Zeleni smrdljivi amonijak – gorivo budućnosti za velike brodove

Rešenje za smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene baste iz brodova, koji troše ogromne količine goriva, mogao bi biti smrdljivi, zeleni amonijak, smatraju u Međunarodnoj organizaciji za pomorski prevoz (IMO). Oomorski prevoz sada proizvodi oko 2 % globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Međunarodna organizacija za pomorski prevoz (IMO) želi znatno smanjiti emisiju štetnih gasova sa efektom staklene baste iz brodova, koji troše ogromne količine goriva, a rešenje bi mogao biti smrdljivi, zeleni amonijak, smatraju danski stručnjaci.

Otprilike 90 odsto robe u globalnoj trgovini prevozi se morem, a pomorski prevoz proizvodi oko dva procenta globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

IMO želi prepoloviti emisiju do 2050. godine, u poređenju sa nivoom iz 2008. godine, što zahteva prelazak na zelenu tehnologiju.

Šef istraživanja i razvoja u danskoj inženjerskoj firmi Man Energy Solutions Brajan Sorensen kaže za BBC da se istražuje nekoliko vrsta goriva i da veruje da će jedna od mogućnosti biti amonijak, uz metanol i biogoriva, prenosi SEEbiz.

Amonijak ima prednost jer ne sadrži ugenik, pa se njegovim sagorevanjem u motoru ne stvara ugljen- dioksid.

Početkom 2024. godine Man Energy Solutions planira u brod ugraditi motor koji će kao pogonsko gorivo koristiti amonijak. Prvi modeli motora moći će koristiti dve vrste goriva i uobičajeno gasno ulje.

Iako je energetski manje bogat od današnjih brodskih goriva, tekući amonijak energetski je gušći od vodonika, čijim se sagorevanjem, takođe, ne stvaraju štetni gasovi.

Amonijak ima i nedostataka – njegovim sagorevanjem mogu nastati zagađujući azotni oksidi, pa auspuh treba očistiti. Ujedno je i otrovan, pa zahteva pažljivo rukovanje i skladištenje.

Međutim, sigurnosna pitanja već su dobro istražena i pronađeni su odgovori a postoji i lučka infrastruktura, kaže Soerensen, ukazujući na razvijenu industriju veštačkih đibriva.

Kao pogodnost vezanu za amonijak RTS navodi da se već transportuje u velikim količinama širom sveta, jer se koristi u velikom broju proizvoda, poput prirodnih đubriva. Oko 120 velikih luka širom planete je uključeno u uvoz, izvoz i transport amonijaka.

Pošto je globalna infrastruktura već tu, korišćenje amonijaka da pokreće brodove je prirodan korak za brodsku industriju.

Norveška brodarska kompanija Eidesvik planira ugraditi gorive ćelije s amonijakom u brod do kraja 2023. Kao i baterije, one generišu struju za pogon motora.

Industrija veštačkih đibriva godišnje proizvede amonijak u vrednosti oko 55 milijardi dolara, ali uz veliki utiecaj na okolinu, koji se ogleda kroz 1,5 odsto udela u globalnoj emisiji ugljen-dioksida. Đubriva, takođe, mogu ugroziti kvalitet vode i vazduha.

Za proizvodnju amonijaka potrebni su azotni i gasovi s vodonikom. Vodonik se, inače, u brojnim slučajevima izdvaja iz prirodnog gasa, metana. U procesu se oslobađa ugljenik, što zahteva puno energije.

Ipak, pojavljuju se i nove, čistije metode proizvodnje amonijaka. Tako proizvodnja plavog amonijaka uključuje hvatanje i skladištenje ugljenika, dok obećavajući zeleni amonijak u potpunosti eliminiše upotrebu fosilnih goriva.

No, pomorski prevoz mogao bi biti suočen sa drugim preprekama. Izveštaj Globalnog pomorskog foruma sugeriše da bi za postizanje IMO-vog cilja do 2050. prelaskom prvenstveno na gorivo od zelenog amonijaka trebalo više od 1.000 milijardi dolara ulaganja.

Doktor Tristan Smit, jedan od autora izveštaja, kaže da je to moguće. Kako se budu smanjivali troškovi proizvodnje struje i tehnologija vezanih za obnovljive izvore energije, zeleni amonijak biće sve konkurentniji, kaže Smit.

"Do kraja ove decenije, možda do sredine 30-ih, cene će biti relativno niske, mada, još uvek više od cena nafte", rekao je Smit.

Sorensen iz danske inženjerske kompanije smatra da će vlade morati priskočiti u pomoć, kako bi pomogle u prelasku na novo, čistije gorivo.

"Moraće uvesti porez na emisiju štetnih gasova", zaključuje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti