i solarna elektrana Srednje kostolačko ostrvo.

Projekti u razvoju

EPS sada razvija projekte RHE Bistrica (u drugoj fazi je izrada projektno-tehničke dokumentacije), SE Kolubara A, SE Morava, SE na zatvorenim kasetama pepelišta TENT-a A i TENT-a B, SE na spoljašnjem odlagalištu RK Tamnava – istok, SE na unutrašnjem odlagalištu RK Tamnava – zapad, VP Kostolac 2 (Stiško polje).

Moguća je izgradnja gasnih elektrana u Novom Sadu, Zrenjaninu i GE Morava (Svilajnac).

U planu je i Površinski kop Dubravica.

Šta će se graditi

Mogući projekti su, pre svega, reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3, a kao njegova alternativa je prirodni nastavak RHE Bistrice; to je multifunkcionalni hidrosistem Lim-Zapadna Morava (sa pet HE), od kojih bi barem jedna mogla biti reverzibilna. Zatim, izgradnja pumpnih postrojenja (PAP) uz postojeće Vlasinske HE. Time bi se postigla najveća fleksibilnost elektroenergetskog sistema, odnosno najveći mogući stepen inkorporacije varijabilnih obnovljivih izvora energije. Naravno, imamo u vidu još solarnih elektrana na potencijalnim lokacijama.

Vladimir Šiljkut – predavanje o hidrosistemu Lim-Zapadna Morava na ETF-u / Foto: EPS

Međutim, sa intenziviranjem upliva obnovljivih izvora nastaju novi problemi. Varijabilnost proizvodnje postaje sve veća, a samim tim se mogućnost sistema za balansiranje, njegova fleksibilnost i stabilnost ugrožavaju i smanjuju.

Šta je rešenje

Pre svega, neophodna su velika skladišta energije dovoljnog kapaciteta ili brzoreagujući vršni kapaciteti za te nagle promene. Reverzibilne hidroelektrane ispunjavaju taj uslov i zato Bistrica i Đerdap 3 imaju veoma značajno mesto u planovima EPS-a.

Potrebno je da se ide na kombinovana i kooptimizovana rešenja. Prema stručnim stavovima, najbolja je win-win opcija pri izgradnji hibridnih obnovljivih izvora energije i reverzibilnih hidroelektrana na zajedničkoj ili prostorno približnim lokacijama. Na taj način se viškovi iz obližnjih izvora, uz najmanje gubitke u mreži, koriste u reverzibilnoj hidroelektrani za pumpanje vode.

Krajnji cilj je da se optimizuje rad elektroenergetskog sistema i smanje opterećenja u njemu, pa će, samim tim, biti potrebni manji ukupni proizvodni kapaciteti.

Hidrosistem Lim-Zapadna Morava

Kada je reč o hidrosistemu Lim-Zapadna Morava, to, najpre, znači da se na Bistricu nadovezuje mogući hidrosistem koji bi povezao slivove u Srbiji. To je multifunkcionalni sistem, u kome bi se proizvodnja električne energije koristila samo kao jedna od mogućnosti. U suštini bi on služio i za regulaciju slivova reka, za smanjenje opasnosti od poplava, za vodosnabdevanje, irigaciju – agrokulturu i za snabdevanje tamošnjeg stanovništva i industrije, kao i za rezervno snabdevanje Beograda i Kolubarskog regiona pitkom vodom.

Drugim rečima, primarni rezultat je bolje iskorišćenje i regulacija vodenih tokova. To će biti postignuto, u izvesnoj meri, već kada se RHE Bistrica bude našla na mreži.

Šta bi predstavljalo nastavak ovog projekta

To je mogućnost iskorišćavanja lokalne geomorfologije. Ona omogućava da se napravi velika lučna brana na Rzavu i da se napravi bazna akumulacija Orlovača, ispod nje kompezacioni bazen Roge i Svračkovo (akumulacija za vodosnabdevanje u sistemu Rzav koji je već izgradjen). Brana Svračkovo je već u izgradnji i očekuje senjen završetak u 2024. godini. Za sada je, zbog deobe resursa sa sistemom vodosnabdevanja Rzav otvoreno pitanje: Da li će biti velika ili mala hidroelektrana uz branu Svračkovo?

Ipak, od većeg značaja od toga je činjenica da Roge imaju pad od oko sto metara. Ta visina je granica da hidroelektrana bude reverzibilna. Dakle, moguće je da, uz odeđene tehničke uslove, ta hidroelektrana bude reverzibilna. Ili, da se u prvoj fazi napravi klasična HE, a kada to bude potrebno zbog povećanja upliva OIE, da se napravi dodatno pumpno postrojenje pored nje. Ono što je nesporno, jeste da HE uz najvišu lučnu branu, Orlovača, od 200 m, bude RHE.

Pozitivni efekti

Ovim bi se pojačali vodotokovi na Velikoj Moravi i Zapadnoj Moravi, jer je Zapadna Morava tokom leta kao koncentrovana kanalizacija. Pošto neka naselja nisu priključena na sisteme vodovoda, nego imaju i bunare, ona zbog toga bivaju ugrožena. Cilj projekta je povećanje kvaliteta pitke vode i poboljšanje kvalieta života ljudi u slivu Zapadne Morave, pa Projekat zato ima, prvenstveno, ekološki karakter.

Sa novim vodotokovima kroz derivacione kanale i povećanjem dotoka u moravskom slivu, realizacijom Projekta će se, dodatno, ujednačiti vodotokovi po slivovima u Srbiji, prostorno i sezonski. Tako bi se viškovi vode, koji sada nekontrolisano odlaze i izazivaju poplave u slivu Drine i Save, uz prelivanje na branama postojećih HE, akumulirali u novim, velikim akumulacijama. Njihov ukupan kapacitet bi bio oko jedan teravat sat, što je više nego kompletni kapacitet hidropotencijala, odnosno, akumulacija u današnjoj Srbiji.

Ono što tehno-ekonomski treba ispitati jeste da li i HE Ljubišnica može da bude revizibilna. U svakom slučaju, sa tom, još jednom reverzibilnom hidroelektranom, bila bi postignuta najveća moguća fleksibilnost celog elektroenergetskog sistema Srbije.

Koji je investicioni problem ukoliko se opredelimo za reverzibilne hidroelektrane?

Svakako, to što takve hidroelektrane ni po evropskoj, ni po našoj regulativi ne mogu da imaju subvencije, jer u pumpnom režimu mogu da koriste energiju iz termoelektrana, odnosno, iz prljavih tehnologija. Ali, moguće finansijsko rešenje jeste da se država pojavi kao investitor građevinskog dela (u cilju regulacije vodotokova), a EPS, kao investitor elektro-dela projekta, sa komercijalnim kreditima.

Realizacija plana dekarbonizacije

Mogućnosti korišćenja biomase umesto uglja u termoelektranama je rešenje da se izbegne korišćenje uglja i emisija, u cilju realizaciji plana dekarbonizacije – unapređenog Go Green Road.

Recimo, umesto Kolubare B na lignit, da imamo postrojenje na biomasu za kogeneraciju toplotne i električne energije, instalisane snage 2×160 MW, sa mogućnošću da njen konačni kapacitet bude i veći. Takvo postrojenje može da se izgradi i pored TE-TO Novi Sad. U tom smislu treba razmisliti i o Kostolcu A – kada ova klasična TE bude ugašena. Na tom prostoru može da se napravi postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz biomase, sa toplovodom za Kostolac i za Požarevac. Mogućnost postoji i na objektu TE Morava, uz izgradnju toplovoda do Kragujevca, s obzirom da sâm Svilajnac nema izgrađen sistem daljinskog grejanja.

Kod biomase ozbiljan problem predstavlja logistička podrška od, eventualnog, namenskog uzgajanja, prikupljanja, pa do transporta i istovara. Da bismo postigli smanjenje troškova transporta, pošto se svi ovi objekti nalaze uz reke, moguć je brodski prevoz: biomasa se sakuplja i transportuje brodovima, npr. do pristaništa u TENT A, i na tome mestu pretovara u vozove za Kolubaru, koji se sada tamo vraćaju prazni posle dovoženja niskokaloričnog lignita do TENT-a. Alternativna varijanta je korišćenje specijalnih kamiona za biomasu i njen drumski transport.

Virtuelna elektrana

Zakon o korišćenju  obnovljivih izvora energije je predvideo individualne kupce-proizvođače, stambene zajednice i kupce-proizvođače u maloj privredi i industriji, koji postavljaju fotonaponske panele na krovove svojih objekata. Međutim, na krov može da se stavi i solarni kolektor za grejanje vode. Zakon o energetici je predvideo i skladištenje električne energije, čemu su pandan bojleri za skladištenje viškova toplotne energije. Jedan od bitnih resursa svakako je i upravljiva potrošnja sa pametnim, daljinskim komandovanim, prekidačima.

Sve to predstavlja lokalno proizvedenu i korišćenu energiju. Sada je pitanje kako nju iskoristiti, odnosno, grupisati. Jedan od mogućih koncepata je IIoT, koji podrazumeva grupisanje u nivo korisnika, zatim ivični nivo, odnosno, nivo korisničkih uređaja, nivo magle i agregiranu kompozitnu virtuelnu elektranu na nivou oblaka.

Ukoliko bi EPS bio operator ili agregator te elektrane, mogao bi da koristi svoje resurse za upravljanje viškovima energije. Imamo i svoju trgovinu koja se bavi uvozom i izvozom i, naravno, imamo privatne zelene elektrane, koje hoćemo po Go Green konceptu da vežemo za našu trgovinu, na osnovu dugoročnih ugovora o otkupu električne energije.

Virtualna elektrana / Foto: N-Sci Technologies

Takođe, EPS bi imao i mogućnost upravljanja potrošnjom, na osnovu modernih koncepata zasnovanih na bežičnom komandovanju pametnim uređajima, odnosno daljinski upravljivim prekidačima. Ukoliko bi se napravio fleksibilniji tarifni sistem, imali bismo mogućnost i za programe odziva potrošnje. To bi sve moglo biti i agregirano prema zakonskim uslovima.

I ova virtuelna elektrana može da se podvede pod Go Green Road, jer bismo i zelenu energiju proizvedenu na strani potrošnje uključili u taj koncept, koji će vremenom rasti i lagano potiskivati druge, prevaziđene i ekološki neprihvatljive izvore.

Pametno upravljivo domaćinstvo

Iz ugla potrošača je najjeftinije da stavi solarni kolektor i uštedi značajnu količinu električne i toplotne energije. Ključno je „skinuti” sanitarnu toplu vodu sa električne energije.

Uz postavljanje pametnih upravljivih uređaja to postaje pametno upravljivo domaćinstvo. Kada ih ima u većem broju oni se prikljičuju na niskonaponsku i srednjenaponsku mrežu, koja takođe mora da se osavremeni i bude “pametna”.

Kako sprovesti energetsku tranziciju i dekarbonizaciju sektora elektroenergetike

Dakle, da bi se izvela energetska tranzicija i dekarbonizacija sektora elektroenergetike, uz obezbeđenje dugoročne energetske stabilnosti i nezavisnosti Srbije, potrebno je preduzeti odgovarajuće strateške korake na strani proizvodnje energije u EPS-u i trgovine njome i krajnjih korisnika (kupaca i kupaca-proizvođača).

Potrebni strateški koraci na strani proizvodnje energije i trgovine njome su: optimizacija proizvodnje električne energije na bazi lignita, uz primenu svih mera i sistema zaštite životne sredine i obezbeđivanje postepenog gašenja ove proizvodnje do 2050. godine. Zatim, to je izgradnja novih RHE sa velikim, sezonskim akumulacijama (najpre Bistrica, do 2031.). Posle 2030. izgradnja multifunkcionalnog HS Lim-Zapadna Morava, sa jednom do tri nove RHE, radi ujednačavanja prostorne i sezonske neravnomernosti hidropotencijala i povećanja njegove iskorišćenosti (alternativno: RHE Đerdap 3). Realizacija novih VE i SE u vlasništvu EPS-a, a sa OIE van EPS-a zaključivati LT PPA; istražiti i proceniti izvodljivost i isplativost korišćenja biomase.

Mogući strateški projekat na strani krajnjih korisnika EES je realizacija koncepta kompozitne virtuelne elektrane EPS-a, kroz javno-privatno partnerstvo sa krajnjim kupcima i kupcima-proizvođačima. Time će se postići povećanje energetske efikasnosti na strani potrošnje, brža integracija dispergovane proizvodnje električne i toplotne energije, upravljanje potrošnjom, agregacija upravljane potrošnje i viškova distribuirane proizvodnje električne energije. Biće povećan doprinos krajnjih korisnika povećanju fleksibilnosti EES i stvaranju uslova za veći obim implementacije varijabilnih OIE u njemu. Takođe, biće obezbeđene pomoćne usluge operatorima prenosnog i distributivnog sistema i ostvarivanje dodatnog prihoda EPS-a, po tom osnovu.

Finansiranje projekata

Deo ovih projekta može se finansirati kroz „zelene“ grantove i donacije. Rešenje su i povoljni krediti finansijskih institucija.

Sredstva za izgradnju RHE mogu se obezbediti i kroz komercijalne kredite za elektro-deo, a država može biti investitor za građevinski deo. Tu treba imati u vidu i da ti objekti imaju funkciju regulacije slivova.

Otvoreno je pitanje kako u budućnosti finansirati ugljarski i klasični termosektor.

(Napomena: Dr Vladimir M. Šiljkut je dipl. inž. el., naučni saradnik, savetnik direktora JP EPS za poslovni sistem)


Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Komentari (2)

  1. Izvanredan analiticki osvrt i pregled perspektiva i mogucnosti razvoja enegetike Srbije po meni i do 2050 godine a ne samo do 2035 godine. Ove predloge treba obavezno implementirati u novu strategiju razvoja energetike Srbije do 2050 godine, uz opasku da sunceva energija treba ipak zauzeti mnogo znacajnije mesto, a bio masu predvideti za mala devirzifikovana energetska postrojenja snage nekoliko MW.
    Sunceva energija vec sad moze biti implementirana u termoelektranama i gasnim elektranama za smanjenje potrosnje uglja i gasa najmanje 30%.

  2. Argumentovan i ubedljiv prikaz ostvarivog, prihvatljivog i izvodljivog razvoja EPS-a.
    Konačno da se pojavio stručno dostojanstven inženjer (ekspert) u EPS-u i zapušio trabunjanje „modularnog“ pečenjara. Nadam se da je najzad napravljen diskontinuitet u energetskom sagledavanju potreba EPS-a i Srbije
    Baš stručno, jasno i lepo ispričano.
    God’n Šiljkut bravo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.