Prelazak sa uglja, nafte i gasa na čistu energiju zahteva značajne promene u infrastrukturi, tehnologiji, kao i u veštinama radne snage. Brzina i upravljanje ovim promenama se smatraju ključnim preduslovima za minimiziranje poremećaja za radnike u tradicionalnim energetskim industrijama. Kako to izgleda u praksi, konkretno, kada je reč o zatvaranju rudnika uglja, u okviru energetske tranzicije?
Globalni rast skladištenja energije: do 2040. kapaciteti će se uvećati devet puta – ukupni operativni kapacitet baterijskog skladištenja sada iznosi oko 375 GWh, a trend ubrzanog rasta nastavlja se u narednim godinama. U Evropi je 2024. godine instalirano 21,9 GWh sistema za skladištenje energije u baterijama (BESS), čime je ukupna flota baterija u Evropi dostigla 61,1 GWh. Srbija je svoj regulatorni okvir u oblasti energetike usaglasila sa regulativom Evropske unije.
Svet stvara preko dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, a prema Svetskoj banci, očekuje se da će ova brojka porasti na 3,4 milijarde tona do 2050. godine. U Srbiji je tokom proteklog meseca zabeležen porast broja požara na deponijama, a od početka godine registrovano je više od 1.000 incidenata ove vrste. Reciklaža, ponovna namena i sistemi za pretvaranje otpada u energiju mogu pokrenuti ekonomski rast, stvoriti radna mesta i smanjiti troškove povezane sa deponijama i čišćenjem životne sredine.
Biogoriva imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal – mogu da zadovolje 25% svetske potražnje za gasom, doprinoseći energetskoj bezbednosti, ekonomiji i ekologiji, posebno u zemljama u razvoju. Međutim, biogas i biometan i dalje igraju relativno malu ulogu u globalnom energetskom miksu. Iako osnovne tehnologije postoje već godinama, troškovi proizvodnje biometana ostaju znatno iznad troškova prirodnog gasa na mnogim tržištima.
Srbija i region se povezuju kroz gradnju 321 kilometara dugačkog Transbalkanskog elektro-energetskog koridora, koji se gradi u cilju spajanje Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Italije. Nedavno je obeležen početak radova na izgradnji treće sekcije ovog koridora za prenos električne energije – od Obrenovca do Bajine Bašte, dužine 109 km. Srbija mora više da ulaže u skladišta energije i u prenosnu mrežu, kako bi jačala intekonekcije u cilju spajanja sa tržištem električne energije sa EU, što ćemo učiniti 2026, poruka je iz resornog ministarstva. Među aktuelnim regionalnim projektima je i izgradnja interkonekcije Albanije sa Severnom Makedonijom, a u toku je i izrada studije izvodljivosti za novi dalekovod od 400 kilovolti Albanija-Grčka.
Evropska komisija procenjuje da su potrebne investicije od preko 240 milijardi evra u nuklearnu energiju do 2050. godine, u cilju dekarbonizacije i konkurentnosti. Projektovano je da će instalirani nuklearni kapacitet širom EU porasti sa 98 GWe u 2025. na oko 109 GWe do 2050. godine. Nekoliko zemalja širom EU napravilo je zaokrete u vezi sa korišćenjem nuklearne energije, nastojeći da stvori energetsku bezbednost. Konzorcijum Eagles namenjen je za razvoj i komercijalizaciju malog modularnog reaktora sledeće generacije EAGLES-300 sa hlađenjem olovom i prva demonstracija bi trebalo da se održi do 2035. godine.
Prema predlogu Evropske komisije, EU će postepeno zaustaviti uvoz ruskog gasa i nafte do kraja 2027. godine. Od država članica će se zahtevati da predstave planove diversifikacije sa preciznim merama i prekretnicama za postepeno eliminisanje uvoza ruskog gasa i nafte. U skladu sa odredbama REPowerEU da smanje potrošnju gasa od aprila 2024. do marta 2025. godine za najmanje 15%, u poređenju sa svojom prosečnom godišnjom potrošnjom između aprila 2017. i marta 2022. godine – većina zemalja članica EU je premašila cilj u referentnom periodu. Očekuje se da će potražnja za gasom u Evropskoj uniji pasti za 7% do 2030. godine, u skladu sa rastom obnovljivih izvora energije i elektrifikacije.
Emisije CO2 najvećih vojski su veće nego kod mnogih zemalja sveta zajedno. Naučnici procenjuju da su vojske odgovorne za 5,5% svih emisija gasova staklene bašte širom sveta. U velikim sukobima mogu se proizvesti ili napustiti velike količine vojnog otpada, koji može sadržati niz zagađujućih materijala, kontaminirajući zemljište i podzemne vode, izlažući one koji na njemu rade akutnim i hroničnim zdravstvenim rizicima. Oštećeni brodovi, podmornice i priobalna naftna infrastruktura mogu izazvati zagađenje mora. Komesar EU za klimu smatra da će klimatske promene učetvorostručiti verovatnoću oružanog sukoba.
Nedavni skup grupe MED9, održan u slovenačkom Portorožu, predstavljao je još jednu priliku da se države-članice, koje čine devet mediteranskih zemalja, posvete svojim ključnim temama kao što je jačanje energetske otpornosti i dekarbonizacija – za povećanje konkurentnosti regiona. Poseban akcenat bio je na promociji prekograničnih projekata vezanih za obnovljive izvore energije, kao i na koordinisane akcije za zelenu tranziciju Mediterana. Učesnici su naglasili hitnu potrebu za nadogradnjom postojećih i izgradnjom novih interkonekcija, promovisanjem rešenja za skladištenje energije i poboljšanjem procedura izdavanja dozvola i finansiranja.
Evropska komisija je, nakon druge aukcije, pre nekoliko dana objavila izbor 15 projekata proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora za javno finansiranje širom Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Očekuje se da će projekti koji se nalaze u pet zemalja proizvesti skoro 2,2 miliona tona obnovljivog vodonika tokom deset godina, izbegavajući više od 15 miliona tona emisije CO₂. Iako sektor postepeno prelazi na čistije alternative, sivi vodonik nastavlja da dominira zbog svoje isplativosti i široko rasprostranjene dostupnosti. Proizvođači vodonika poručuju da su nedostatak potražnje, složenost evropskih propisa, tehnički izazovi i neizvesnosti – glavne prepreke bržem razvoju vodonične ekonomije.
Da li je Turska realizacijom ambicioznih infrastrukturnih projekata spremna da postane gasno čvorište regiona i dostigne energetsku nezavisnost? Eksperti smantraju da je ova zemlja, zahvaljujući svojoj širokoj mreži gasovoda i LNG terminala, dorasla ulozi gasnog lidera, dok državni vrh poručuje da je otkriće gasa u Crnom moru istorijska prekretnica na putu do energetske samodovoljnosti. Posvećenost Turske ovom cilju utemeljena je na ogromnim rezervama gasa najvećeg nalazišta u zemlji – Sakarija, u Crnom moru, gde je u maju ove godine pronađeno dodatnih 75 milijardi kubnih metara gasa.
Da li nova ekonomska doktrina EU stavlja deregulaciju ispred dekarbonizacije, pri čemu klimatski napori postaju drugorazredni u odnosu na konkurentnost? Najglasniji zahtevi za preispitivanje zelene politike došli su od Evropske narodne partije (EPP) desnog centra čiji su lideri pojačali svoje napade na Zeleni dogovor. Na nedavnom sastanku lidera EPP, na čelu sa Nemačkom, donet je dokument koji poziva Evropsku komisiju da odloži mere za korporativnu održivost, kao i novi porez na ugljenik u EU za najmanje dve godine.
