Evropska komisija započela je s implementacijom velikog projekta o energetskoj tranziciji i izbacivanju uglja iz proizvodnje električne energije. Deo tog projekta je i BiH. Ovaj projekat je najavljen pre godinu dana, a ovog proleća bi trebalo da započne njegova implementacija.

Naime, u Evropskoj komisiji potvrđuju da se radi se o pružanju tehničke i finansijske pomoći za 14 evropskih regiona, među kojima je i BiH. Cilj je da se u što kraćem roku ugase termoelektrane i umesto njih da se izgrade održivi i zeleni izvori proizvodnje energije.

Koje su TE u projektu

Kada je reč o BiH, uključeni su Termoelektrana (TE) Ugljevik, TE Gacko, TE Tuzla. Projektom su obuhvaćeni i Srednjobosanski i Zeničko-dobojski kanton.

U Srbiji su obuhvaćeni termokapaciteti u Kostolcu, regonu Rudarskog basena Kolubara, Obrenovcu i regionu Pomoravlja. U ovaj projekt su uključene i termocentrale s Kosova, iz Crne Gore, Severne Makedonije i iz Ukrajine.

U Evropskoj komisiji kažu da je inicijativa lansirana u decembru 2020. godine, a da ovog proleća započinje implementacija pilot projekata.

„Cilj je da pomognemo tim zemljama i regionima da se oslobode zavisnosti od uglja i da krenu ka ekonomiji koja je karbon neutralna. A da, istovremeno, ta tranzicija bude pravedna. Mi ćemo pružiti podršku ovim regionima zavisnim od uglja, a koji se nalaze u susedstvu EU”, poručuju iz EK.

Energetska tranzicija otvara socijalni problem?

Iako je BiH potpisnica Inicijative o energetskoj tranziciji, i dalje postoje otpori zbog potencijalnih socijalnih problema i rešavanja zbrinjavanja rudara i njihovih porodica.

Osim toga, kako je nedavno rečeno na energetskom samitu u Neumu, u većem delu Evrope ponovo dolazi do privremenog aktiviranja termoelektrana. Razlog tome je poskupljenje energenata i ukrajinska kriza. To bi, veruje se, barem kratkoročno moglo da ugrozi neke od evropskih energetskih ciljeva.

Cilj – EU klimatski neutralna do 2050.

Na stranici Evropske komisije je, takođe, naglašeno da je ova inicijativa u sklopu Evropskog novog dogovora, s konačnim ciljem da EU bude klimatski neutralna do 2050. godine.

U Sekretarijatu Energetske zajednice ističu da je njihova uloga da omogući konzistentnost i ujednačenost pri planiranju aktivnosti, koje će se odvijati u sklopu projekta.

„Inicijativa će pomoći ovim regionima, s dominantnim korišćenjem uglja, da dođu do povoljnog finansiranja i programa koji su zasnovani na različitim izvorima iz Evropske komisije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Evropske investicione banke“, naglašeno je.

Gas kao prelazno rešenje

Što se tiče Republike Srpske, cilj je da se ugalj u srednjoročnom periodu zameni gasom kao prelaznim rešenjem, a da se do 2050. godine u pogon stavi što više obnovljivih izvora energije, poput hidrocentrala, solarnih elektrana i vetroparkova. Na samitu u Neumu je Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, najavio da će do 2027. godine u RS biti izgrađeno 600 megavata obnovljivih kapaciteta.

Zbog krize u Ukrajini, EU je donela odluku o pooštravanju sankcija prema Rusiji, koje, između ostalog, uključuju i zabranu uvoza ruskog uglja, pa se može očekivati da će širi geopolitički kontekst uticati na početak ove inicijative u našem regionu.

Izvor: Nezavisne novine