Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Energetika

Zemlje sa najvećim rezervama nafte


Zemlje sa velikim rezervama nafte nemaju uvek i veliku proizvodnju nafte i naftnih derivata. Rezerve nafte služe kao procena količine sirove nafte koja se može iscrpeti u određenom regionu. Između 2005. i 2015. godine, Venecuela je sa petog mesta na svetu skočila na prvo mesto. Iako su zemlje poput SAD-a i Rusije nisko rangirane na listi koja prokazuje rezerve nafte, visoko se kotiraju u pogledu proizvodnje nafte.


Nafta je prirodni resurs nastao raspadanjem organske materije tokom miliona godina, i kao i mnogi drugi prirodni resursi, može se dobiti iz rezervi samo tamo gde već postoji. Jedina razlika između nafte i svih drugih prirodnih resursa je ta što je nafta žila kucavica globalne ekonomije.

Više od trećine ukupne proizvodnje energije u svetu potiče iz nafte, više nego iz bilo kog drugog izvora. Kao rezultat, zemlje koje kontrolišu svetske rezerve nafte često imaju nesrazmernu geopolitičku i ekonomsku moć.

Prema BP-ovom Statističkom pregledu svetske energije 2020, na globalnom nivou 14 zemalja ima 93,5% utvrđenih rezervi nafte. Zemlje sa ove liste prostiru se na pet kontinenata i kontrolišu od 25,2 milijarde barela nafte do 304 milijarde barela nafte.

Utvrđene rezerve nafte, po zemljama

Na kraju 2019. godine svet je imao 1,73 biliona barela rezervi nafte. Sledi spisak 14 zemalja sa najmanje 1% udela u globalno utvrđenim rezervama nafte:

Iako se ove zemlje nalaze širom sveta, nekoliko zemalja ima mnogo veće količine od drugih. Venecuela je vodeća zemlja u pogledu rezervi nafte, sa preko 304 milijardi barela nafte ispod njene površine. Saudijska Arabija je blizu druge sa 298 milijardi, a Kanada treća sa 170 milijardi barela rezervi nafte.

Rezerve nafte naspram proizvodnje nafte

Zemlje sa velikim rezervama nafte nemaju uvek veliku proizvodnju nafte i naftnih derivata. Rezerve nafte jednostavno služe kao procena količine sirove nafte koja se može iscrpeti u određenom regionu. Da bi se kvalifikovale, za ove rezerve mora da postoji mogućnost izvlačenja pod trenutnim tehnološkim ograničenjima.

Iako su zemlje poput SAD-a i Rusije nisko rangirane na listi koja prokazuje rezerve nafte, visoko se kotiraju u pogledu proizvodnje nafte. Više od 95 miliona barela nafte se svakog dana tokom 2019. godine proizvodilo širom sveta, a SAD, Saudijska Arabija i Rusija su među vodećim svetskim zemljama proizvođačima nafte.

Venecuela je dugo bila zemlja koja proizvodi naftu i koja se u velikoj meri oslanja na izvoz nafte. Međutim, 2011. godine, ministarstvo energetike i nafte Venecuele najavilo je neviđeno povećanje utvrđenih rezervi nafte pošto je sertifikovan naftni pesak na teritoriji pojasa Orinoko.

Između 2005. i 2015. godine, Venecuela je sa petog mesta na svetu skočila na prvo mesto, pošto je identifikovano skoro 200 milijardi barela rezervi nafte. Kao rezultat, rezerve nafte u Južnoj i Centralnoj Americi su se više nego udvostručile između 2008. i 2011. godine.

Naftni pesak doprinosi rastućim rezervama

Rezerve nafte u Kanadi su 2002. godine skočile sa pet na 170 milijardi barela na osnovu novih procena naftnog peska.

Na Kanadu sa njenih 170 milijardi barela otpada gotovo 10% utvrđenih svetskih rezervi nafte, pri čemu se procenjuje da se 166,3 milijarde nalazi u naftnom pesku Alberte, a ostatak u konvencionalnim, priobalnim i naftnim ležištima.

Velike rezerve u zemljama OPEK-a

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je međuvladina globalna agencija za distribuciju nafte (sirove nafte i naftnih derivata) sa sedištem u Beču u Austriji.

Većina zemalja sa najvećim rezervama nafte na svetu članice su OPEK-a. Sada sastavljen od 14 država članica, OPEK drži skoro 70% rezervi sirove nafte širom sveta.

Većina zemalja OPEK-a nalazi se na Bliskom Istoku, regionu sa najvećim rezervama nafte, koji drži skoro polovinu globalnih zaliha.

Regionalne smene

Iako se istorijski smatralo da je većina utvrđenih rezervi nafte u svetu skoncentrisana na Bliskom Istoku, u poslednje tri decenije njihov udeo u globalnim rezervama nafte opao je, sa preko 60% koliko je iznosio 1992. na oko 48% u 2019. godini.

Jedan od glavnih razloga za ovaj pad bila je stalna proizvodnja nafte i veće rezerve otkrivene u Americi. Do 2012. godine udeo Centralne i Južne Amerike se više nego udvostručio, i u narednim godinama je ostao na nešto ispod 20%.

Iako je naftni pesak otvorio novu eru globalne dominacije naftnim rezervama, dok se svet preusmerava sa potrošnje nafte na zelenu energiju i elektrifikaciju, ove rezerve u budućnosti možda neće biti toliko važne kao nekada.

Izvor: Visualcapitalist

facebook twitter linkedin email