Svako malo svet, pa i mi u Srbiji obeležavamo neki značajan “zeleni” datum. Tako je, na primer i 5. jun – Svetski dan životne sredine bio prilika da se podvuče crta i kaže gde smo po pitanu zagađenja vode, vazduha, zemljišta, mora, okeana… kakvu vodu pijemo, hranu jedemo, kakav vazduh dišemo… koliko smo okruženi raznim zagađenjima, slobodna sma reći i međuljudskim jer, na žalost, ekologija je postala lajt motiv mnogih koji je koriste zarad ličnih promocija i zarade.

U tim danima spomenemo, na primer, da Zrenjanici već dve decenije nemaju pijaću vodu u gradskom vodovodu. O tome da se u reke ispušta i kanalizacija i otpadne vode iz mnogih proizvodnih pogona, bez prečišćavanja, da smo opet zatrpani deponijama, da su nam svima puna usta zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj, a skoro niko i ne pominje da smo groblje starih automobila iz Evrope…

Spisak je podugačak. Puno se priča, građani protestuju, političari najavljuju silne novce za rešavanje ekoloških problema ali, sve se nekako završi na rečima. Imamo mi, doduše, zakone ali, nigde inspektora da kazne one koji ih ne poštuju.

O tome dokle ćemo se igrati sa jedinom životnom sredinom koju imamo, a koja nije naše vlasništvo, već bi trebalo da je u što boljem stanju ostavimo budućim generacijama u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Igorom Radoševićem, koji je analitičar zaštite životne sredine.

Video možete pogledati ovde.