Aukcije – najbolji način da se zeleni projekti realizuju

Srbija je prošle godine otpočela novu etapu u razvoju energetskog sektora. – Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. definisali smo mapu puta u procesu energetske tranzicije. Naš ambiciozan cilj je da do kraja decenije obezbedimo novih 3,5 GW zelene energije iz solarnih i vetroelektrana, što znači da će skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije biti iz OIE. U tom procesu podjednako je važna sinergija ulaganja javnog i privatnog sektora, rekao je Rade Mrdak, savetnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike otvarajući Međunarodnu stručnu konferencije Aukcije i projekti za OIE – put do zelenih kilovata.

„U toku je izgradnja prvih kapaciteta iz OIE od strane EPS-a – Vetroparka Kostolac od 66 MW i SE Petka od 9,75 MW, koje će biti na mreži već ove godine. Do 2028. godine EPS će sa strateškim partnerom izgraditi 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana sa baterijskim skladištima, što je trenutno najveći projekat u oblasti OIE u Evropi”, rekao je Mrdak.

Navodeći da postoji veliko interesovanje investitora za ulaganje u ovaj sektor, zbog toga što je država prepoznala značaj novih ulaganja, unapredivši zakonodavni okvir Mrdak kao argument navodi i prirodne pogodnosti za razvijanje projekata u sektoru OIE.

„Definisali smo trogodišnji plan aukcija na osnovu koga ćemo obezbediti ukupno 1.300 MW zelene energije iz privatnih investicija, koje će doprineti dekarbonizaciji sektora električne energije”, rekao je Mrdak podsećajući da je Energetska zajednica označila u 2023. godini Srbiju kao lidera u sprovođenju energetske tranzicije, što je prepoznala i Evropska komisija – najviše zahvaljujući napretku u ovoj oblasti, što je potvrđeno i za prošlu godinu na sastanku Ministarskog saveta.

Srbija prednjači u regionu po aukcijama

Srbija je sprovela – uspešno – prve, najveće odjednom organizovane aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE u ovom region.

Pre dve nedelje uspešno je završen drugi krug aukcija na kome su investitori prijavili 41 projekat. Gradiće se 10 novih zelenih elektrana, ukupne vrednosti investicija 782 miliona evra. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar u potpunosti je premašena. Biće izgrađeni kapaciteti instalisane snage od 645 MW.

„To nije pošlo za rukom ni nekim velikim evropskim zemljama. Ponuđene cene su veoma konkurentne: 50,9 evra po megavat-času za solar i 53,5 evra po megavat-času za vetar, što je značajno ispod tržišnih nivoa. Prema našem modelu podsticaja, to znači da ne očekujemo da će biti subvencionisanja elektrana, već će, uglavnom, one vraćati ekstra profit državi – dokle god su tržišne cene veće od onih koje su ponudili pobednici aukcija. Ono što je veoma važno, sva električna energija iz elektrana koje dobiju podsticaje pripašće Elektroprivredi Srbije za potrebe snabdevanja privrede i građana”, rekao je Mrdak.

Pored domaćih investitora, na ovim aukcijama pobednici su i investitori iz Kine, SAD i Francuske. To pokazuje da je Srbija globalno prepoznata kao dobra destinacija za ulaganje, što će mnogo značiti u ostvarivanju naših strateških ciljeva u procesu energetske tranzicije.

„Ove nove elektrane na vetar i sunce doneće veću energetsku sigurnost, jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina. Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta. I dodatno koristimo domaće izvore energije. Važno je naglasiti i to da je, globalno gledano, cena zelene energije sve konkurentnija cenama električne energije iz fosilnih izvora. Zahvaljujući intenzivnom globalnom rastu proizvodnje zelene energije i modernim tehnologijama cene zelene energije postaju konkurentnije. Zato mnoge države prepoznaju neophodnost integracije kapaciteta iz OIE. Među njima je i naša zemlja. Realno je da će do kraja decenije Srbija dostići postavljene ciljeve. A vizija je da do 2040. godine na mreži imamo 11 GW zelene energije”, poručio je Mrdak.

Aukcije menjaju planove planiranja u EPS

Na panelu o efektima aukcija za proizvodnju zelene struje, Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta EPS AD rekao je da su prve aukcije za EPS bile jedno veliko iskustvo.

„Mislim da smo neke stvari koje su bile nejasne, zajednički sa investitorima, rešili. Gotovo sa svima sa te prve aukcije smo potpisali ugovore o otkupu električne energije. EPS je jedina kompanija u Srbiji koja ima siguran plasman te energije i može da izbalansira tu energiju iz OIE. Kada je došla druga aukcija bilo je sve mnogo lakše. Svi koji su bili na aukciji su potpisali predugovor sa EPS-om, da bi bili konkurentniji na aukciji. Put od prve do druge aukcije bio je period učenja i za EPS i za učesnike na tržištu. Mislim da smo shvatili i šta je trebalo unaprediti. Smatram da su svi bili zadovoljni našim ponudama. EPS sada mora da promeni način planiranja, jer mi već anticipiramo koji će to biti iznos iz OIE. Prošle godine je to bilo 2 GWh iz fid-in tarifa, starog sistema. Vidimo da će u 2027. godini biti čak 4 TWh. To menja način planranja upravljanjem u EPS – na godišnjem ali i dnevnom nivou. Menja se potreba za optimizacijom planiranja dan unapred i unutar dana, a EPS je preduzeo korake da unaredi upravljanje baš u tom operativnom delu”, naveo je Pupovac.

Prema njegovim rečima, EPS razvija i svoje projekte, koji će pomoći uklapanje svih novih kapaciteta. U pitanju je 1.400 MW iz vetroelektrana, kao i 300 MW iz solarnih elektrana u veoma kratkom periodu. EPS to spremno dočekuje. Sve analize ukazuju da EPS može uspešno da radi planova sa tim elektranama, koje će biti u portfoliju bar 15 godina.

OIE dominantni za određivanje cene

Energija koja je proizvedena iz OIE korišćena je za potrebe našeg tržišta i dobrodošla je EPS-u, kada postoji manjak energije. Aukcije su završile posao i EPS gleda u narednom periodu da može sa svojim kapacitetima i trgovinom da obezbedi sigurnost i stabinost sistema.

„U narednom periodu moraće da se razvija prenosni sistem, proizvodni kapaciteti, predstoji nam spajanje tržišta. Dobro je što EPS sa postojećim kapacitetima uspeva da sistem drži u balansu, a troškovi balansiranja su na nivou očekivanih. Korak po korak idemo ka uspešnom upravljanju sistemom sa potpuno promenjenom slikom, gde su OIE dominantni za određivanje cene. Jako je bitno spajanje tržišta, da bi još bolje optimizovali system”, ocenio je Pupovac.

Značajan uticaj prozjumera

Korporativni PPA je, po njegovim rečima, stvar koja se očekuje, što je predviđeno Zakonom o energetici. Podzakonska akta treba da dođu, ali postoji zakonska mogućnst da se korporativni PPA realizuje za šta su potrebne tri strane.

„EPS je pokazao spremnost da učestvuje u zelenoj tranziciji i pretpostavljam da ćemo u nekom trenutku potpisati korporativni PPA, koji će ostalim kompanijama dati primer. Spajanje tržišta će doneti nove mogućnosti za razvoje zelenih projekata, ali i veću konkurenciju na tržišta usluga koje EPS nudi, otkupa i balansiranja”, ukazao je Pupovac.

Podsetio je da je EPS prisutan na veletržišta u Mađarskoj i Hrvatskoj, a da se optimizuje na tim berzama.

„To je budućnost za EPS, recimo sa aspekta sa CBAM, koji dozvoljava da se izvozi zelena energija sa korporativnim kupcem. To ćemo krenuti da radimo u Srbiji, pa zatim u region”, naveo je Pupovac.

Pored toga, EPS-u se van aukcija javlja veliki broj malih proizođača na distribuciji. EPS je spreman da i tu ponudi dobre uslove. Taj segment OIE– razvoj prozjumera će biti bitan. Tu je EPS napravio iskorak i nudi ugovor o otkupu tim kompanijama. Pupovac veruje da će uticaj prozjumera biti veliki.

Za EBRD je energetski sistem srž ozelenjavanja

Milena Popović Martineli iz EBRD-a kaže da banka podržava aukcije u brojnim zemljama u okruženju, kao što su Rumunija i Bugarska, gde će se ove godine održati aukcije za skladišta energije.

„U Albaniji i Srbiji podržali smo dizajn i sporovđenje aukcija, u oba kruga. Strateški, glavni cilj EBRD u Srbiji je da pomognemo ozelenjavanje, a energetski sistem je srž toga. Ne radi se samo o dekarbonizaciji već i ispunjavanje ciljeva koje je država propisala. Do 2030. je potrebno da imamo 3,5 GW kapaciteta iz vetra i solara. INEKP predviđa da 40 odsto proizvedene struje u 2030. bude iz OIE, što uključuje i hidro kapacitete. Svakako je potrebno da se podstaknu investicije u varijabilne OIE”, rekla je Martineli.

Predstavnica EBRD je ukazala da je značajan i aspekt da će od 1. janaura 2026. doći do pune implenetacije CBAM-a.

„Očekujemo veću potražnju na domaćem tržištu za energijom iz OIE. A to može da dovede do nekih izmena u izvozu struje koji Srbija ostvaruje. Sve to, zajedno sa značajnim pitanjem energetske sigurnosti, motivisalo je EBRD da podrži aukcije u Srbiji kao značajan projekat. Dodatno, investicije koje se očekuju na drugim aukcijama su 800 miliona evra. A svaka investicija znači dodatna radna mesta. To je šansa za ekonomski razvoj. Aukcije koje su dobro dizajnirane i dobro sprovedene svakako podstiču napredak, podstiču investicje privatnog sektora i doprinose ostvarenju više ciljeva u zemlji”, prokomentarisala je Martineli.

EBRD pruža podrška MRE u smislu izmene regulatornog okviru, dizajna i sprovođenja aukcija. Istoremeno se može pojaviti kao zajmodavac ali te dve uslugu su strogo odvojene.

Podrška i trećim aukcijama

„Svaki sistem podsticaja mora da izbalansira interese države, tj. energetskog sistema i privantih investitora. A treba uzeti u obzir i mogućnost da postoje neke tehničke barijere. Mislim da smo u tome uspeli sa ovima aukcijama. Spremni smo da nastavimo da pružamo podršku MRE. Trogodišnji plan je za 1.300 MW kapacitreta vetra i solara. Ostale su treće aukcije, spremni smo da to podržimo. Bilo bi dobro sagledati aspekt skladištnja”, navela je Martineli.

EBRD se pojavljuje i kao zajmodavac. Prvi projekat VE Pupin dostigao je finansijsko zatvaranje, a njega je finansirao EBRD sa Erste bankom. EBRD je angažovan i na ozelenjavanju daljinskog grejanja i toplotne energije. a zajedno sa MRE i Toplanama sprovodi projekat Novi Sad termal ,koji će biti najveće toplotno sezonsko skladište u Evropi.

Martineli je dodala da u okviru podrške koju EBRD pruža MRE konsultanti rade na analizi tržišta PPA u Srbiji. Spajanje tržišta je veoma izazovno, EBRD je angažovan u drugim zemljama regiona za spajanje sa evropskim tržište.

„To je suštinsko pitanje koje će ukloniti rizik CBAM za električnu energiju od 2030. Utisak je da EU prilikom donošenja regulative nije u potpunosti sagledali aspekt elektirčne energije. Čini mi se da su to sada uvideli. Očekujemo da će u toku leta doneti podzakonska akta, koja će regulisati ta pitanja tranzita, jer to ne bi smelo da funkcioniše kako sada izgleda. Ovo je bitno za ozelenjavanje. Ako Srbija bude pod CBAM-om, odnosno ukoliko ne dođe do spajanja tržišta, CBAM će se naplaćivati u odnosu na karbonski otisak celokupne mreže. Zato je bitno da proizvodnja iz OIE bude sve veća. Nije adekvatno da EPS kao snabdevač bude nosilac socijalnih politika u odnosu na domaćinstva”, smatra Martineli.

Svaki projekat koji obezbedi finansiranje biće izgrađen

Mi smo na prvim aukcijama bili jedni od pobednika, potpisali smo ugovor o tržišnoj premiji za Vetropark Vetroezelena od 300 MW, a sada smo išli sa solarom, Solarina od 150 MW, rekla je Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Europe.

„To je prvi solar koji ide na prenosnu mrežu u Srbiji. Potpisali smo ugovor sa EPS-om za 1 TWh. To je ozbiljna količina energija. Oba projekta smo krenuli da radimo 2019. odnosno 2020. godine. Tada nije bilo regulative i nije se znalo da li će biti aukcija. Nismo u to vreme verovali da će biti aukcija i mislili smo da ćemo električnu energija prodavati na tržištu. To je bio naš biznis model. Onda se desila kriza, koja je dosta promenila stvari. Aukciji su najbolji način u Srbiji i regionu da se projekti realizuju. Ostali načini su dosta limitirani kapacitetima koje neki drugi „of-tejkeri“ mogli da preuzmu”, rekla je Truković.

Kada se govori o količini projekata koji se razvijaju u Srbiji, očigledno je, kako kaže, da plasman energije i potpisivanje ugovora o otkupu, što je ključno za obezbeđivanje finansiranja, neće biti moguć za sve.

„Aukcije su način kako se obezbeđuje put projekta do njegove pune bankabilnosti, sa ugovorom o tržišnim premijama, ugovorom sa EPS-om koji smo potpisali koji preuzima energiju, ugovorom o balansiranju. Svaki projekat koji obezbedi finansiranje biće izgrađen. Moj utisak o obe aukcije je da je Srbija tu bila najnaprednija među zemljama regiona. Mi imamo projekte u okolnim zemljama i nadam se da će I one, uz pomoć EBRD, primeniti ovu jako dobru praksu, koja funkcionše. Aukcije su bile konkuretne, osim solara na prvoj aukciji, gde nije bilo dovoljno kapaciteta. Bila je prevelika za solar. U vetru je bila jaka konkurencija, kao i u solaru, na ovim drugim aukcijama. Možemo da kažemo da su bile uspešne i da je bila prava utakmica”, ocenjuje Turković.

Akcije su prava stvar

Prema njenom mišljenju, za EPS i MRE je važno koliko košta MWh iz sunca i vetra. Videli smo na prvim aukcijama iz vetra koje su bile cene. Na drugim, cene su bile oko 64-65 evra, iako postoji jedno iskakanje. Za solar, reč je o 53-54 evra.

„Sad imate banchmark za Srbiju. Treća aukcija, koje će nadam se biti, jer je važan kontinuitet, važna je za investicionu zajednicu, jer mi donosimo investicione odluke na osnovu toga. Mislim da ja važno da se ispoštuju kvote koje su iskomunicirane. To je nešto što Vlada preko MRE određuje – koji deo kapaciteta će biti u podsticaju u vidu tržišne premije. Važno je da se taj plan isprati. Moj utisak je da su akcije prava stvar. To Srbiji daje puno razlog za optimizam, da ćemo stići do targeta. A da li će to biti do 2030. ili par godina posle toga zavisi od puno faktora”, navela je Turskovič.

Gradnja vetroelektrana po njenim rečima traje, i kada obezbedite finansiranje. Solar se brzo gradi, ali priključak je zahtevniji, energetski transfromatori su dosta traženi na tržištu i dugo se čekaju.

Vreme fid-in tarifa je prošlo, one više nigde u svetu ne postoje. Tada su bili mnogo skuplji kapaciteti za proizvodnju obnovljive energije, pa su trebali i jači podsticaji.

„Fid-in tarife su najbolje. Ali i podsticaj u vidu tržišnih premija su odlični za OIE. To je drugo najbolje rešenje. Bilo bi dobro da se aukcije ubace i za baterijska skladišta, kako bi tržište baterija procvetalo”, predlaže izvršna potpredsednica CWP Europe.

Turković je zaključila da sada imamo jedno veoma dinamično tržište, sa velikim brojem projekata, sa puno investitora iz celog sveta.

Traže se novi biznis modeli

„Verujem da je ovo posle fid-in tarifa sada tranzicioni period ka punoj tržišnoj utakmici. Premije se sprovode.Vidite koliko u redu ima projekata u razvoju. I mi u CWP imamo projekte u novoj generaciji. To su oni koji dolaze posle aukcija. Razmišljamo o tome koji ćemo biznis model imati. Dolazimo do pitanja da li je moguće finansirati tržišne projekte u Srbiji. Videli smo nekoliko u region, ali ne u Srbiji. Ne vidim da su banke hrabre, jer to su drugačiji uslovi. Imali smo diskusije sa bankarima, ali kada razgovaramo sa njima sve se svodi na to da li imate PPA ili ne. Bez banaka ne možemo da radimo, to je jedan od najvažnijih segmenata projekta. Mislim da nismo došli do te tačke, možda ćemo doći kad se ispucaju ove aukcije. Možda će se otvoriti tržište korporativnih ugovora. To je budućnost. Možda će banke biti konforne da se prodaje na SEEPEX, to će biti drugačiji uslovi finansiranja, tražiće se veći procenat sopstvenih sredstava”, navela je Turković.

Govoreći o tome da je velikim korporacijama možda važno da kupuju zelenu energija, ali da im je važna i cena Turković je prokomentarisala da oni ne izlaze iz zone komfora, ne razmišljaju o volatilnosti tržišta, već žele da imaju sigurnost, da kupe jeftino na neki period.

„Suština je da korporacije imaju svoj profil potrošnje. Vi imate svoj profil proizvodnje, ali to se ne gađa. Mi moramo da uklopimo proizvod, tako da kupac to želi da kupi i pod uslovima koji njima odgovaraju”, objasnila je.

Turković kaže da su ponuđači na aukcijama išli kod EPS da bi bi dobili povoljniju cenu balansiranja i bili konkurentni na aukcijama. U odsustvu aukcija važe potpuno druga pravila i prema njenom mišljenju bliska budućnost je u pitanju.

„Kada je reč o direktnim ugovorima sa potrošačima, ima intersavanja kada je u pitanju industrija. Mislim da će se to desiti uskoro. Volela bih da to bude u ovoj godini. Cena koju sad industrija plaća je mnogo viša od onoga što možemo da im ponudimo sa svim troškovima EPS-a kao treće strane. Postoji problem druge strane, sa percepcijom rizika, kako će se kretati cena u budućnosti. To su problemi gde mi znamo mnogo više o problematici na tržištu. Potrpšačima je najlakše da odu kod snabdevača i da dobiju neku cenu koja je sad mnogo veća nego što bi dobilo od OIE”, kaže Turković.

Geopolitika diktira cenu struje

Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a smatra da cenu diktira geopolitička situacija, a ne toliko aukcije, odnosno izgradnja OIE. Podseća da se od 2016. dogodilo da su cene sa 50 evra cene otišle na 600 evra, da bi se zaustavile na 100 evra prošle godine.

„Nemačko tržište diktira cene, kod njih je za ovu godinu oko 85 evra i zaustaviće se na 70 evra u naredne tri godine. Razlika između Nemačke i ovog regiona je oko 10-15 evra. Kod nas se vidi 80-90 evra prema trenutnoj situaciji. Ako se Putin i Tramp dogovore, i ako se pusti ruski gas, menjaju se uslovi. Mora se uzeti u obzir da je evro pao pa je ono što je bilo 50-60 evra sada 70 evra. Geopolitčka situacija u suštini rukovodi cenom električne energije”, navodi Stojčevski.

Tehnički direktor SEEPEX-a komentariše da cena električne energije ne zavisi od aukcija niti učešća naših učesnika, niti od EPS-a, nego od trenda u regionu i Evropi. Mađarsko tržište je jedno od najskupljih u Evropi, uz grčko i bugarsko.

„A mi se krećemo oko te cene. Nama cenu diktiraju strane kompanije. Strani trgovci čine većinu od 45 učesnika na berzi električne energije, i tako će biti u budućnosti”, konstatuje.

Aukcije nisu rešenje za energetsku tranziciju

„Ako želimo da energetska tranzicija uspe, aukcije nisu dovoljne. Svi čekaju aukcije. Niko neće sam da učestvuje na tržištu. Bez toga, objektivno, nikada nećemo da dostignemo ciljeve. Samo tržište treba da napravi uslove i omogući svima da mogu da investiraju i da ostvare profit. Jedna od glavnih stvari je spajanje tržišta električne energije. To je preduslov da bi se napravilo likvidno tržište, da možete da kupujete električnu energiju po tržišnim cenama. Kada se Srbija bude spojila, dobiće se regionalna cena i ni jedan investitor neće moći da kaže da tržište nije likvidno i da nema gde da plasira robu. A to može da se desi ako se ne spojimo. Tada će investicije da stanu. Nije dovoljno samo plasiranje električne energije. Postoje drugi produkti, koji treba da se razviju. To su sistemske usluge, primarna, sekundarna, tercijarna regulacija. Govorim o rezervi, a posle i o energiji. Imamo EPS koji ima i još dugo će zadržati monopol. Moraju da se stvore uslovi da neko drugi može da učestvuje na tom tržište i da povećamo konkurenciju”, rekao je Stojčevski.

Kad se spoji tržište, balansna energija neće biti više ovako jeftina. Imaćemo dovoljno balansne energije ali ona će biti jako skupa. Sada se vraćamo na cenu debalansa koja će, takođe, da poraste.

„Jedna od glavnih stvari, ako hoćemo investicije u OIE, su skladišta. Imamo razne vrste skladišta, a ne samo baterije. Moje mišljenje je da treba stati sa dotiranjem u vidu aukcija, i okrenuti ka baterijama i na miks baterija i OIE, jer morate tu energiju negde da skladištite. Kada govorimo o ceni električne energije od 100 evra po MWh, treba znati da je u sunčanim satima kod solara cena mnogo niža. Mi smo imali u Srbiji ove godine četiri, pet sati sa cenom nula. To je negativna cena u Evropi. Čim je u Evropi negativna cena ili blize nule, svi prebacuju energiju ovde jer, zašto bi tamo plaćali (negativnu cenu) kad mogu ovde da plasiraju. I mi ćemo uvesti negativnu cenu. Radi se na tome. I to je u interesu EPS-a, koji je glavni operator sa izvorima balansne energije – u interesu je da se negativna cena uvede. To je i uslov za spajanje tržišta”, naveo je Stojčevski.

Niko neće da preuzme rizik

Poneta je da svako vidi svoj ineres na tržišta i da proba da zaradi. EPS treba da vidi šta će da radi u narednih 50 godina.

Podsećajući na početke energetske tranzicije Stojčevski navodi da se desilo spajanje tržišta, da bi se povećala likvidnost i konkurencija, da bi krenule investicije.

„Sada govorimo o direktnim, PPA ugovorima između proizvođača i krajnjeg korisnika. To je novi biznis kejs, koji ovde niko ne prepoznaje i niko neće ni minimalni rizik da preuzme. Ne vidim zašto neko ne napravi balansnu grupu – proizvođače sa potrošačima, da ima neku bateriju. To znači su PPA ugovori budućnost, ali i drugi segmenti tržišta treba da se otvore, da se spojimo sa Evropom. Imamo još puno koraka da bismo odradili energetsku tranziciju do 2050. godine”, kaže Stojčevski.

Stojčevski upozorava da spajanje tržišta nije jednostavna stvar. Mi nismo deo EU, sada se očejuje da spajanje bude u trećem kvartalu 2026. ili prvom kvartalu 2027.

„Nijedna evropska zemlja nije imala nikakve uslove da bi se spojila. A mi imamo, a to su dosta restriktivne administrativne mere. Oni žele transpoziciju koju smo, nadam se, uspešno obavili. MRE je transponovao ceo energetski paket. Ččekamo odgovor, to je od Energetske Zajednice preuzela Evrospka Komisija. Videćemo da li nas hoće ili neće. Mora se naći vremena i za testiranje, prelazi se na 15 minuta. To očekuje i nas. Naš glavni cilj je spajanje tržišta ali to je posao koji čeka MRE, i berze, OPS, AERS”, navodi Stojčevski.

CBAM – problem koji još nije rešen

Sledeća stvar, koja je zabrinjavajuća je CBAM. Jer, ako ne uvedemo takse, od spajanja tržišta nema ništa.

„Nadam se da će se to promeniti. I o tome se priča. Ako to ne primenimo neće biti investicija i zelena energija koja se proizvodi neće moći da se izvozi, na nju će se generalno primenjivati takse, odnosno CBAM. Ako uvedemo takse, to je druga priča i onda sve funkcioniše. Neće postojati ni trazit energije. To je ozbiljan problem koji mora da se reši u naredne četiri godine. Tu je država glavni faktor i to je veliki udar na EPS, jer neće imati više 100 odsto pokrivanja konzuma i neće više biti konkurentan”, upozorava Stojčevski.

Ovaj berzanski stručnjak za električnu energija objašnjava da veleprodajna cena struje nema veze sa krajnjim potrošačima.

EPS mora da se širi

„EPS bi, po meni, trebao da bude regionalna kompanija, koja će da snabdeva okolne zemlje, kao što je ČEZ u Češkoj. Ako se zatvori samo u Srbiju, to je propast. EPS mora da se širi i da sklapa ugovore sa onima koji mogu najviše da plate. Ne možemo da gledamo električnu energiju kao socijalnu kategoriju. Imamo najjeftinu električnu energiju u Evropi za domaćinstva. Mi neracionalno koristimo električnu energiju. Da je cena kao što treba da bude, onda bi bilo drugačije – EPS bi imao više para da ulaže u nove kapacitete. Dobra stvar je što je industrija na tržištu”, konstatuje Stojčevski.

Slobodno tržiše, kako kaže, postoji ali se ne odvija kako je bilo pre 10 godina. Ima mnogo spoljnih uticaja, cena električnu energiju zavisi od geopolitičke situacije, od cene nafte, gasa, litijuma. Veće posledice kovid krize su izbegnute zbog postojanja tržišta električne energije. To su prepoznati problemi kje novim dizajnom tržišta pokušavaju da isprave. Tako dolazimo do PPA.

„Dugoročni ugovori vas štite od problema. To je jedan od načina da se izbegnu kratkročne volatilnosti cena”,zaključio je Stojčevski.

Kineska oprema

Tokom diskusije, Predrag Stefanović, predsednik Društva termičara Srbije, pohvalio je MRE i EBRD jer su ove aukcije bile win-win za sve učesnike na tržištu. Po njemu treba nastaviti sa sistemom aukcija, ne samo sa trećim aukcijama – nego i posle toga. Naveo je da su u Mađarskoj solari, snage 7.000 MW pokrili 15 odsto a NE Pakš 47 odsto proizvodnje električne energije tokom 2023. godine.

Odgovarajući na pitanje o odnosu pada cena električne energija i pada troškova opreme kineskih proozvođača Maja Turković je rekla da su za isplativost projekta dva ključna pitanja: investicije u opremu i troškovi finansiranja.

„Jeste pala cene opreme. Biće interesantno kako će Evropa da se izbori sa navalom kineskih proiozvođača. Tu mislim na vetroeletkrane, pošto solarni paneli dolaze iz Kine svakako. Svi ovi projekti za koje na aukcijama vidite cene od 60 i nešto evra, mislim da su to sve kineske turbine”, rekla je Turković.

Iz publike su se čule kritike da se o energetskoj tranziciji priča četvrt decenije i da je postojala vrsta zelenog terora, da sada imamo državu koja je energetski nebezebedna… da EPS nije izgradio ni jedan novi MW a da je broj novozaposlenih u sektoru solara i vetra zanemarljiv, kada se izuzme period izgradnje. Takođe su se čule kritike da je aukcijama degradirano tržište električne energije.

Pupovac je rekao da je izgrađena TE Kostolac B i da se radi RHE Bistrica i podsetio da EPS proizvodi 32 do 34 TWh iz TE i HE. Odgovarajući na kritike o radnim mestima Martineli je ukazala da, ako imate novu investiciju u solar i vetar, novu lokaciju, onda imate i nova radna mesta.

„Broj radnih mesta je manji u odnosu na baznu energija, ali je možda veći u odnosu na neke druge investivcije i to je nešto što će biti ovde 15 godina”, istakla je predstavnica EBRD-a.

Sagovornici su podsetili da je ovo je dvostruki CfD koji je potpisan i da postoji i dekret o naknadi. Svaka razlika u ceni, ako investitor proda po većoj ceni, će ići EPS-u.

Jovica Vlatković iz Elektroprivrede Republike Srpske je rekao da su pre tri godine radili PPA ugovor i da se može odrediti fiksni i varijabilni deo. Što se tiče izgradnje solara i dobiti, ako EPS otkupljuje po ceni od 60 evra, on tu vidi veliku zaradu i dobit elektroprivrede.