Zemlje u razvoju prve žrtve energetske krize

„Mi smo usred prve prave globalne energetske krize, naš svet nikada nije bio svedok energetske krize ove dubine i složenosti “, rekao je Fatih Birol izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku. Takođe je naglasio da će ovom energetskom krizom najteže biti pogođene zemlje uvoznice nafte u Africi, Aziji i Latinskoj Americi zbog viših uvoznih cena i njihovih slabijih valuta.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol je upozorio da su zemlje u usponu i zemlje u razvoju najranjivije na rastuće cene energenata.

„Neće sigurno SAD najviše patiti zbog visokih cena energenata“, rekao je Birol.

Birol je rekao da će najteže biti pogođene zemlje uvoznice nafte u Africi, Aziji i Latinskoj Americi zbog viših uvoznih cena i njihovih slabijih valuta.

U maju je Međunarodni monetarni fond revidirao svoje prognoze rasta za zemlje uvoznice nafte naniže, pri čemu se očekuje da će se visoke cene energenata dodati nizu ekonomskih izazova koji već muče ove zemlje.

„Više cene robe doprinose izazovima koji proizilaze iz povećane inflacije i duga, kao i pooštravanja globalnih finansijskih uslova, neujednačenog napretka vakcinacije i osnovnih krhkosti i sukoba u nekim zemljama“, navodi MMF u svom izveštaju.

Ovakvi izazovi najviše utiču na zemlje Bliskog istoka i severne Afrike koje uvoze naftu, uključuju Džibuti, Sudan, Maroko i Pakistan, između ostalih.

Evropa se bori sa nestašicom gasa dok Rusija smanjuje zalihe, terajući mnoge zemlje u energetsku krizu uoči zime. Nacionalna mreža Ujedinjenog Kraljevstva upozorila je na moguće nestanke struje.

Prva istinski globalna energetska kriza

„Mi smo usred prve prave globalne energetske krize, naš svet nikada nije bio svedok energetske krize ove dubine i složenosti “, rekao je Birol.

On je dodao da će tržišta nafte i dalje biti nestabilna sve dok traje rat u Ukrajini.

OPEK+ se složio da nametne duboke rezove proizvodnje početkom meseca, nastojeći da podstakne oporavak cena sirove nafte uprkos pozivima SAD da pumpaju više kako bi pomogli globalnoj ekonomiji.

Birol je tu odluku nazvao „bez presedana“ i uporedio potez energetskog saveza sa „postizanjem autogola“.

Rezultat naduvanih cena bi bila ekonomija koja „koketira sa recesijom“, za koju je upozorio da će dovesti do okruženja koje nije dobro ni za kupce ni za prodavce.

Cene LNG

Birol je takođe rekao da očekuje da će se u svetu „nastaviti trend visoke cene LNG-a“, navodeći kao razlog oporavak kineske ekonomije i potrebu Evrope da uvozi veće količine energenata.

Prema Birolu, cene LNG-a u azijskom regionu su u proseku pet puta veće nego u poslednjih pet godina, a sledeće godine će biti više izazova.

„Evropa želi da kupi LNG, Kina se vraća kao glavni uvoznik LNG-a, a na tržište dolazi vrlo malo novih LNG kapaciteta“, naveo je on kao razloge.

Rastuće cene energenata koje pogađaju globalna tržišta mogle bi ponuditi preko potreban podsticaj da se vlade podstaknu da investiraju. Investicijama bi se države udaljile od upotrebe energenata koji zagađuju planetu.

„Ne treba zaboraviti da ova kriza daje podsticaj mnogim vladama širom sveta da ulože ogromne količine novca u prelazak na čiste izvore energije“, rekao je Birol.

Fatih Birol je nedavno pohvalio SAD, koje su najavila da će klimatske investicije smanjiti troškove vezane za porast temperature, minimizirati materijalnu štetu od porasta nivoa mora i drugih katastrofa i smanjiti uticaje na zdravlje kao što je prerana smrt.

Izvor: CNBC

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti