Planeta Zemlja doživljava „klimatski slom“, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, nakon što danas objavljeni podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO) pokazuju da su poslednja tri meseca bila najtoplija od početka sistematskih merenja 1940. godine.

“Naša planeta upravo je izdržala sezonu ključanja – najtoplije leto u istoriji. Klimatski slom je počeo“, izjavio je Gutereš.

Specijalizovana agencija UN (WMO) je, pozivajući se na podatke Evropske službe za klimatske promene Kopernikus (Copernicus), na svom sajtu navela da je avgust bio najtopliji mesec u istoriji i sa „velikom razlikom“, a istovremeno i drugi najtopliji mesec nakon jula 2023.

Procenjuje se da je avgust bio oko 1,5 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskog proseka.

Tokom avgusta su, kako se navodi, registrovane i najveće globalne prosečne mesečne temperature površine mora od 20,98 stepeni Celzijusa.

Izmerene temperature su svakog dana u avgustu premašivale prethodni rekord iz marta 2016. godine.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je podsetio na upozorenja naučnika šta će biti posledica zavisnosti od fosilnih goriva i naglasio da naglepromene i visoke temperature zahtevaju odlučniju i snažniju akciju.

„Još uvek možemo da izbegnemo najgori klimatski haos – i nemamo vremena za gubljenje“, poručio je Gutereš.

Zamenica direktora Službe za klimatske promene EU-a Kopernikusa Samanta Burže ukazala je da se u 2023. nastavlja rušenje globalnih temperaturnih rekorda, a najtopliji avgust uslediio je nakon najtoplijeg jula i juna.

Prosečna temperatura u razdoblju od juna do avgusta bila je 16,77 stepeni Celzijusa, što je u proseku 0,66 stepeni iznad proseka i znatno više od prethodnog rekorda od 16,48 stepeni, postavljenog 2019. godine.

Osmomesečni period od januara do avgusta bilo je drugo najtoplije razdoblje zabeleženo nakon 2016. godine, kada je došlo do snažnog zagrevanja, poznatog kao fenomen El Ninjo, objavila je agencija.

Taj klimatski fenomen koji dovodi do porasta temperature vode u Tihom okeanu ponovno se pojačava, zbog čega stručnjaci za klimu sa zabrinutošću gledaju u budućnost.

Genralni sekretar WMO Peter Talas rekao je da je “severna hemisfera upravo imala ekstremno leto – sa ponovljenim toplotnim talasima koji su izazivali razorne požare, štetili zdravlju, ometali svakodnevni život i izazivali trajne posledice po životnu sredinu”.

“Na južnoj hemisferi obim leda na Antarktiku bukvalno je bio van (uobičajenih) mapa, a globalna temperatura površine mora ponovo je dostigla novi rekord. Moramo napomenuti da se to dešava pre nego što se uverimo u potpuni efekat zagrevanja fenomena El Ninjo, a ti efekti se obično pojavljuju u drugoj godini nakon njegovog razvoja“, upozorio je Talas.

Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus, ističe da se osam meseci u 2023. godini doživljava kao druga najtoplija godinu do sada, samo delimično hladnija od 2016. godine, ali su procene da će avgust biti oko 1,5 stepen Celzijusa topliji od predindustrijskih nivoa.

Posmatramo ne samo ekstreme, već i postojanost tih rekordnih okolnosti i uticaj koje oni imaju na ljude i planetu, a jasna su posledica globalnog zagrevanja i promena klimatskog Sistema naveo je prvi čovek Kopernikusa.

Izvor: WMO