Zeleno poglavlje u razvoju Elektroprivrede BiH

Elektroprivreda BiH nije tražila povećanje cena struje. Zbog hidroloških uslova, Kompanija trenutno ne raspolaže znatnijim viškovima električne energije koje bi mogla da plasira na tržište. Izgradnjom VE Podveležje, Elektroprivreda BiH je otvorila novo poglavlje u svom razvoju, tako da je u planu i izgradnja vetroelektrana Vlašić i Bitovnja kod Konjica.

Redukcije u snabdevanju električnom energijom, zbog tehničkih razloga i kapaciteta mreže, nisu u opciji. S obzirom na to da JP Elektroprivreda BiH u svom proizvodnom portfoliju poseduje miks u hidro i termokapacitetima, može se očekivati uredno snabdevanje naših kupaca električnom energijom. Ipak, postoje određene strepnje koje se odnose na nedovoljne količine uglja na depoima termoelektrana.

One su uzrokovane značajnim podbačajem proizvodnje u rudnicima koji snabdevaju termoelektrane ugljem. Pokušavamo da delimično rešimo problem nabavkom uglja na tržištu, ali zbog velike potražnje i visoke cene, mogućnosti su ograničene, kaže generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Admir Andelija.

Govoreći o izgledima za poskupljenje struje, direktor EP BiH kaže da ta Kompanija, u funkciji javnog snabdevača električnom energijom, nije podnela zahtev za izmenu cena Regulatornoj komisiji za energiju u Federaciji BiH.

Više modela za promenu cena

Pojavila se ideja o diferenciranoj ceni, odnosno viša cena za one koji troše preko određenog broja kilovata, manja za one koji troše manje. Mislite li da je to dobro i pravično rešenje? Uzmimo nekoliko argumenata u obzir, recimo, ako neki penzioner mora da se greje na struju i greje stan od 60-ak kvadrata, pa troši preko 300 kW, njemu je struja skuplja, dok neko ko ima vilu od 500 kvadrata greje se na pelet ili neko drugo gorivo, a troši manje struje od 300 kW, ima nižu cenu. Mislite li da je i dalje ovo dobro rešenje?

„Ako se odlučimo za podnošenje zahteva za izmenu cena, JP Elektroprivreda BiH će razmatrati više opcija i modela. Konačna odluka je na Regulatornoj komisiji za energiju u Federaciji BiH“.

Pokušavamo građane da usmerimo na korišćenje ekološki prihvatljivijih goriva, u uslovima kada je pelet preskup, gasa ne znamo hoće li uopšte biti, od ekoloških goriva ostaje još samo struja. Ako destimulišemo korišćenje struje za grejanje, znači li to da građani treba da se drže uglja, nema veze što zagađuje? Ili, je li nelogično da Vlada subvencionira električne automobile, a da Elektroprivreda destimuliše cenom električne energije, jer će punjenje iziskivati potrošnju veću od 300 kW?

„Nažalost, električna energija koju proizvodi Elektroprivreda BiH, s obzirom da oko 80 odsto energije proizvodi iz uglja još nema zeleni sertifikat, tako da je ne možemo smatrati „ekološkim gorivom”.

Redukcije u snabdevanju nisu planirane

Razuman je argument da elektromreža može biti preopterećena i da je potrebno da se struja racionalno koristi. Postoji li opasnost od nedostatka struje u zimskim mesecima, isključenjima struje?

„Redukcije u snabdevanju električnom energijom zbog tehničkih razloga i kapaciteta mreže nisu u opciji. S obzirom na to da Elektroprivreda BiH u svom proizvodnom portfoliju poseduje miks u hidro i termokapacitetima, može se očekivati uredno snabdevanje naših kupaca električnom energijom. Ipak, postoje određene pretnje koje se odnose na nedovoljne količine uglja na depoima termoelektrana, uzrokovane značajnim podbačajem proizvodnje u rudnicima koji snabdevaju termoelektrane ugljem. Problem pokušavamo da delimično rešimo nabavkom uglja na tržištu, ali zbog velike potražnje i visoke cene, mogućnosti su ograničene.

Takođe, ako dođe do povećane potrošnje za potrebe grejanja i ukoliko te potrebe ne budu mogle da se podmire iz vlastitih proizvodnih kapaciteta, JP Elektroprivreda BiH će eventualno nedostajuću energiju kupiti na tržištu.“

Bez viškova struje

Uvek je Elektroprivreda BiH imala dovoljno struje za domaće tržište, ali i za izvoz. Ima li ove godine viškova struje koje EPBiH može da izvozi?

„Elektroprivreda BiH trenutno ne raspolaže znatnijim viškovima električne energije koji bi se mogli plasirati na tržište. Razlozi za nedostatak viškova su sušne hidrološke prilike zbog kojih je smanjena proizvodnja električne energije u hidroelektranama. Takođe, kako smo naveli, tu je i znatan podbačaj u dopremi uglja iz rudnika koji snabdevaju naše termoelektrane. Nažalost, u 2022. godini dopremljeno je skoro 900.000 tona manje uglja ili 21 odsto manje od plana. Posebno je drastično smanjena isporuka iz Rudnika Kreka, iz koga je u 2022. godini isporučeno 620.000 tona uglja manje ili 37 odsto manje od plana.”

Tržište se kreće prema tome da se u upotrebu uvede što više električnih vozila, uopšteno, da se napuste goriva koja zagađuju i da ih u velikoj meri zameni električni pogon. Koliki je to izazov za Elektroprivredu u smislu proizvodnje struje i opterećenja mreže?

„Upotreba električnih vozila predstavlja novo dodatno opterećenje za elektroenergetski sistem, što predstavlja izazov za sistem. Analize pokazuju da se veći sistemski problemi javljaju kada ukupno 10-20 odsto vozila budu električna, ali će do pojave ovako velikog broja vozila na tržištu proći verovatno dosta vremena. Do tada Elektroprivreda BiH ima vremena da pripremi svoje mreže u kontekstu pametnih mreža, koje mogu da omoguće i integraciju većeg broja vozila i značajno preko 20 odsto prodora, čak i do 100 odsto prodora.“

Blok 7 TE Tuzla

U pogledu proizvodnje, da li je definitivno napušten projekat izgradnje Bloka 7 TE Tuzla? Da li je Elektroprivreda uspela da vrati uloženi novac?

„Parlamentu Federacije BiH upućena je na razmatranje informacija o tehničkoj oceni alternativnih ponuđača ključne opreme iz EPC Ugovora za izgradnju Bloka 7 u TE Tuzla s predlogom zaključaka usvojenih od strane Vlade Federacije BiH.

U vezi s tim, očekuje se da Parlament Federacije BiH donese odluke o statusu Bloka 7 TE Tuzla. Kineski konzorcijum je pozvan je da realizuje Ugovor koji je potpisan 27. avgusta 2014. godine, s pripadajućim aneksima 1–13, bez izmene podizvođača.

Ako ipak ne dođe do realizacije Ugovora, Elektroprivreda BiH će, kao oštećena strana, tražiti namirenje svojih potraživanja i štete, s obzirom na to da je, u skladu sa obavezama iz EPC Ugovora, na vreme i u dogovorenim rokovima izvršila sve svoje obaveze.

Projekt izgradnje bloka 7 u TE Tuzla nalazi se u svim strateškim planovima Elektroprivreda BiH i kompanija ostaje snažno opredeljenja za realizaciju ovog projekta kojim se osigurava energetska stabilnost i sigurnost snabdevanja u Federaciji BiH.”

Obnovljivi izvori energije

Ono što upada u oči jeste da je u Tuzli pokrenut projekt solarne elektrane. Je li solarna, odnosno, obnovljiva energija sada u fokusu Elektroprivrede? Mogu li postrojenja obnovljivih izvora da nadomeste i termoblokove? Koliko je potrebno solarnih elektrana poput one u Tuzli da zamene jedan termoblok?

„Jedan od strateških ciljeva i opredeljenja Elektroprivreda BiH jeste izgradnja proizvodnih kapaciteta na bazi obnovljivih izvora energije, pre svega vetra i sunca. Poslednje dve godine kompanija je intenzivirala aktivnosti na pripremi izgradnje većeg broja solarnih elektrana, prvenstveno na eksploatisanim, odnosno slobodnim površinama rudnika Koncerna EPBiH i odlagalištima šljake i pepela termoelektrana. Pored toga, Elektroprivreda BiH kontinuirano sprovodi aktivnosti na pronalasku alternativnih lokacija pogodnih za izgradnju solarnih elektrana.

Trenutni fokus Elektroprivrede BiH jeste na projektima SE Gornja Breza 15 MW, čija je izgradnja planirana na završenom površinskom kopu RMU Breza”, zatim SE Gračanica 1 i Gračanica 2, ukupne instalisane snage 44 MW i koja će se graditi na eksploatisanom području RMU “Gračanica” u Bugojnu. To se odnosi i na SE Šićki Brod 46,5 MW, na lokalitetu završenog spoljnog odlagališta RU Kreka, u okviru površinskog kopa Šićki Brod, SE Podveležje 1 i Podveležje 2, ukupne instalisane snage 45 MW, koja će se graditi na lokalitetu unutar postojećeg koncesionog područja Vetroelektrane Podveležje 1, kao i projekt SE Banovići Selo 8,8 MW, na lokalitetu odlagališta na površinskom kopu RMU Banovići.”

Zelena energija i socijalna pitanja

Možemo da se složimo sa konstatacijom da je zelena energija budućnost, da ćemo morati da gasimo termoblokove. Međutim, tu se postavlja pitanje kako preći na zelenu energiju a uzeti u obzir i socijalna pitanja poput onoga – šta će biti s rudarima i njihovim porodicama kada za njih više ne bude posla?

„Energetska tranzicija u Bosni i Hercegovini već je počela, nalazimo se pred izazovima energetske tranzicije iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste fosilna goriva u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije. To je proces koji nema alternativu i od svih učesnika u procesu zavisi koliko će biti uspešan. U ovom trenutku potrebno je uključivanje svih nivoa vlasti s fokusom na lokalnu zajednicu, širu društveno-političku javnost kao i maksimalna svest o ozbiljnosti situacije, dijalog i iznalaženje rešenja s minimalnim posledicama za zaposlene u rudnicima.”

Nakon godinu, možda i više, rada vetroparka Podveležje, kakva su iskustva, da li je proizvodnja na očekivanom nivou? Da li će to iskustvo Elektroprivred podstaći na nove projekte vetroparkova?

„Proizvodnja VE Podveležje je na očekivanom nivou. Izgradnjom ovog važnog pogona, koji je podrška očuvanju životne sredine i energetskoj efikasnosti, Elektroprivreda BiH otvorila je novo poglavlje u svom razvoju, tako da je u planu i izgradnja vetroelektrana Vlašić i Bitovnja kod Konjica.“

Solarni paneli

Značajan je broj privatnih investicija u solarne panele. Koliko oni doprinose proizvodnji struje, s obzirom da Elektroprivreda otkupljuje viškove struje? Da li individualni stambeni objekti mogu da koriste solarne panele za proizvodnju struje? Koliko je to isplativo?

“Vlasnik individualnog stambenog objekta može svoj objekt da koristi za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije i tako stekne jedan od dva statusa: proizvođač za vlastite potrebe ili mikroproizvođač.

Količine električne energije proizvedene u solarnim panelima još su minorne u odnosu na količine električne energije koje se proizvode u konvencionalnim izvorima (termoelektranama i velikim hidroelektranama). Međutim, zbog visoke cene električne energije na tržištu, i male količine električne energije proizvedene u solarnim panelima postale su značajne. Kada govorimo o obnovljivim izvorima električne energije, onda je bitno da se napomene da vetroelektrane i mini hidroelektrane proizvode značajno veće količine energije u odnosu na solarne panele.”

HE Vranduk

Kakve su najnovije informacije u vezi sa HE Vranduk?

„Arbitražno veće je u postupku koji je pokrenuo JV Strabag AG Austrija / Končar d. d. Zagreb u februaru 2018. godine pred ICC arbitražom u Parizu, u kome je Elektroprivreda BiH tužena strana, krajem decembra 2021. godine donelo presudu u korist JV Strabag AG Austrija / Končar d. d. Zagreb. Elektroprivreda BiH je pred sudom u Briselu zatražila poništenje ove odluke.

Nakon raskida ugovora s JV Strabag / Končar, Elektroprivreda BiH je donela odluku o izmeni odluke o investicionom ulaganju u izgradnju HE Vranduk, kojom se izgradnja HE Vranduk planira vlastitim finansijskim sredstvima.

Pripremljena je tenderska dokumentacija za objavu javnog poziva za izbor projektanta, isporučioca opreme i izvođača radova po Zakonu o javnim nabavkama.

Aktivnosti su trenutno usmerene na obnavljanje saglasnosti i dozvola kojima je, usled neodgovornog ponašanja ranije odabranog izvođača istekao rok važenja, i na pripremu za ročište pred sudom u Briselu.

Izvor: Stav

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti